 Fiskalni savet Srbije smatra da je Srbiji potrebno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru od 15% u rebalansu budžeta, jer su te uštede ključne za uspeh fiskalne konsolidacije. Uz smanjenje plata i penzija, konsolidacija treba da počiva i na dovođenju u red javnih i državnih preduzeća i strukturnim reformama. Savet je upozorio da državna i javna preduzeća prete da potope javne finansije Srbije jer koštaju državu oko 3% BDP, odnosno oko milijardu evra godišnje. Fiskalni savet smatra i da struja u Srbiji treba odmah da poskupi 15%, što bi omogućilo EPS da plati revitalizaciju postrojenja, ali ne i da investira. U Savetu procenjuju i da će javni prihodi Srbije u 2014. biti manji za oko 50 milijardi dinara od utvrđenih budžetom, ponajviše zbog izmenjenih ekonomskih uslova.
Kako su naveli u Fiskalnom savetu, smanjenja plata i penzija doneće 800 miliona evra uštede na godišnjem nivou i jedina je mera koja će pune efekte imati već 2015. godine.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je na konferenciji za novinare da bi niži nivo smanjenja plata i penzija zahtevao da se nađu uštede na drugoj strani.
"Nije vidljivo gde bi te dodatne uštede bile i rezutlat bi bio neophodno povećanje poreza", rekao je on.
Inače, vršilac dužnosti ministra finansija Dušan Vujović najavio je da će smanjenje penzija i plata biti maksimalno 10% dok se bivši ministar finansija Lazar Krstić zalagao za smanjenje od najmanje 20%.
Prema računici Fiskalnog saveta, smanjenje penzije i plate za 10% donosi uštede od 470 miliona evra, a povećanje poreza na dodatu vrednost za dva procenta poena donosi rast prihoda od oko 400 miliona evra.
Petrović je istakao da samo smanjenje plata i penzija nije dovoljna mera i da bi ta ušteda bila obesmišljena ako se odmah ne krene u sređivanje stanja u javnim preduzećima, koje bi donelo između 400 i 500 miliona evra ušteda za budžet.
Prema mišljenju članova Fiskalnog saveta, opasnost od izbjanja krize javnog duga nalaže neodložno sprovođenje fiskalne konsolidacije i Vlada Srbije više nema mnogo izbora, niti mogućnost daljeg odlaganja.
Javni dug na kraju juna dostigao je 21,2 milijarde evra, odnosno 66% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a do kraja godine bi mogao da dostigne 73% BDP, što je, kako su ocenili, zabrinjavajući nivo.
Dodali su da je javni dug Srbije od početka 2009. godine do kraja 2013. porastao za oko 12 milijardi evra, osnosno za oko 35% BDP, što ukazuje na neodrživost domaćih finansija.
Prema oceni Fiskalnog saveta, sve to nameće potrebu oštre fiskalne konsolidacije, odnosno smanjenja deficita budžeta, koji bi u 2017. godini trebao da bude ispod 3% BDP, uz zaustavljanje rasta javnog duga.
"U najboljem slučaju, uz smanjenje deficita budžeta javni dug će se u naredne tri godine zaustaviti na 80% BDP. Srbiji će biti potrebno po pet milijardi evra godišnje da se zadužuje da bi platila deficit i dugove koji pristižu u tom periodu", rekao je Petrović.
On je istakao da je pet milijardi evra oko 17% BDP Srbije, a po međunarodnim standardima nivo godišnjeg zaduživanja od 15% BDP ukazuje na visok rizik od krize javnog duga.
"Zbog svega toga potreban je kredibilan plan smanjenja deficita budžeta Srbije. To znači da je u naredne tri godine, do 2017, potrebno uštedeti oko dve milijarde evra, što bi omogućilo da se deficit svede sa 2,6 milijardi na ispod milijardu evra", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.
Prema njegovim rečima, ako se ne bi preduzele mere ušteda, problem sa finansiranjem države pojavio bi se u prvoj polovini 2015. godine.
Petrović je rekao i da je Srbiji potreban i aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da bi obezbedila poverenje stranih investitora i kreditora.
Deficit budžeta Srbije u 2014, bez mera ušteda, iznosiće više od 2,6 milijardi evra, odnosno 8,3% BDP, što će, kako je Fiskalni savet ocenio, biti najveći deficit u Evropi, izuzev možda Ukrajine, što je dobar pookazatelj neodrživosti fiskalne pozicije u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Fiskalni savet je dodao da fiskalna konsolidacija mora da počiva na dovođenju u red javnih i državnih preduzeća, smanjenju izdvajanja za penzije i plate i strukturnim reformama.
Petrović je rekao da je od konkretnih stavri za poboljšanje stanja u ekonomiji u prvih 100 dana rada Vlada Srbije donela zakone o radu, o penzijskom i invalidskom i o privatizaciji, koji omogućava rešavanje problema sa preduzećima u restukturiranju.
"Najveći deo je tek u najavi. To su javna preduzeća i rebalans budžeta uz snažno smanjivanje rashoda. Tek sa rebalansom budžeta u septembru i značajnijim koracima vezanim za javna preduzeća moglo bi da se kaže da se krenulo putem koji je dobar", ocenio je Petrović.
Javna preduzeća prete da potope javne finansije
Državna i javna preduzeća prete da potope javne finansije Srbije, upozorio je Fiskalni savet navodeći da sva ta preduzeća državu koštaju oko 3% BDP, odnosno oko milijardu evra godišnje.
To nije gornja granica, jer trošak može da bude i mnogo veći, zbog čega je potrebno da se hitno promeni menadžment javnih preduzeća i što pre reši problem firmi u restrukturiranju i neplatiša, smanje broj zaposlenih i zarade, rečeno je na predstavljanju analize rada preduzeća u državnom vlasništvu koju je uradio Fiskalni savet.
"Ako se odmah zaustavi prelivanje gubitaka javnih preduzeća na budžet, postigli bi uštede od 400 do 500 miliona evra godišnje. Ako ništa ne bi bi preduzeli, imali bismo pet puta veće troškove, od dve ili tri milijarde evra", ocenio je Fiskalni savet.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da javna preduzeća imaju problem već na nivou osnovnog poslovanja, jer prihodi nisu dovoljni da pokriju rashode.
"U nekim slučajevima sve što preduzeća zarade nije dovoljno da pokrije troškove plata u njima", kazao je on, navodeći da je najgora situacija po tom pitanju u Železnicama Srbije gde se za plate izdvaja 15 milijardi dinara godišnje, dok je ukupan prihod 10 milijardi.
Vučković je naveo da se sličan problem u poslovanju javlja i u drugim firmama poput rudnika "Resavica", ali i u Elektroprivredi Srbije (EPS) i Srbijagasu, što, prema njegovoj oceni, govori da problem postoji u osnovnom modelu poslovanja.
Kao posledica tih problema, prema njegovim rečima, mnoga preduzeća su pojela kapital, što znači da je gubitak veći od kapitala.
Kako je dodao, u većem broju slučajeva su i obaveze veće od kapitala, što, po njemu znači "da bi ta preduzeća da nisu javna i zaštićena već odavno bila u stečaju".
"Srbijagas, 'Resavica', Galenika i još oko 60 javnih preduzeća su preduzeća koja su pojela kapital i ne postoji ekonomski rezon da ona i dalje postoje", kazao je on.
On je dodao da veliki problem u poslovanju preduzeća u državnom vlasništvu predstavljaju i nenaplaćivanje isporučene robe i usluga, niske cene usluga, višak zaposlenih i velike zarade, ali i to što se njihovo loše poslovanje preliva i na druge delove privrede.
Petrović je kazao je da je situacija u državnim preduzećima "rak rana javnih finansija" jer predstavljaju ogroman trošak za državu, od oko milijardu evra godišnje.
"To je osnovni problem javnih finansija, jer ako se taj problem ne reši neće nam pomoći nikakve druge uštede na strani tekućih troškova, kao što su smanjenje plata i penzija", kazao je on.
Fiskalni savet smatra da bi u fokusu ozdravljenja javnih finansija trebalo da budu javna preduzeća, a tek u drugom planu uštede u tekućim rashodima.
Kao najproblematičnije firme on je naveo EPS, Srbijagas i Železice Srbije.
Srbijagas je najveći gubitaš srpske privrede koji ima dug od 1,2 milijarde evra.
"Gubici Srbijagasa za poslednjih četiri-pet godina su pojeli vrednost Telekoma", kazao je on, navodeći da je najveći deo problema tog preduzeća nemogućnost naplate isporučenog gasa.
Petrović je kazao da je problem što se gubici i loše poslovanje Srbijagasa ne zaustavljaju i što je vlada i pored najave da više neće davati garancije za Srbijagas za zaduživanje, ipak to uradila 2013. a, prema njegovim rečima, izvesno je da će morati da tom preduzeću da još 150 miliona evra garancija za narednu sezonu.
Petrović je naglasio da postoji ozbiljan rizik da neuspešno poslovanje EPS-a, kao najvećeg državnog preduzeća, postane veliki poreski trošak i uruši javne finansije zemlje.
On je, kao glavne kočnice u radu tog javnog preduzeća, naveo višak zaposlenih, slabu naplatu isporučene struje, nisku cenu struje, gubitke u distribuciji, krađu struje.
"Najopasnije, što EPS liči na Srbijagas u nastajanju. Gde je Srbijagas bio pre dve-tri godine, kada je počeo da se zadužuje da bi pokrivao gubitke, to sada može da počne da radi EPS. Razlika je u tome što je EPS mnogo veći od Srbijagasa. EPS bi mogao da, ako se ne preduzmu mere, napravi toliki problem za godinu dana, za koliki je Srbijagasu trebalo pet godina", rekao je Petrović.
Struja treba da poskupi 15%
Cenu struja u Srbiji bi odmah trebalo povećati za oko 15%, izjavio je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
Na konferenciji za novinare u Beogradu na kojoj je predstavljena analiza preduzeća u državnom vlasništvu, Vučković je rekao da bi to omogućilo da Elektroprivreda Srbije (EPS) "prodiše" i da u poslovnom delu ne beleži gubitke koji bi se prenosili na državu.
"Nije dobro da se izuzetno visokim povećanjem cene struje EPS-u povećaju prihodi, što bi umanjilo motivajciju za reformisanje i smanjenje troškova, ali je sigurno da je povećanje cene struje za oko 15% neophodno već odmah", rekao je on.
Vučković je ocenio da bi to povećanje cene struje bilo dovoljno da EPS može da plati revitalizaciju postrojenja, ali da to ne bi bilo dovoljno za investicije.
"Za investicje bi u drugom koraku bilo potrebno da cena dodatno poraste. To je i zahtev u smislu ispravljanja dispariteta cene energije u Srbiji i regionu", rekao je on.
Vučković je ocenio da bi to u ovom trenutku pomoglo da se otklone posledice poplava i umanjilo tražnju za električnom energijom.
Struja u Srbiji poslednji put je poskupela 1. avgusta 2013, i to 10,9% za domaćinstva i 12,8% za privredu.
Nakon poskupljenja, prosečna cena jednog kilovat-sata za domaćinstva, bez uračunatog poreza na dodatu vrednost (PDV), iznosi 6,148 dinara a za industriju 5,854 dinara.
Elektroprivreda Srbije strujom snabdeva oko 3,5 miliona korisnika.
Manji javni prihodi
Fiskalni savet Srbije procenio je da će javni prihodi Srbije u 2014. biti manji za oko 50 milijardi dinara od utvrđenih budžetom.
"Najveći deo podbačaja javnih prihoda od 30 do 35 milijardi dinara je iz objektivnih razloga, odnosno izmenjenih ekonomskih uslova", kazao je član Fiskalnog saveta Nikola Antiparmakov, ali je dodao da podbačaj prihoda nema veze sa merama fiskalne konsolidacije.
On je precizirao da je inflacija bila ispod planirane inflacije od 5,5% , a bila je 2-2,5%, i ta velika razlika je odgovorna za nižu naplatu poreskih prihoda u nominalnom iznosu.
Kako je dodao, na to su uticali i recesija, poplave i veći pad zaposlenosti od 1,5% naspram očekivanih 0,7%.
Antiparmakov je kazao da je manjak 20 milijardi dinara u javnim prihodima nastao kao rezultat optimističnog planiranja budžeta, u kome su uračunatri upapred projektovani prihodi od sive ekonomije, iako je bilo potrebno da te mere daju rezultate, pa se onda uključe u prihod budžeta.
U prvoj polovini godine mere protiv sive ekonomije su izostale, pa i očekivani prihodi.
Antiparmakov je kazao da su pozitivni pomaci bile promene na čelu Poreske uprave Srbije, jer je zaustavljen terend pada poreske discipline iz 2013.
Izvor: Beta
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
