Stručnjak za pravo Evropske unije o zaštiti životne sredine Zoran Sretić izjavio je 1. decembra da je za izgradnju novih termoelektrana u Srbiji neophodno sprovesti sve procedure koje su u skladu sa EU. Izjavu je dao povodom plana izgradnje termoelektrane u Štavlju kod Sjenice. Energetska zajednica Srbiju je u izveštaju za 2016. upozorila da ne napreduje dovoljno u korišćenju obnovljivih izvora energije. Zagađenost vazduha u Srbiji je dva puta viša od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

Komentarišući najave da bi u Štavlju kod Sjenice mogla biti izgrađena termoelektrana, Sretić je radiju Sto plus rekao da o tome nema dovoljno informacija, ali da Srbija kao kandidat za pristupanje EU pre bilo kakve odluke o gradnji energetskih postrojenja mora da sprovede adekvatne procedure.

"Pre svega, potrebne su brojne analize po pitanju zaštite okoline, poljoprivrede ili zdravlja ljudi, uz omogućavanje javnosti da učestvuje u postupku donošenja odluke", rekao je Sretić.

Prema njegovim rečima, ukoliko su procenjene dobiti od investicije manje od vrednosti štete koja bi nastali po životnu sredinu projekat se može modifikovati ili od njega odustati.

Sretić je potvrdio da je termoelektrana Štavalj uvedena u strateške dokumente razvoja energetskog sektora Srbije, ali je naglasio da država mora da uvodi i više obnovljivih izvora energije.

O izgradnji TE "Štavalj" govori se već godinama, pa je predugovor najavljivan još za 2013,

EZ: Nedovoljan napredak u obnovljivim izvorima

Energetska zajednica Jugoistočne Evrope ukazala je da Srbija nije na putu da ispuni svoju obavezu sa udelom od 27% obnovljivih izvora energije u 2020. godini i da je potrebna revizija Nacionalnog akcionog plana, kao i dodatne mere kako bi Srbija bila na dobrom putu da ispuni obavezu.

Navedeno je i da podzakonska akta iz 2016. o podsticajima za obnovljive izvore u vidu garantovane otkupne cene (feed-in tarife) nisu usklađena sa propisima EU o državnoj pomoći, i da je zbog toga potrebna izmena Zakona o energetici i pratećih propisa. Ukazuje se da Srbija zanemaruje značaj obnovljivih izvora i u drugim oblastima, poput grejanja i hlađenja.

U Srbiji je prema podacima Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, maksimalni kapacitet elektrana iznosi 7.127 megavata, od čega je skoro 55% ugalj – 3.905, a dodatnih 353 megavata, dok na hidro potencijal odlazi 40% ili 2.898 megavata. U hidropotencijalu većinu čine velike hidroelektrane, dok male koje su ekološki najbolje imaju ukupan kapacitet od 63,2 megavata, a 614 odlazi na pumpno-akumulacione, koje služe za očuvanje stabilnosti sistema.

Obnovljivi izvori u grejanju, hlađenju i transportu gotovo uopšte se ne koriste. Kako navodi Energetska zajednica, za grejanje i hlađenje nije obnovljivi izvori nisu ni uključeni u ciljeve za 2020. godinu, dok je investiciona podrška za toplane na obnovljive izvore tek nedavno uvedena. Upotreba obnovljivih izvora u transportu je govoro nepostojeća, navodi se, uz napomenu da se Srbija ne ispunjava odredbe direktive EU o sektoru transporta, što je njena obaveza

Posledice toga su zagađenje vazduha, pa je prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije s kraja septembra u Srbiji je prosečna zagađenost dva puta viša od preporučene, i za trećinu viša nego u bogatim evropskim zemljama, iako je i dalje duplo niža od svetskog proseka. U Srbiji srednja vrednost zagađenja sitnim česticama prečnika do 2,5 mikrona iznosi 19 mikrograma po kubnom metru vazduha, a u gradskim područjima 21, dok je preporučena vrednost Svetske zdravstvene organizacije 10 mikrograma.

Osnovni izvori zagađenja vazduha su, po podacima SZO, neefikasna transportna sredstva, sagorevanje goriva u domaćinstvima, sagorevanje otpada, elektrane na ugalj i industrija.

Ko još mari za hranu sa Peštera

Kada je reč konkretno o elektrani Štavalj, postavljalo se i pitanje da li bi mogla biti ugrožena proizvodnja prirodne hrane na Pešteru. Termoelektrana "Štavalj".

Još pre tri godine, kada se takođe govorilo o izgradnji ove elektrane, tadašnji direktor rudarske firme Resavica Vlado Milošević naveo je da proizvodnja na Pešteru neće biti ugrožena jer će biti primenjena najmodernija tehnologija, ali je i umanjio značaj tog pitanja rekavši da će će izgradnja TE Štavalj "preporoditi najnerazvijeniju opštinu u Srbiji", i da će proizvodnja zdrave ishrane opstati, ali da ona sama za sada ne može da bude "motor razvoja" tog područja.

Ambasadorka Češke u Beogradu Ivana Hlavsova u novembru prošle godine izjavila da je kompanija "Alta" iz Brna zainteresovana da gradi termoelektranu "Štavalj".

Prema informacijama Strategije energetike Srbije, termoelektrana Štavalj trebalo bi da ima kapacitet od 300 megavata, izgradnja bi trebalo da traje pet godina, a troškovi su procenjeni na između 650.000 i 750.000 evra. U medijima je navođeno da će elektrana koristiti kvalitetan ugalj koji zagađuje znatno manje od u Srbiji široko rasprostranjenog lignita. Navodi se da na Pešteru ima mrkog uglja, a firme za prodaju uglja opisuju ugalj iz Štavlja kao najčistiji, sa vrlo malo pepela, i bez šljake. 

Premijer Vučić pomenuo je nedavno u letonskoj prestonici Rigi da je i sa češkim kolegom Bohuslavom Sobotkom razgovarao o izgradnji termoelektrane "Štavalj" i dolasku novih čeških investitora.

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Manje uglja - manji intenzitet ugljenika u svetu
  
• 

  Vesti

  : Ugalj pretnja ciljevima Pariskog sporazuma
  
• 

  Vesti

  : Ulagači u obnovljivu energiju traže izvesnost