 Srbija je od septembra 2008. do juna 2011. godine usvojila većinu važnih zakona koji regulišu nadležnosti državnih aktera u sektoru bezbednosti. Ipak, neki važni zakoni nisu doneti, a postojeći su neusaglašeni. Dometi unutrašnje kontrole su ograničeni što zbog nedovoljnih resursa, što zbog dominacije kulture neprijavljivanja nezakonitog rada kolega, navodi se u Godišnjaku reforme sektora bezbednosti za 2012. godinu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). U parlementarnoj kontroli nije ostvaren napredak, a i sudska kontrola je nedelotvorna. Građani i dalje ne mogu da se informišu o tome kako bezbednosni sektor troši novac poreskih obveznika, dok je transparetnost u radu nešto bolja nego pre 2008. godine.
BCBP je u Godišnjaku objavio i detaljne preporuke koje se odnose na unapređenje pravnog i institucionalnog okvira bezbednosnog sektora u Srbiji.
U analiziranom periodu usvojen je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (2008), Zakon o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji (2009), a izmenjeni su i dopunjeni Zakon o Vojsci Srbije i Zakon o odbrani (2009).
Usvojeno je i nekoliko zakona koji su veoma značajni za regulisanje javnog nadzora nad sektorom bezbednosti, te za zaštitu ljudskih prava: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (2008), Zakon o zabrani diskriminacije (2009), Zakon o tajnosti podataka (2009) i Zakon o elektronskim komunikacijama (2010). Pre njihovog usvajanja nije bila organizovana javna rasprava.
Još uvek, međutim, nedostaje zakon kojim bi trebalo da bude uređeno delovanje privatnih bezbednosnih kompanija.
Osim toga, primećena je tendencija zakonodavca da povećava ovlašćenja državnih aktera iz sektora bezbednosti na uštrb demokratske civilne kontrole i javnog nadzora, navodi se u izveštaju.
Vidno je i da zakoni nisu međusobno dovoljno usklađeni. Tako je primetna nedovoljna usklađenost zakona koji regulišu nadležnosti državnih aktera i rad državne uprave u sektoru bezbednosti i onih koji uređuju javni nadzor nad njima i zaštitu ljudskih prava.
Kao primer se navodi raskorak između Zakona o policiji i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, Zakon o policiji prepušta Ministarstvu unutrašnjih poslova da arbitrarno procenjuje da li postoji opravdan interes za dostavljanje traženih informacija od javnog značaja iz svog delokruga, čime se ograničava i/ili poništava dejstvo Zakona o slobodnom pristupu.
Autori izveštaja smatraju da neusklađenost zakona potiče iz činjenice da Vlada, odnosno nadležna ministarstva i Narodna skupština nisu imali jedinstven plan za donošenje ključnih strateških i zakonskih dokumenata u oblasti bezbednosti, te su ovi zakoni usvajani bez unapred utvrđenog redosleda.
Tako su, na primer, Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane usvojene dve godine nakon usvajanja Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije iako bi trebalo da bude obrnuto.
Iako su nadležnosti državnih aktera u sektoru bezbednosti Srbije definisane zakonom, nedostaju posebni propisi o nadležnostima i o načinu upotrebe specijalnih jedinica Vojske i policije. Isto tako, pojedini zakoni, poput onih o policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), ne sadrže norme o podvrgnutosti ovih aktera demokratskoj civilnoj kontroli.
Takođe, nisu sve odredbe pomenutih zakona jasne i potpune. Dobar primer jeste postojanje rečnika osnovnih pojmova koji se pominju u zakonu. Ova dobra praksa započeta je Zakonom o odbrani iz 2007. godine, ali nije nastavljena čak ni prilikom usvajanja Zakona o Vojsci Srbije, mada je on usvojen u isto vreme kad i pomenuti zakon.
Takođe, svi pomenuti zakoni ne predviđaju mehanizme za sprovođenje sopstvenih odredaba, ali ni sankcije u slučaju da se ove odredbe ne sprovode ili da se krše.
Finansije i dalje tajne
BCBP se bavio i transparentnošću u radu učesnika u sektoru bezbednosti. Navodi se da je je pao broj žalbi Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na rad insitutucija kao što su MUP i BIA, ali se ipak od institucije do institucije i vremenskog perioda razlikuje nivo poštovanja zakonske obaveze o dostupnosti informacija.
Takođe, prema podacima iz 2010. više od polovine žalbi građana upućenih Povereniku odnosilo na državne aktere iz sektora bezbednosti. Poverenik je u nekoliko navrata intervenisao, na primer, kod MUP-a zbog zloupotrebe podataka o ličnosti, a najintrigantniji slučaj predstavlja snimak kamere saobraćajne policije iz 2011. godine, koji je dospeo na internet i koji je time oštetio snimljene građane.
Ni finansiranje učesnika u sektoru bezbednosti nije u potpunosti javno. Tačno je da državni akteri iz sektora bezbednosti listom poštuju obavezu da Ministarstvu finansija do 1. septembra svake godine dostave predlog svog finansijskog plana, s izuzetkom bezbednosnoobaveštajne službe koja to ne mora da uradi.
Međutim, o predlozima finansijskih planova, odnosno o delovima budžeta Republike Srbije koje koriste akteri u sektoru bezbednosti, osim u slučaju budžeta Ministarstva odbrane za 2011. godinu, nije vođena javna rasprava.
Građani takođe ne mogu ništa da saznaju o potrošnji tih institucija jer Zakon o budžetskom sistemu (ZBS) ne predviđa obavezu bezbednosnih službi da objavljuju dokumente poput "građanskog budžeta" i "polugodišnjih izveštaja".
Konstatuje se i da je povećano učešće žena u sektoru bezbednosti, a posebno na operativnim poslovima u vojsci i policiji. Međutim, pomak nije svuda isti, navodi se u izveštaju BCBP-a. Uočeno je ipak, da se nije povećao broj žena na rukovodećim i komandnim položajima, a većina žena radi na administrativnim poslovima.
Kad je reč o nacionalnim manjinama, nema pouzdanih podataka o njihovoj zastupljnosti u državnim organima sektora bezbednosti. Iz raspoloživih podataka se ipak može oceniti da je njihov broj "nedovoljan".
Mehanizmi za unutrašnju kontrolu
Vlasti Srbije u protekle tri godine (2008–2011) su gotovo u potpunosti zaokružile zakonski okvir kojim se, između ostalog, uređuju mehanizmi i instrumenti za unutrašnju kontrolu državnih aparata sile.
Tako je, krajem oktobra 2009. godine, donet Zakon o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kojim su uvedeni dvostruki mehanizmi unutrašnje kontrole, te je usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, kojim je uveden institut Vojnopolicijskog inspektora.
Na osnovu ovih propisa imenovan je Generalni inspektor za VBA i VOA (februar 2011), kao i Vojnopolicijski inspektor (jul 2010), a formirana je i Unutrašnja kontrola u VOA (januar 2010). Ne može se, međutim, pouzdano suditi o rezultatima njihovog rada, jer su tek nedavno formirana.
Kako je ocenjeno, usvojeni zakoni imaju određene manjkavosti. Takođe, vlast nije ispunila ni obećanje da će usvojiti novi, savremeniji zakon o BIA, kojim bi, između ostalog, bio uveden i institut Generalnog inspektora.
Postojeća unutrašnja i budžetska kontrola u okviru BIA ima dobra ovlašćenja za obavljanje kontrole unutrašnjeg rada Agencije, ali ne uživa dovoljnu samostalnost u radu, jer je direktno potčinjena direktoru Agencije.
"Takođe, nasuprot zalaganjima stručne javnosti da se izmenama odredaba Zakona o policiji (čl. 177 i 178) ministru unutrašnjih poslova smanje diskreciona ovlašćenja i na taj način poveća operativna nezavisnost unutrašnje kontrole, politička vlast to u proteklom periodu nije učinila, što se odrazilo i na rezultate rada Sektora unutrašnje kontrole policije (SUK)", naglašava se u analizi sektora bezbednosti.
Ministarstvo finansija od 2008. do 2010. godine nije kontrolisalo zakonitost trošenja budžeta državnih aktera iz sektora bezbednosti iako budžetska inspekcija Ministarstva ima dovoljna ovlašćenja za valjano obavljanje svojih funkcija.
Analitičari BCBP-a ocenjuju da su ograničeni dometi rada unutrašnje kontrole posledica dejstva nekoliko faktora. Najpre, jedan broj tela unutrašnje kontrole nema dovoljno resursa (materijalnih, finansijskih i ljudskih) za delotvorno obavljanje svojih poslova.
Drugo, organizaciona kultura u analiziranim institucijama ne doprinosi delotvornijoj unutrašnjoj kontroli. Naime, istraživački tim BCBP-a saznao je iz razgovora sa zaposlenima u više institucija sektora bezbednosti da bi oni prijavili slučaj nezakonitog postupanja svog kolege, uključujući u to i nezakonito postupanje nadređenog, tek onda kada bi procenili da bi loše posledice po njih bile veće ukoliko ne bi prijavili takav slučaj, stoji u izveštaju.
Konačno, višestranački život u Srbiji pokazao je da članovi političkih partija ne žele da kontrolišu rad svojih kolega.
Bez napretka u parlamentarnoj kontroli
U odnosu na prethodno istraživanje, u posmatranom periodu nije došlo do značajnijeg napretka u vršenju parlamentarne kontrole i nadzora nad sektorom bezbednosti, odnosno nad njegovim akterima.
Pomak je napravljen u zaokruživanju zakonskog okvira za njeno vršenje, prvenstveno usvajanjem Zakona o Narodnoj skupštini i novog Poslovnika, tokom prve polovine 2010. godine.
Novi Poslovnik predviđa formiranje tri nova skupštinska odbora, koji bi trebalo da doprinesu delotovornijoj kontroli i nadzoru sektora bezbednosti. To su Odbor za kontrolu službi bezbednosti, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove (u čijoj nadležnosti će biti kontrola i nadzor Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova) i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Ocenjeno je da se Skupština i njeni sadašnji odbori (Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za finansije) nisu se u posmatranom periodu preterano bavili kontrolom i nadzorom načina na koji su državni akteri u sektoru bezbednosti trošili budžetski novac.
"Ni na jednoj sednici tokom poslednje dve godine Odbor nije razmatrao zakonitost i svrsishodnost trošenja budžetskih sredstava, koji zahvataju oko 16% ukupnog budžeta Srbije, niti je razmatrao javne nabavke sredstava posebne namene, vojnog naoružanja i opreme, kao i naoružanja i opreme za policiju i službe bezbednosti”, rečeno je u analizi BCBP-a.
Odbor je, takođe, propustio da kontroliše i nadzire efikasnost i delotvornost državnih aktera u sektoru bezbednosti, kao i da proveri da li se i kako se u njima poštuju ljudska prava ne samo građana već i zaposlenih. Dometi sudske kontrole su takođe ograničeni.
Rad nezavisnih državnih institucija
Nezavisne institucije (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Državna revizorska institucija i Agencija za borbu protiv korupcije) nemaju izričita ovlašćenja da obavljaju kontrolu i nadzor nad institucijama sektora bezbednosti već se ta ovlašćenja izvode iz njihovih opštih nadležnosti za kontrolu i nadzor.
Prema nalazima istraživanja, nezavisnim institucijama nisu ni neophodne posebne nadležnosti da bi one primenile svoja ovlašćenja u odnosu na sektor bezbednosti, kao i na ostale institucije državne uprave.
Napredak prakse u oblasti zaštite ljudskih prava spor je i nepotpun. Ne postoji, doduše, sistemsko kršenje ljudskih prava prilikom delovanja državnih aktera sektora bezbednosti, ali i dalje postoje ozbiljni slučajevi kršenja prava. Ne postoji ni dovoljno javno dostupnih informacija o kršenju ljudskih prava na privatnost prilikom upotrebe posebnih mera i postupaka.
Istraživanja stanja zaštite ljudskih prava zaposlenih u sektoru bezbednosti predstavljaju retkost. Od oktobra 2008. do kraja 2010. godine policijski službenici su nekoliko puta najavljivali štrajk zbog svog ekonomskog i socijalnog statusa i nepostojanja kolektivnog ugovora. U februaru 2011. godine štrajk je realizovan, nakon čega je usledilo i potpisivanje ugovora.
U izveštaju se navodi da kad je reč o reformi sistema upravljanja ljudskim resursima u sektoru bezbednosti - dostignuti su neki važni ciljevi. Koordinacija procesa upravljanja ljudskim resursima i budžetiranja poboljšana je upotrebom godišnjeg kadrovskog plana.
Zakonski su definisane i jasno razdvojene pozicije profesionalnih službenika i političkih rukovodilaca. Sistem školovanja i obuke u sektoru bezbednosti značajno je organizaciono izmenjen.
Preostaje to da se osigura da rezultati obuke budu implementirani u praksi. Javnost konkursa za slobodna radna mesta prihvaćena je i redovno se sprovodi u svim posmatranim akterima, osim u policiji i u BIA.
Sistem napredovanja u službi dobio je više elemenata otvorenog sistema, zasnovanog na opštem ocenjivanju rezultata rada, konstatuje se u izveštaju koji je objavljen krajem decembra 2012.
Foto: Sxc.hu
 Linkovi
Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
