Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Dok rusko tržište gasa slabi, Evropa jača
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Južni gasni koridor, gasovodi za povezivanje i terminali za tečni prirodni gas (LNG), posebno na severoistoku Evropske unije, polako ali sigurno slabe hegemoniju ruskih gasovoda, smatra ekspertkinja za evropsku energetiku Agnia Grigas. Za zemlje koje su još u velikoj meri zavisne od Gasproma od ključnog značaja ostaje Južni gasni koridor kojim će na kraju decenije stizati oko deset milijardi kubnih metara gasa sa azerbejdžanskog polja a do 2026. godine više od 30 milijardi. Grigas ističe da će evropska energetska bezbednost zavisiti ne samo od stanja na svetskom tržištu gasa, već i od dalje saradnje evropskih zemalja u oblasti energetike.
Agnia Grigas, doktorka filozofije sa Oksforda i autorka knjiga o bezbednosti i energetskim pitanjima Rusije, Evrope i post-sovjetskih republika, navodi u autorskom tekstu za Rojters koji je preneo EurActiv.com da je Transanadolski gasovod (Tanap) stigao do prekretnice.
Na kraju 2016. bila je gotova polovina Tanapa pa se projekat Južnog gasnog koridora približio završetku i istovremeno smanjenju evropske zavisnosti od ruskog gasa. Ako se sve bude odvijalo kako je planirano, na evropsko tržište prvi put će stići kaspijski gas.
I, što je verovatno još važnije za Evropu, napredovanje projekta Južnog gasnog koridora uneće novu dimenziju na globalno tržište prirodnog gasa na kome se trenutno dešavaju suštinske promene.
Povećanje svetske proizvodnje prirodnog gasa, izgradnja nove infrastrukture za transport gasa, pad cena, rast trgovine LNG, već su uvećali mogućnosti eropskim uvoznicima gasa i smanjili uticaj ruskog energetskog džina Gasproma. To će, zauzvrat, transformisati evropsku energetsku bezbednost narednih godina, istakla je Grigas.
Ona smatra da je Južni gasni koridor pođednako značajan i za politiku i za energetiku. Evropska unija podržava taj koridor zbog premošćavanja gasovoda koje kontroliše Rusija i izbegavanja kriza, poput one iz 2009, kada je Gasprom usred zime zavrnuo slavine Ukrajini i ostavio bez grejanja članice EU Mađarsku, Rumuniju i Poljsku. Odnosi između Brisela i Moskve dodatno su pogoršani nakon konflikta u Ukrajini i ruske aneksije Krima 2014. Pored toga, nastojanje Rusije da premosti Ukrajinu kao tranzitni centar izgradnjom gasovoda Severni tok 2 donelo je nove brige oko efekata po EU.
Južni gasni koridor će od 2020. dopremati oko deset milijardi kubnih metara gasa sa azerbejdžanskog polja Šah Deniz 2 do Albanije, Italije, Gruzije, Turske i Grčke. Do 2026. će kapacitet tog koridora biti povećan na 31 milijardu kubnih metara.
Tanap, kojim će gas ići preko Turske, predstavlja drugi segment Južnog koridora, posle Južnog kavkaskog gasovoda koji ide kroz Azerbejdžan i Gruziju. Treći segment je Transjadranski gasovod (Tap) koji se proteže od Grčke i Albanije do Italije. Njegov dalji tok u Italiji prati međutim neizvesnost jer lokalno stanovništvo ne želi da prođe kroz regon Pulja a problem je samo dobio na intenzitetu posle referenduma u Italiji u decembru. Ustavne promene, pored ostalog smanjenje moći regiona u odlučivanju, nisu prošle na referendumu i premijer Mateo Renci morao je da podnese ostavku.
Evropska energetska bezbednost međutim nije jedina stvar oko Južnog gasnog koridora, navela je Grigas ukazujući na novu realnost tržišta gasa u 21. veku. Naime, svetska porizvodnja prirodnog gasa, uz doprinos američke "revolucije" u oblasti gasa iz škriljaca, porasla je između 2005. i 2015. za 27%. To je za rezultat imalo najveći suficit gasa za deset godina od ukupno 70 milijardi kubnih metara u 2015. godini.
I dok su ponuda gasa i trgovina rasle, razvijana je nova gasna infrastruktura, posebno na severoistoku EU. Krajem 2014. Litvanija je dobila terminal za uvoz LNG Klaipeda a 2016. su prve isporuke LNG stigle u poljski terminal Švinoujšće. Ti LNG terminali, uz nekoliko novih regionalnih gasovoda i obrnuti tok gasa kroz postojeće gasovode, omogućili su zemljama centralne i istočne Evrope da diversifikuju uvoz gasa i smanje zavisnost od Gasproma.
Ipak, Južni gasni koridor ostaje od ključnog značaja za zemlje koje su još zavisne od Gasproma u velikoj meri, ukazuje Agnia Grigas u autorskom tekstu. Kako podseća, udeo ruskog gasa na tržištima Bugarske, Slovačke i Mađarske bio je u 2015. između 70 i gotovo 90%. Pored toga, planirani gasovod Turski tok, kojim će ruski gas ići do Turske i možda dalje u jugoistočnu Evropu, mogao bi dodatno da ojača Gaspromovo prisustvo u regionu.
Sve će se međutim promeniti kada Južni gasni koridor proradi punim kapacitetom a evropska energetska bezbednost zavisiće ne samo od promena na globalnom tržištu gasa, već i od dalje saradnje evropskih zemalja koje muči neizvesnost oko budućnosti Unije, zaključila je Grigas.
Izvor: EurActi.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
