Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nove sankcije SAD Rusiji pretnja EU firmama u Severnom toku 2
|
|
|
|
Objavljeno : 16.06.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon što je američki Senat gotovo bezrezervno izglasao zakon kojim se uvode nove sankcije Rusiji a od američkog predsednika Donalda Trampa zahteva da traži odobrenje Kongresa pre bilo kakvog ublažavanja postojećih mera, u problemu bi mogle da budu i evropske kompanije koje rade sa Rusijom, uključujući u energetskom projektu Severni tok 2. U Gaspromu smatraju da nove sankcije imaju za cilj da podstaknu izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD u Evropu.
Sankcije, koje komplikuju Trampovu želju za otopljavanjem odnosa sa Rusijom, treba da kazne Moskvu što se mešala u izbore u SAD 2016, zbog aneksije Krima i podrške sirijskoj vladi u šestogodišnjem građanskom ratu.
Ukoliko prođu u Predstavničkm domu i potpiše ih predsednik Tramp, zakon će postati sankcije koje su ranije uvedene izvršnim uredbama predsednika Baraka Obame, uključujući neke koje se odnose na ruske energetske projekte. Zakonom se takođe omogućavaju nove sankcije za rusko rudarstvo, sektor metala, železnicu, brodski prevoz.
Te mere mogu da, ako postanu zakon, zakomplikuju odnose sa nekim zemljama u Evropi. Tako Nemačka i Austrija kažu da bi nove kaznene mere mogle da izlože kažnjavanju evropske kompanije koje imaju projekte sa Rusijom, uključujući projekat gasovoda Severni tok 2.
Američki Senat saopštio je da je politika SAD da nastavi da se bori protiv Gaspromovog projekta Severni tok 2 koji ima štetan uticaj na energetsku bezbednost Evropske unije, razvoj tržišta gasa u centralnoj i istočnoj Evropi i reformu ukrajinske energetike.
Gasprom i njegovi evropski patneri rade na planovima da udvostruče kapacitet postojećeg podmorskog gasovoda Severni tok od Rusije do Evrope jer Moskva želi da diverzifikuje rute isporuka i zaobiđe Ukrajinu. Evropska komisija za to vreme pokušava da posreduje između članica EU koje su za i onih koje su protiv Severnog toka 2.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da ne vidi potrebu za posebnim mandatom Evropske komisije u pregovorima sa Rusijom o Severnom toku 2.
"Mislim da treba da budu razjašnjena neka pravna pitanja u vezi sa Severnim tokom 2", rekla je nemačka kancelarka na pres konferenciji sa premijerom Estonije Jurijem Ratasom. "To je ekonomski projekat i ne mislim da nam je za njega potreban poseban mandat", rekla je Merkel, prenela je agencija Rojters.
Reakcija Gasproma
Zamenik direktora Gasproma Aleksander Medvedev prokomentarisao je da predložene američke sankcije imaju za cilj da podstaknu izvoz LNG iz SAD u Evropu.
"Što se tiče primene sankcija, oni ne kriju da im je cilj da obezbede da američki LNG stiže u Evropu", rekao je Medvedev, prenela je agencija Interfaks. SAD inače traže nova tržišta za izvoz svog LNG, uključujući evropsko tržište.
Gasprom se do sada nije mnogo bavio potencijalnim uticajem američkih sankcija na njegovo poslovanje u Evropi, gde pokriva trećinu isporuka gasa, ocenjujući da će američki LNG zbog visokih troškova transporta biti preskup.
Medvedev je rekao i da se nada da američki predsednik neče odobriti nove sankcije.
"Hajde da se za početak nadamo da nacrt neće biti usvojen, bez potpisa predsednika ne može da postane zakon", kazao je on, preneo je Interfaks.
Odobravanje novih sankcija Rusiji osudile su Nemačka i Austrija jer će, kako se navodi, evropske kompanije uključene u ruske energetske projekte izložiti kaznama za kršenje američkog zakona.
Medvedev je kazao da je Gasprom od partnera već dobio više od milijardu evra za finansiranje Severnog toka 2.
U aprilu su se kompanije Juniper (Uniper), Vinteršel (Wintershall), Šel (Shell), OMV i Endži (Engie) sporazumele da svaka pokrije 10% troškova ulganja ili po 950 miliona evra.
Gasprom će pokriti 50% cene gasovoda kapaciteta 55 milijardi kubnih metara koji treba da počne da radi 2019.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
