Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je 16. juna da je elektroenergetski sistem Srbije stabilan, iako ima problema za koja se traže rešenja. Antić je rekao i da će Srbija i u narednom periodu struju dominantno proizvoditi iz uglja, zbog čega su u termoelektranama velika ulaganja u opremu koja doprinosi zaštiti životne sredine. Direktor EPS za trgovinu rekao je na skupu da ekološke direktive EU imaju i imaće veliki uticaj na proizvodnju električne energije u Srbiji iz termolektrana na ugalj, koja će zbog toga biti sve manje profitabilna.
"Elektroprivreda Srbije (EPS) funkcioniše u sladu s mogućnostima i potrebama domaćeg tržišta i pored toga što su tehnički sistemi prenapregnuti", kazao je Antić na konferenciji "Stanje i perspektive srpske elektroenergtike" koju je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
On je naveo da je u prvom kvartalu 2017. bio pad u proizvodnji električne energije u odnosu isti period 2016. koji je bio "najbolji u istoriji proizvodnje električne energije u Srbiji", a glavni razlog je loša hidroenergetska situacija.
"Uspeli smo da dovedemo sistem u optimalno stanje i očekujemo da će biti nadoknađen pad u proizvodnji električne energije i da će biti dostignuta proizvodnja iz 2016. godine", rekao je Antić.
Srbija će, kako je istakao, i u narednom periodu imati dominantnu proizvodnju električne energije iz uglja, zbog čega su u termoelektranama velika ulaganja u opremu koja doprinosi zaštiti životne sredine.
"Nove investicije su planirane i u izgradnji hidroelektrana jer ništa nije ulagano u poslednjih 25 godina", kazao je Antrić.
Dodao je je da će biti ispunjen plan da do 2020. godine 27% ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora.
"U toku su projekti koji će obezbediti da za dve godine imamo oko 500 gigavati energije iz obnovljivih izvora", rekao je Antrić.
Izvršni direktor za trgovinu električnom energijom EPS-a Dragan Vlaisavljević je rekao da je srpska elektronergetika u periodu koji se karakteriše velikim uticajem tržišta električne energije a slabljenjem uticaja države na tu oblast i da će se ti trendovi nastaviti i u narednih 10 do 15 godina.
"Uticaj direktiva Evropske unije iz ekologije ima i imaće veliki uticaj pre svega na proizvodnju električne energije u Srbiji iz termolektrana na ugalj, koja će zbog toga biti sve manje profitabilna. Potrošači će kroz račune finansirati prelazak ka proizvodnji 'zelene' energije", rekao je Vlaisavljević.
Ukazao je da se jedino obnovljivi izvori energije mogu smatrati ekonomski isplativim, usled garantovanih subvencija i da zbog toga što je neizvesan povraćaj kapitalnih ulaganja u nove proizvodne objekte EPS-a može doći do pada dobiti i obrta te kompanije na domaćem tržištu električne energije.
"Na dugoročne staze i u periodu posle 2025. godine, imajući u vidu veliku prosečnu starost proizvodnih postojenja u Srbiji, može doći i do problema sa adekvatnosti EPS-a i ugrožavanja sigurnosti snabdevanja električnom energijom", istakao je Vlaisavljević.
On je kao jednu od mogućnosti da se izbegne takav scenario naveo preuzimanje nekih elektroenergetskih kompanija u regionu.
Po njegovim rečima, tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi je i dalje nelikvidno, pre svega zbog kontrolisanih cena električne eneregije za domaćinstva.
Započeti projekti iz obnovljivih izvora biće zavšeni po važećim propisima
Antić je izjavio da će svi započeti projekti proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Srbiji biti završeni u skladu sa važećim propisima i uz podsticaje koji su neophodni da se ti projekti realizuju.
"Kada se uđe u novi ciklus investiranja u projekte proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, kad se odobre nove količine za solarne i vetro parkove, to će biti po nekom drugom, aukcijskom modelu", kazao je Antić novinarima komentarišući preporuku Energetske zajednice Srbiji da usvoji set izmena Zakona o energetici koji uređuju podršku države za obnovljive izvore energije.
Energetska zajednica je ukazala da Srbija treba propise iz te oblasti da usaglasi sa zakonodavstvom EU koje predviđa uvođenje postupka javnog nadmetanja kako bi se utvrdilo ko će biti korisnik podrške za obnovljive izvore, zatim ukidanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije, bilansnu odgovornost i uvođenje operatora za energiju iz obnovljivih izvora.
"Srbija je prva u okviru Energetske zajednice svoj Zakon o energetici uskladila sa zakonodavstvom EU i za to je dobila pohvale. Aukcija za podršku obnovljivim izvorima još nije zaživela ni u EU. To je pitanje za budućnost, ne tako daleku, ali ne pitanje onoga što radimo danas", kazao je Antić.
On je dodao da se postupak javnog nadmetanja kako bi se utvrdilo ko će biti korisnik podrške za obnovljive izvore jedino u potpunosti primenjuju u Nemačkoj koja je prva krenula s obnovljivim izvorima eneregije, pre više decenija, i svoje energetske kapacitete gradila na bazi podsticajnih tarifa.
"Građani Srbije treba da znaju da mi radimo u najboljem interesu zemlju", kazao je Antić.