Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Propali evropski planovi o većoj proizvodnji energije iz uglja zbog pogrešne procene
|
|
|
|
Objavljeno : 15.08.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mnogi planovi evropskih kompanija da povećaju proizvodnju električne energije sagorevanjem uglja nisu realizovani protekle decenije zbog pogrešnih procena i promenjenih okolnosti, pokazalo je novo istraživanje Univerziteta Oksford. Smanjena energetska potražnja i zastupljenija obnovljiva energija rezultirali su daleko manjim brojem novih postrojenja od planiranog.
Evropske kompanije su između 2005. i 2008. najavljivale da će izgraditi nova postrojenja za sagorevanje uglja u kojima će proizvoditi najmanje 49 gigavata.
Nemačke firme planirale su proizvodnju najmanje 20 gigavata, dok su britanske i holandske kompanije imale za cilj sedam, odnosno četiri gigavata.
Međutim, 77 odsto od proizvodnje tih 49 gigavata je već otkazano, a verovatno neće biti proizvedeno još 1,1 gigavata. Izgrađeno je samo 12 od 65 planiranih elektrana, dok u Velikoj Britaniji nije napravljeno nijedno planirano postrojenje.
Glavni autor izveštaja Ben Kaldekot izjavio je da su u nekim zemljama organizovani protesti zbog upotrebe uglja u proizvodnji struje i da direktori energetskih kompanija njima "mogu da zahvale na uspešnom zalaganju za smanjenje ili zaustavljanje širenja" elektrana na ugalj. Jer da nije bilo tih protesta, ocenio je Kaldekot, gubici bi bili još veći.
Nemačka je obećala da će postepeno ukinuti proizvodnju električne energije iz uglja, u skladu s nacionalnim i ciljevima EU, ali postoji velika sumnja da je takva ideja izvodljiva.
Ugalj i dalje pokriva 40 odsto energetske potražnje u Nemačkoj, a od početka 2000. njegova upotreba u energetskoj industriji smanjena je za samo 10 odsto.
Greške u proceni
Izveštaj oksfordske Škole za preduzetništvo i životnu sredinu Smit pokazuje da je taj zaokret u evropskim kompanijama uglavnom rezultat pogrešnih predviđanja.
Povećanje proizvodnje planirano je sredinom 2000-ih godina pod uticajem brojnih faktora.
U izveštaju se navodi da su političke okolnosti u Nemačkoj, Poljskoj i Holandiji išle u korist širenju elektrana na ugalj. Nove nemačke i holandske elektrane sagorevale su samo kameni ugalj koji izaziva manje zagađenje i koristile su najnovije tehnologije. Od 53 otkazana projekta, samo je 11 trebalo da koristi sličnu čistiju tehnologiju.
Takođe, uslovi na tržištu EU su sredinom 2000-ih ukazivali da ugalj ima svetlu budućnost, navodi se u izveštaju.
Procenjivalo se da će sirovine pojeftiniti, a da će se potražnja električne energije povećati. Rast bruto domaćeg proizvoda je bio usko povezan s povećanjem energetske potražnje.
U periodu posle 2008. godine, međutim, potražnja za energijom bila je manja od očekivane, a zbog rasta proizvodnje i većeg korišćenja obnovljivih izvora energije došlo je do hiperprodukcije.
Pouka za azijske kompanije
Autori istraživanja su istakli da druge zemlje mogu da nauče iz iskustva evropskih država.
"Implikacije po kompanije i investitore u Aziji, gde se u ovom trenutku razmatra širenje proizvodnje iz uglja, kristalno su jasne: klađenje na novi ugalj se ne isplati", ocenio je Kaldekot.
Indija je nedavno najavila da će ugasiti elektrane koje proizvode 5,5 gigavata struje sagorevanjem uglja, a već je tokom protekle dve godine smanjila količinu struje dobijene na taj način za četiri gigavata.
Novi predsednik Južne Koreje Mun Džae In je, u skladu s izbornim obećanjima, najavio zatvaranje 10 elektrana na ugalj i da neće biti otvarana nova postrojenja.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Pixabay.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
