Francuska vlada raspisala je 11. jula tender za izgradnju 600 vetrogeneratora kapaciteta 3.000 megavata koji bi trebalo da budu pušteni u rad do 2015. godine. Vetrogeneratori će biti građeni na obali Lamanša i Atlantskog okeana, a Francuska želi da proširi kapacitete za korišćenje snage vetra jer je to sektor u kome zaostaje za svojim susedima. U Srbiji još nema vetrogeneratora,. ali postoje planovi i potencijal za izgradnju vetroparkova.

Francuska proizvodi 75% električne energije iz nuklearnih elektrana i u korišćenje energije vetra kreće među poslednjim evropskim zemljama koje za to imaju potencijal. Snagu vetra koju već u velikoj meri koriste Velika Britanija i Danska.

Projektom koji vredi više od 20 milijardi evra predviđena je izgradnja 1.200 vetrogeneratora na moru koji bi trebalo da proizvode 6.000 megavata do 2020. ili 3,5% francuske potrošnje električne energije.

"Moj cilj je otvaranje novih radnih mesta u Francuskoj", rekla je za AFP francuska ministarka ekologije Natali Košiusko-Morize (Nathalie Kosciusko-Morizet) koja je ocenila da bi trebalo da bude otvoreno oko 10.000 radnih mesta.

Pet mesta pored kojih će se graditi vetrogeneratori su gradovi na severnoj i istočnoj obali Francuske - Trepor, Fekam, Kursel sir mer, Sen Brijek i Sen-Nazer.

Rok za podnošenje prijava na tender ističe 11. januara 2012. Komisija za energetsku regulativu imaće vremena dva i po meseca da izabere najbolju ponudu pri čemu će osnovni kriterijume će biti : industrijski i socijalni kvalitet projekta, cena električne energije koju će proizvoditi vetrogeneratori i poštovanje ekoloških standarda na moru.

Drugi poziv za prikupljanje ponuda za dodatnih 3.000 megavata kapaciteta biće pokrenut u aprilu 2012. u osvit proglašenja pobednika prvog tendera. Nekoliko poznatih kompanija iz sektora energetike već je izrazilo interesovanje, a među njima su Areva, GDF-Suec i DCNS kao i brodogradilište Sen-Nazer.

Za realizaciju projekta prijavili su se udruženo i Alstom i EDF-EN a oni su u junu sklopili partnerstvo sa danskom kompanijom Dong Enerdži (Energy) koja je lider na tržištu iygradnje vetrogeneratora.

"Naš cilj je da se pozicioniramo na evropskom tržištu za koje je predviđeno da proizvodi 40 gigavata do 2020. a postoje i dobri izgledi na američkom i kineskom tržištu", rekla je Košiusko-Morize.

U Srbiji još uvek ne postoje vetrogeneratori a realizacija obnovljivih izvora energije među koje spada i snaga vetra otežana je zbog stanja na tržištu energije gde cena struje nije ekonomska. Rešenje predstavljaju fid-in tarife koje bi trebalo da podstaknu investicije i izgradnju, međutim ta oblast je uređena uredbama a ne zakonom što otežava investicije. U toku je donošenje novog zakona o energetici.

Srbija je jedna od tri evropske zemlje koja nema nijedan vetrogenerator u eleketroenergetskom sistemu. Planove da ulaže u izgradnju vetroelektrana najavio je EPS. Prema tim najavama, na jesen bi trebalo da počne realizacija projekta izgradnje vetroparka kod Kostolca. EPS je ranije saopštio da je pronašao lokaciju na kojoj ima 1.800 sati korisnog vetra godišnje i da je moguć generator snage 30 megavata.

Nameru da ulaže u toj oblasti objavilo je Srpsko udruženje za energiju vetra - Sevea (SEWEA) koju čine kompanije Energovind (Energowind), Energogrin MK fintel vind (Energogreen/MK Fintel Wind), Vetropark Inđija/Kelag i Kontinental vind partners (Continental Wind Partners).

Kompanije okupljene u Sevea su najavile investicije u vrednosti od oko milijardu i po evra, a prvi vetroparkovi u Srbiji mogli bi da budu izgradnjeni za dve godine. Prema tim najavama, prve vetrenjače ukupne snage oko 400 megavata bi bile izgrađene u Inđiji, Kovinu, Plandištu i Vršcu i u njih bi bilo uloženo oko 700 miliona evra.

Izvor: AFP; Euractiv.rs

Povezani sadržaj