Istražitelji Evropske komisije počeli su 27. septembra pretres u predstavništvima kompanija u sektoru prirodnog gasa u 10 zemalja članica EU zbog sumnje da zabranjenim potezima narušavaju konkurenciju na tržištu. Istraga se pre svega odnosi na poslovanje ruskog gasnog giganta Gasprom, koji je i potvrdio da su prostorije kompanije bile predmet istrage u "u više evropskih zemalja", uključujući Nemačku i Češku. EU godinama pokušava da se izbori sa zavisnošću od ruskog gasa i spreči opasnost od zloupotrebe dominantnog položaja u tom sektoru od strateškog značaja.
Komisija sumnja da Gasprom ima ugovore o podeli tržista i teritorijalnim ograničenjima, što se kosi sa pravilima zajedničkog tržišta u oblasti konkurencije. Sumnja se i na prepreke za priključenje mreži, kao i blokiranje uspostavljanje novih kanala za nabavku i na zloupotrebe, poput ekstremno visokih cena.
Među predstavništvima koja su predmet istrage su i prostorije Gasproma u Berlinu. Prema pisanju internet-izdanja lista Virtšaftsvohe (Wirtsćaftswoće), Evropska komisija u dokumentu od više stranica Gaspromu Germania prebacuje da dogovaranjem o cenama s pojedinim kompanijama ometa slobodnu konkurenciju. Ove optužbe odnose se pre svega na poslove s veletrgovcima u ovoj branši u zemljama centralne i istočne Evrope.
Pretres je počeo i u nekoliko drugih firmi - u Nemačkoj u kompanijama E.on Rurgas i RWE, kao i u Gazpromovom preduzeću u Češkoj.
Predstavnik Gasprom-Germania je za nemački list rekao da ova firma "nema ništa da skriva", da na raciju gleda "opušteno" i da će "otvoreno i konstruktivno sarađivati sa Evropskom komisijom". Slične izjave dali su i predstavnici E.on Rurgasa i RWE-a navodeći da "u potpunosti podržavaju proveru" i "sarađuju sa Evropskom komisijom".
Background
Dogovori o cenama i uslovima prodaje na štetu potrošača su propisima EU strogo zabranjeni.
Gas je jedan od stalnih izvora trvenja Rusije i EU, koja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa. EU strahuje od prevelike zavisnosti od ruskog gasa, tim pre što nisu zaboravljeni problemi 2006. i 2009. godine, kada je deo Evrope ostao bez dovoljno energenata zbog "rata oko gasa" između Rusije i Ukrajine. Evropska komisija je početkom septembra objavila predlog propisa koji bi evropske kompanije obavezali da, u slučaju ugovora sa trećim zemljama u domenu energetike, moraju da dobiju odobrenje KOmisije kako bi se utvrdilo da li oni imaju negativan uticaj na celo tržište. To se pre svega odnosi na Rusiju.
Sami predstavnici Evropske komisije nisu naveli o kojim firmama je reč, već da se proveravaju kompanije iz Centralne i Istočne Evrope koje se bave snabdevanjem gasom, kao i isporukom i skladištenjem gasa. Saopšteno je samo da "Komisija strahuje da pojedina preduzeća primenjuju nefer postupke koji ometaju konkurenciju".
I austrjiski OMV potvrdio je da je predmet istrage, uz napomenu da "u potpunosti sarađuje s vlastima".
Prema navodima lokalnih medija, pod lupom istražitelja Komisije je i litanski Lietuvos Dujos, u kojem Gasprom ima udeo od 37,1%. Litvanija je u januaru podnela žalbu u Briselu protiv Gasproma zbog zloupotrebe dominantnog položaja i pritiska koji vrši na tu baltičku zemlju.
Francuski GDF Suec (Suez) demantovao je da je predmet pretresa.
Prema tumačenju nemačkog lista, ako se EU odluči da otvori formalni postupak protiv formiranja kartela, preduzeća bi mogla da budu primorana da plate kaznu i u visini od 10% godišnjeg prometa.
Komisija je istakla da se otvaranjem ovih preliminarnih istraga ne prejudicira ishod. Reč je o preliminarnoj fazi u slučaju sumnji na praksu koja narušava konkurenciju. Nema ovremenskog ograničenja za sprovođenje istrage, jer to zavisi od složenosti svakog pojedinačnog slučaja.
EurActiv Srbija
Istraga u EU o poslovanju Gasproma 
