Cene struje u Srbiji i posle poskupljenja 1. avgusta biće među najnižim u regionu, ali je i prosečna plata u Srbiji među najnižim. Više kilovata za prosečnu platu nego u Srbiji može da se kupi u Hrvatskoj i Sloveniji dok manje struje od građana Srbije za prosečnu zaradu kupuju građani Mađarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U Srbiji sa prosečnom platom može da se plati 6.811 kilovata. U EU najskuplju struju plaćaju kiparska domaćinstva a najjevtiniju finska i francuska.

Prosečna neto zarada u Srbiji u maju je bila 41.821 dinar (363 evra), a prosečna cena struje po kilovatu sa poskupljenjem od 10,9% biće 6,15 dinara za domaćinstva, odnosno 5,4 evrocenta.

Struja za sve potrošače na javnom snabdevanju od 1. avgusta poskupeće 11,3% u proseku. Za industriju će kWh koštati 5,85 dinara (5,09 evrocenti).

Pre najnovijeg poskupljenja, struja u Srbiji poskupela je 1. aprila 2011, u proseku za 15%, tako da je cena kilovatčasa (kWh) sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV) oko šest evrocenti. Pre toga, struja je poskupela u martu 2010. godine u proseku za 10%.

Za prosečnu platu u Srbiji može da se kupi 6.811 kilovata struje, što je manje nego što za prosečni iznos plate mogu da kupe građani u nekim okolnim zemljama.

U regionu više kilovata za prosečnu platu mogu da kupe Hrvati i Slovenci dok manje struje od građana Srbije za prosečnu platu mogu da kupe stanovnici Mađarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Prosečna zarada u Crnoj Gori je 480 evra, dok je prosečan račun za struju za jun bio oko 30 evra, a cena struje je među najskupljima u regionu.

Od 1. avgusta i u Crnoj Gori struja će biti skuplja za 2,4%, tako da će cena kilovat časa sa sadašnjih 8,13 evrocenti, biti povećana na 8,32 , odnosno 9,9 evrocenti sa PDV.

U Crnoj Gori građani za struju duguju preko 120 miliona evra, a prosečan dug je oko 400 evra.

Prosečna plata u Republici Srpskoj je oko 405 evra. Letnja tarifa kilovat sata košta 5,2 evrocenta, što znači da se za prosečnu platu može kupiti 7.486,63 kilovata. Zimska tarifa košta oko 6,8 evrocenti, pa se u zimskom periodu može kupiti 6.029,31 kilovat sati stuje.

U Federaciji Bosne i Hercegovine prosečna plata je oko 426 evra, a cena jednog kilovat sata električne energije u domaćinstvima je oko osam evrocenti po punoj, skupoj tarifi, a četiri evrocenta po kilovat satu za jeftiniju tarifu, koja se naplaćuje za struju potrošenu tokom noći.

Prosečno četvoročlano domaćinstvo u BiH mesečno potroši oko 250 kilovat sati struje, odnosno za taj izdatak mora da izdvoji oko 20 evra, a na konačni račun se obračunava i porez na dodatu vrednost od 17%. Za prosečnu platu jedna porodica bi mogla da kupi struje dovoljno za dve godine prosečne potrošnje.

Prosečna neto plata u Sloveniji je oko 1.000 evra. Električna energija po višoj tarifi košta 7,5 evrocenti za kilovat sat, a po nižoj 4,1 evrocenta. Ukoliko građani imaju jednotarifno brojilo, plaćaju 6,6 evrocenti po kWh.

U Hrvatskoj je prosečna zarada 730 evra, a cena struje je 9,7 evrocenti po kilovat satu, tako da se za prosečno primanje može kupiti 7.604 kilovat sati struje.

U EU struja najskuplja u Danskoj, najjevtinija u Bugarskoj

U Evropskoj uniji, gledano prema kupovnoj moći, struja za domaćinstva najskuplja je na Kipru, u Nemačkoj i Poljskoj, dok je relativno jevtinija u Finskoj, Francuskoj i Luksemburgu.

Najskuplju električnu energiju u EU u drugoj polovini 2012. godine, prema podacima Eurostata, plaćala su domaćinstva u Danskoj - 0,297 evra po kWh, a slede Kipar sa 0,291 evro, Nemačka sa 0,268 evra i Italija sa 0,230 evra po kWh.

Za račun za struju najmanje su izdvajala domaćinstva u Bugarskoj - 0,096 evra po kWh, Rumuniji (0,108 evra) i Estoniji (0,112 evra po kWh), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Struja za domaćinstva više je nego tri puta viša u Danskoj nego u Bugarskoj a prosečna cena na nivou 27-člane EU bila je u drugoj polovini 2012. godine 0,197 evra po kWh.

Najmanji udeo poreza u ceni struje za domaćinstva je u Velikoj Britaniji, od 4,7%, što je rezultat činjenice da se niska stopa poreza na dodatu vrednost primenjuje na osnovnu cenu i da se potrošačima ne zaračunavaju nikakavi drugi nameti.

Najviši porezi i dažbine zaračunavaju se u Danskoj gde čine 56% cene koju plaća potrošač.

Statistike pokazuju i da je cena struje za domaćinstva u EU u 2008. porasla, u 2009. je bila stabilna ili u padu, ali je 2010, 2011. i 2012. godine ponovo rasla.

Cene struje za domaćinstva su od druge polovine 2011. do druge polovine 2012. godine porasle u većini članica EU a najviše na Kipru, za 21%, i u Grčkoj, za 15%. Istovremeno je struja pojevtinila u Švedskoj, za 5%, i Mađarskoj, za 2%.

Industrija najviše plaća struju na Kipru

Prosečna cena struje za industrijske potrošače u EU bila je u drugoj polovini 2012. godine 0,118 evra po kWh pri čemu su najviše plaćali potrošači na Kipru, Malti i u Italiji.

Podaci Eurostata pokazuju i da industrijski potrošači u Letoniji, Rumuniji i na Malti ne plaćaju nikakve namete na energiju. Istovremeno su porezi najveći u Nemačkoj gde 32% krajnje cene čine porezi i dažbine.

Gledano u poslednjih pet godina, cene struje za industrijske potrošače u EU porasle su u 2008. i prvoj polovini 2009, u drugom polugođu 2009. bile su u padu a u 2010, 2011. i 2012. su rasle.

Cene struje uključujući sve dažbine između druge polovine 2011. i druge polovine 2012. porasle su u dve trećine članica EU. U tom periodu je najveći rast zabeležen u Italiji i Bugarskoj dok je u Švedskoj struja za kompanije pojevtinila 12%.

Izvor: Beta, Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Objavljena lista investitora za izgradnju hidroelektrana
  
• 

  Vesti

  : Usvojen zakon o efikasnom korišćenju energije
  
• 

  Vesti

  : Danska jedina u EU ne zavisi od uvoza energije
  
• 

  Vesti

  : Regulisane cene u dve od tri članice EU