Strategija razvoja energetike treba da omogući da Srbija postane izvoznik energije, rekla je ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović i ocenila da to nije "nemoguća misija". Strategija bi trebalo da se nađe pred parlamentom tokom jeseni a zatim i akcioni plan u roku od mesec, najviše dva meseca, dodala je Mihajlović. Ona je kazala i da se ne razmatra mogućnost gradnje nuklearne elektrane i dodala da Srbija treba da istraži potencijal uljnih škriljaca.
"Iskreno se nadam da će Srbije 2030. godine moći da se pohvali time da izvozi, na primer električnu energiju", kazala je Mihajlovićeva agenciji Beta predstavljajući Nacrt strategije razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijama do 2030.
Ona je istaka da su tim dokumetnom zacrtani strateški pravci da se iskoriste potencijali za proizvodnju struje, korišćenje gasa, uljih škriljaca tako da se zadovojlje potrebe srpskog tržišta, a zatim. da se govori o novim objektima koji bi proizvodili struju za izvoz.
"To nije nemoguća misija zato što je Srbija nekada izvozila električnu energiju. Mnoge stvari su da se desile pogrešno, pa danas imamo situaciju da domaćistva troše najviše električne energije, umesto da je to industrija", kazala je Mihajlovićeva u intervjuu objavljenom 24. avgusta.
Ministarka energetike je istakla da je strategijom predviđeno i da se promeni struktura finalne potrošnje energije.
"To znači - gradimo objekte, povećavamo energetsku efikasnost i na taj načim omogućavamo da zemlja koja ide u reindustrijalizaciju, jer to jeste cilj Srbije, troši enegiju u privredi i industriji, a ne u domaćinstvima", navela je Mihajlovićeva.
Ona je kazala da se obično nema mnogo vere u razne strategije i dodala da se može reći i da je iz prethodne strategije energetike Srbije realizovnao oko 10% planiranog.
"To je ozbiljan problem za Srbiju, jer je i prehodnom startegijom bila predivđena izgradnja elektroenergetskih kapaciteta, novih infrastrukutnih objekata, a ništa se nije desilo", kazala je ona.
Mihajlovićeva je kazala da se zato zalaže da nova startegija što pre bude pretočena u akcioni plan, koji mora da bude detaljan, sa vremenskim rokovima i da obavezuje Vladu.
"Akcioni plan mora da traje bez obzira koja vlada bila ili koji ministar bio. Akcioni plan mora da bude obavezujući za svakoga i to do detalja. Mora biti vremenski određeno kada očekujemo određene objekte na mreži. Ne sme više da se desi sitauacija da smo imali planove da Kolubara B bude na meži 2007. godine a da smo u 2013. i da nemamo tu elektranu", kazala je ona.
Mihajlovićeva je kazala da je u toku javna rasprava o strategiji razvoja energetike koji bi tokom jeseni trebalo da se nađe pred poslanicima u parlamentu, a da se zatim u roku od mesec, najviše dva meseca i akcioni plan nađe pred Vladom i Skupštinom Srbije.
Ministarka energetike je kazala i da se ne razmatra mogućnost gradnje nukelarne elektrane. "Stav ove Vlade i Mintarstva je da Srbije ima dovoljno hidroenergije, lignita i obnovljivih izvora da ne postoji potreba, niti tolika potrošnja energije da mi sutra gradimo nuklearnu elektranu", kazala je ona.
Mihajlovi'eva je istakla da najviše mogućnosti da predvodi razvoj energetike Srbije ima elektroenegetika ističući potencijale korišćenja hidroenergije, liginta i biomase kao obnovljivog izvora energije.
Ona je kazala i da interes Srbije treba da bude i da istraži šta to od uljnih škriljaca ima i koliko, vodeći računa o ekologiji, oni mogu da pomognu da se dobije sintetička naftu.
Ministarka energetike je kazala i da Energetska zajednica jugoistočne Evrope daje mogućnost da Srbije preuzme vodeću ulogu u regionu.
Precizirala je da Srbija u potrošnji energije u jugoistočnoj Evropi učestvuje sa 14%, a u proizvodnji 10%.
"Strateški pravac za Srbiju u regionu je da postane tranzitni koridor, ne samo za električnu energiju već i za naftu, naftne derivate i tečni naftni gas, kao i skladišni prostor za gas i tečni naftni gas", kazala je Mihajlovićeva.
EurActiv Srbija
Cilj strategije: Srbija kao izvoznik energije 
