Ministri energetike Energetske zajednice jugoistočne Evrope (JIE) trebalo bi 24. oktobra na sastanku u Beogradu da usvoje listu 35 energetskih projekta od regionalnog značaja, najavljeno je sa konferencije "Energetska arena 2013". Direktor Sekretarijata Energetske zajednice JIE Janez Kopač rekao je da lista projekata predstavlja drugi deo Strategije energetike Energetske zajednice. On je naveo da su zemlje regiona ponudile 100 projekata a da ja na usvajanje predloženo 35.

"Nadam se da će lista biti usvojena sutra (24. oktobra)", rekao je Kopač i dodao da je reč o projektima od regionalnog značaja.

Prema njegovim rečima, kriterijum je bio da u projektu učestvuju najmanje dve članice Energetske zajednice JIE ili jedna članica te zajednice i jedna Evropske unije.

On je naveo da je u prvoj fazi razvoja Strategije u oktobru 2012. pripremljen strateški dokument razvoja energetike koji predviđa da je za razvoj tog sektora potrebno uložiti 39 milijardi dolara u periodu od 2012. do 2020. godine.

"Možda je nerealno očekivati 39 milijardi dolara, možda toliko nije ni potrebno, ali moramo početi proces", istakao je Kopač.

On je naveo da bi se projekti od regionalnog značaja, na listi koja treba da bude usvojena sutra, finansirali iz domaćih investicija i privatnih, po mogućstvu stranih, i dodao da postoji i mogućnost korišćenja fondova EU.

Ekonomski raszvoj da ne povećava potrošnju energije

Zvaničnik Direktorata za energetiku u Evropskoj komisiji Fabricio Barbazo rekao je da se energetska strategija EU oslanja na Strategiju 2020 koja predviđa smanjenje emisije gasova koji proizvode efekte staklene bašte, povećanje udela obnoviljih izvora i povećanje energetske efikasnosti, sve za po 20%  do 2020. godine.

On je istakao da ti ciljevi nisu usmereni samo na zaštitu životne sredine, već su i ekonomski utemeljeni, s obzirom da EU uvozom zadovoljava polovinu potreba za energijom a energetskih resursa je sve manje.

"Razvoj obnovljivih izvora energije je nužan", rekao je Barbazo i istakao značaj energetske efikasnosti koja, osim unapređenja kvaliteta života, doprinosi i otvaranju radnih mesta i uštedama.

On je dodao da se mora voditi računa da ekonomski rast ne povlači za sobom i povećanje potrošnje energije.

Barbazo je kazao i da će EU ostvariti cilj smanjenja emisije gasova sa efektima staklene bašte za 20% u odnosu na nivo iz 1990. i dodao da je taj cilj već ispunjen 80%.

Prema njegovim rečima, EU je svesna da je potrebno vreme da se dođe do "zelene" energetike.

Povećati energetske kapacitete na Balkanu

Direktor Naftne industrije Srbije (NIS) Kiril Kravčenko izjavio je  da je u regionu Balkana u sektor energetike do 2030. godine potrebno uložiti do 60 milijardi evra investicija.

On je na konferenciji o energetici "Energetska arena 2013." kazao da ukoliko se uporedi balkanski region sa centralnom Evropom, energetska efikasnost i ekonomski kapaciteti moraju duplo da se povećaju u narednih deset godina.

"Energetika je pokretačka snaga ekonomije u regionu Blakana s obzirom da je iz ove industrije osam od deset najvećih regionalnih kompanija, u taj sektor se slivaju najveće investicije i on zapošljava najveći broj ljudi", kazao je Kravčenko.

Mihajlović: Srbija da bude tranzit za energiju

Ministarka energetike Zorana Mihajlović kazala je na ovom skupu da je strategija Srbije da obezbedi energetsku stabilnost i bezbednost, kao i dovoljno energije po održivim cenama, odnosno cenama koje većina stanovništva može da plati.

Ona je istakla da je Srbija u prethodnih godinu i po dana uspostavila dobar zakonodavni okvir koji se pre svega tiče obnovljivih izvora energije, što, prema njenim rečima, potvrđuju i brojni investitori.

Prema rečima Mihajlovićeve, pred Srbijom je usvajanje strategije razvoja energetike od 2025. do 2030. koja bi nakon javne rasprave trebala da bude usvojena.

Govoreći o potencijalima Srbije u energetskom svetu, ministarka je navela da Srbija treba da iskoristi položaj države jer se nalazi u centru balkanskog regiona.

Mihajlovićeva je istakla i da Srbija mora da postane tranzitni koridor za energiju i energente.

"Naša vizija je da Srbija bude izvoznik struje i tranzitna država, kao i skladište za energiju i energente i država koja je ostvarila visok nivo energetske bezbednosti i održivosti neophodne za ubrzani razvoj privrede', kazala je ministarka.

Ona je potsetila i da su u planu izgradnja dva hidrokapaciteta Bistrica i Djerdap 3, kao i izgradnja Južnog toka.

Izvor: EurActiv.rs. Beta

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj