Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novom strategijom do veće energetske bezbednosti
|
|
|
|
Objavljeno : 30.05.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija pod uticajem geopolitičke situacije i zavisnosti Evropske unije od uvoza energenata predlaže novu strategiju za energetsku bezbednost čije su glavne tačke diversifikacija uvoza, unapređenje energetske infrastrukture, završetak stvaranja unutrašnjeg energetskog tržišta EU i štednja energije. EU je veoma zavisna od uvoza energenata, posebno gasa i nafte, i dnevno troši više od milijardu evra na taj uvoz. Između 1995. i 2012. primarna proizvodnja energije u EU smanjena je za gotovo petinu pri čemu je proizvodnja gasa pala za 30%, nafte za 56% a čvrstog goriva za 40%, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora osetno porasla i sada pokriva 22% ukupne produkcije.
Strategijom se naglašavaju potreba za koordinacijom politika na sektoru energetike i značaj jednoglasnosti u pregovorima sa partnerima spolja. Predloge Komisije, uključujući one za obezbeđenje neprekinutih isporuka tokom zime, razmatraće šefovi država ili vlada na Evropskom savetu 26-27. juna.
"EU je dosta uradila nakon krize sa isporukama gasa 2009. kako bi povećala energetsku bezbednost. Ipak, još je ranjiva. Ukrajinska kriza nam je to ponovo pokazala. S ozbirom da smo 50% zavisni od uvoza, moramo preduzeti dalje korake. Komisija je zato predložila sveobuhvatnu strategiju koju će u junu razmatrati lideri EU. Očekujem njihovu snažnu podršku jer je povećanje energetske bezbednosti u interesu svih nas. O energetskoj bezbednosti Evropa mora da govori jednoglasno", istakao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger rekao je da EU želi snažno i stabilno partnerstvo sa svim važnim snabdevačima ali je istakao da Unija ne sme da bude žrtva političkih ili trgovinskih ucena.
Komisija je kako bi se obezbedile neprekinute isporuke energenata tokom zime predložila sveobuhvatnu ocenu rizika, odnosno "stres testove". Te simulacije prekida isporuka gasa radile bi se na regionalnom ili nivou EU a cilj je da se proveri da li energetski sistem može da se nosi sa rizikom prekida isporuka i da se na osnovu tih procena naprave planovi za hitno reagovanje i mehanizmi za podršku. Ti mehanizmi uključuju veće zalihe gasa, smanjenje tražnje kroz zamenu energenata nekim drugim (naročito za grejanje), razvoj infrastrukture za hitno reagovanje - npr. mogućnosti za obrnuti tok.
Na srednji i dugi rok
U cilju obezbeđenja srednjeročne i dugoročne bezbednosti isporuka energenata Komisija kao ključno za brzi odgovor na mogući prekid isporuka navodi završetak stvaranja unutrašnjeg tržišta energije i izgradnju nedostajućih infrastrukturnih veza. Kao najvažnija za energetsku bezbednost EU Komisija je identifikovala 33 infrastruktura projekta.
Komisija predlaže i diversifikaciju zemalja snabdevača i ruta za snabdevanje. U 2013. godini 39% gasa iz uvoza u EU je došlo iz Rusije, 33% iz Norveške a 22% iz severne Afrike (Alžir, Libija).
EU, kako se ističe, treba da očuva odnose sa pouzdanim partnerima, ali i da traži nove partnere i rute - npr. u Kaspijskom basenu kroz širenje Južnog gasnog koridora ili razvojem mediteranskog gasnog čvorišta i povećanjem snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG).
Jačanje solidarnih i mehanizama za hitne akcije i zaštitu kritične infrastrukture takođe je od velikog zančaja za bezbednost snabdevanja energentima, kao i povećanje domaće proizvodnje energije, uključujući dalji razvoj na polju obnovljive energije i održivu proizvodnju fosilnog goriva.
Komisija ukazuje i na potrebu koordinacije politika članica i zajednički stav EU u spoljnoj energetskoj politici. Stoga Komisija želi da bude "prisutna" u ranoj fazi sklapanja međuvladinih sporazuma koji bi mogli da imaju uticaja na evropsku energetsku bezbednost sa trećim zemljama. Takođe će Komisija tražiti da svi takvi sporazumi i svi infrastrukturni projekti na teritoriji EU budu potpuno u skladu sa zakonima EU.
Komisija se zalaže i za dalji razvoj tehnologije i povećanje energetske efikasnosti. Na planu energetske efikasnosti od ključnog značaja su zgrade koje apsorbuju 40% evropske potrošnje energije i trećinu potrošnje gasa.
Milijarda evra dnevno za uvoz energije
Evropski uvoz energenata raste od sredine devedesetih godina prošlog veka i danas EU troši više od milijardu evra dnevno na uvoz energije, što je gotovo petina ukupnog računa za uvoz EU.
Prema zvaničnim statistikama, u 2012. godini EU je uvozom zadovoljila 53% potrošnje energije. Unija uvozom pokriva 88% potrošnje sirove nafte, 66% prirodnog gasa, 42% čvrstog goriva, manje od 4% potrošnje obnovljive energije i 95% uranijuma.
Inače, iako je veoma zavisna od uvoza uranijuma, EU tu nema mnogo problema jer ima više snabdevača a vodeći proizvođači, poput Australije i Kanade, već dugo su joj partneri.
Podaci za 2013. pokazali su da Rusija pokriva trećinu uvoza nafte u EU, 11% stiže iz Norveške a 8% iz Saudijske Arabije. Za uvoz sirove nafte EU plaća oko 300 milijardi evra godišnje.
Kod uvoza čvrstog goriva, pri čemu se podaci odnose na 2012. godinu, 26% stiže iz Rusije, 24% iz Kolumbije a 23% iz SAD. EU je te godine uvezla oko 240 miliona tona čvrstog goriva od čega je 220 miliona došlo iz zemalja izvan Unije.
Istovremeno su uvoz gasa u 2013. članice EU platile oko 85 milijardi evra. Pri tome uvoz gasa za račun šest članica EU (Finska, Slovačka, Bugarska, Estonija, Litvanija i Letonija) potpuno zavisi od Rusije.
Ocenjuje se da "ranjivost" nekih zemalja kada je reč o energentima zavisi od više faktora, poput pouzdanosti dobavljača iz inostranstva, diverziteta domaćih izvora energije, obima domaće proizvodnje. Veoma važnu ulogu ima i integrisanost u evropsku mrežu gasovoda, navodi Komisija.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
