Gasovod Južni tok, od koga je Rusija odustala, ekonomski je neisplativ, s obzirom na slabljenje tražnje gasa u Evropi uz istovremeno znatan rast u Aziji, smatraju češki analitičari. Oni kažu da je komercijalna održivost projekta Južni tok bila sporna od samog početka, mada se već dešavalo da Rusija prednost da strateškim ciljevima u odnosu na ekonomsku cenu. Projekat Južni tok, kojim je trebalo da se na putu ruskog gasa do Evrope izbegne Ukrajina, problematičan je i zbog pravila EU o unutrašnjem energetskom tržištu, posebno u pogledu pristupa gasovodu za treće strane. Analitičari ističu da u izmenjenom okruženju Gasprom više nije kreator tržišta, već jedan od aktera koji mora da poštuje pravila, i zaključuju da odustajanje od Južnog toka najverovatnije nije politički motivisano.

Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je 1. decembra da Rusija odustaje od 40 milijardi dolara vrednog projekta izgradnje gasovoda Južni tok. Taj gasovod, uz Severni tok, trebalo je da premosti tradicionalne tranzitne zemlje za ruski gas, posebno Ukrajinu, a nosio je, smatraju mnogi, jasnu geopolitičku poruku.

Pored toga, bilo je planirano da Južni tok ide kroz zemlje koje imaju prijateljske odnose sa Moskvom, čime se umanjivao rizik od ponavljanja ukrajinskog scenarija.

Međutim, analitičari i predavači Fakulteta društvenih nauka sa Masarikovog univerziteta Hedvika Kodouskova i Martin Jirušek ocenjuju u analizi odustajanja Gasproma od Južnog toka da bi, tehnički gledano, na taj gasovod bila potrošena velika suma novca za još jedan put za snabdevanje Evrope. To, kako ističu, nije preko potrebno jer trend tražnje gasa u zemljama tradicionalnim potrošačima ne govori u prilog izgradnji.

Zato se Gasprom, kako se čini, suočio sa novom realnošću i izmenio strategiju fokusirajući se na tržišta sa većim potencijalom.

Evropa ili Azija

Gasprom sve više računa na rastuće azijsko tržište. U maju je, nakon deset godina pregovora, potpisao ugovor sa kineskom kompanijom CNPC. Prema tom ugovoru na 30 godina, ruske isporuke gasa Kini postepeno će se povećavati do 38 milijardi kubnih metara godišnje kroz istočni gasovod. Prvi deo projekta je cevovod Moć Sibira koji će ići od istočnog Sibira do Vladivostoka i rusko-kineske granice odakle će biti izgrađen gasovod kroz kinesku teritoriju. Isporuke gasa treba da stignu do Kine 2018.

Gasprom je ranije inisistirao na izgradnji zapadne rute, odnosno na projektu Altaj koji podrazumeva produženje postojećeg koridora od zapadnog Sibira do Novosibirska sve do rusko-kineske granice. Međutim, pritisak političkih lidera i promena stanja na međunarodnom tržištu naterali su Gasprom da odustane od prvobitnih planova.

I dok tražnja gasa u Evropskoj uniji slabi, u azijskim ekonomijama, posebno Kini, brzo raste. Kina je 2000. potrošila oko 28 milijardi kubnih metara gasa a u 2013. je tražnja dostigla 162 milijarde a domaća proizvodnja bila je 117 milijardi. Više prirodnog gasa od Kine u 2013. potrošili su samo SAD, Rusija i Iran.

Očekuje se da azijsko-pacifički region narednih godina postane međunarodni centar trgovine gasom i računa se da će se u Aziji beležiti najveći rast trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG).

Rast tržišta na Istoku na račun evropskog tržišta nije očekivan samo u Gaspromu, već i na zvaničnom nivou. Tako se u Energetskoj strategiji Rusije za preriod do 2030. navodi da će isporuke evropskom tržištu biti zadržane na potrebnom nivou dok će na istoku izvoz biti "multiplikovan".

Takođe se u izmenama Strategije za period do 2035. navodi da će tražnja za račun tradicionalnih potrošača stagnirati dok će u zemljama i regionima u kojima je do sada rusko prisustvo bilo ograničeno rasti.

Takav zaključak izvela je i Međunarodna agencija za energiju koja prognozira da će ruski izvoz gasa do 2020. biti samo umereno povećan. Značajan rast očekuje se posle 2020, a doneće ga izgradnja gasovoda do Kine.

Pravila EU

Na Gaspromovu strategiju deluje i zakonodavstvo EU, ističu češki analitičari. Od ruske kompanije traži se da poštuje propise o unutrašnjem energetskom tržištu EU, što je u suprotnosti sa tradicionalnom Gaspromovom strategijom pojedinačnih ugovora i podele tržišta.

Međutim, sve veća povezanost tržišta energije, pritisak potrošača da se sklapaju dugoročni ugovori i zabrana tzv. klauzule destinacije promenili su okruženje i Gasprom više nije kreator tržišta, već subjekat koji mora da poštuje pravila, čime mu je uloga oslabljena.

Tu je i faktor samo umerenog rasta tražnje gasa na domaćem tržištu Rusije. Očekuje se i povećanje konkurencije Gaspromu na ruskom tržištu, ali i na tržištu LNG sa drugim izvoznicima tog enrgenta - SAD, Kanadom, Australijom, zemljama istočne Afrike.

Kada je reč o domaćoj konkurenciji, Gaspromovi rivali, poput Novatekovog projekta Jamal LNG i Rosnjeftovog Sahalin I, sve su aktivniji.

Ruska vlada 2013. godine prekinula je Gaspromov monopol na izvoz LNG u želji da poveća udeo Rusija na svetskom trzizštu LNG na oko 10% do 2020.

Monopol Gasproma na izvoz gasa kroz gasovode ostao je nedirnut. Međutim, ako Gasprom ne uspe da se probije na lukrativno azijsko tržište u narednih nekoliko godina, mogao bi da se suoči sa konkurencijom nezavisnih proizvođača, kao i drugih ruskih državnih naftnih kompanija.

U analizi se navodi da poslednja dešavanja pokazuju da Gasprom sve više pažnje pridaje LNG i ta kompanija je najavila moguće proširenje prvog ruskog projekta za izvoz LNG - Sahalin II. Početkom 2014. Gasprom i njegov partner u projektu Rojal Dač Šel (Royal Dutch Shell) potpisali su mapu puta kojom su predviđene pripreme dokumentacije za treći pogon za LNG.

Investicije i finansiranje

Od značaja je i finansijska strana projekata koje je planirao Gasprom.

Analitičari ističu da je i projekat Južni tok, kao i projekti gasovoda ka istoku, finansijski problematičan i finansijske institucije na Zapadu, koje trpe efekte zapadnih sankcija Rusiji, nisu bile spremne da obezbede zajmove za skupu podmorsku deonicu Južnog toka.

Ulaganja u sibirsku infrastrukturu na prvom su mestu, mada je Moć Sibira procenjene vrednosti 55 milijardi dolara izuzetno skup projekat, čak i za Gasprom.

U finansiranju projekta Moć Sibira ključnu ulogu imaće Kina koja se obavezala da uloži 20 milijardi dolara u izgradnju kineske deonice gasovoda, skladište gasa i druge prateće objekte. Spekuliše se, mada detalji ugovora nisu poznati, da će Kina dati i zajam Rusiji od 25 milijardi dolara u zamenu za buduće isporuke gasa (sporazum "zajam za gas") a u cilju bržeg razvoja tog skupog projekta.

Kada se sve zbroji, jasno je da su nepokolebljiva vera u evropsko tržište gasa i njegovu sposobnost da donese dovoljan profit stvar prošlosti za Gasprom.

"Ako uzmemo u obzir i sadašnju poziciju Rusije na finansijskim tržištima i neizvesne prihode, možemo da zaključimo da odustajanje od Južnog toka ima ekonomskog smisla i verovatno, najverovatnije, nije politički motivisano", zaključili su analitičari sa češkog univerziteta.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj