Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine

Srbija je spremna da na klimatskoj konferenciji u Parizu prihvati obavezujući sporazum, koji podrazumeva i reviziju ciljeva za smanjenje emisija. Češće revizije ciljeva, za koje se zalaže EU, ne znače nužno stalno povećanje ciljeva, već proveru mogućnosti i praćenje smanjenja emisija. Uostalom, i članice EU imaju raznolike ciljeve, a prilikom njihovog utvrđivanja uzimaju se u obzir i ekonomske mogućnosti i drugi kriterijumi. Nakon konferencije u Srbiji će se na javnoj raspravi naći Predlog zakona o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, kojim će se predvideti precizno i efikasno prikupljanje podataka o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u industrijskim i energetskim postrojenjima, i drugih podataka od značaja za klimu.

Intervju radila: Smiljana Vukojičić Obradović

Koji je osnovni stav Srbije na klimatskoj konferenciji u Parizu? Da li među rešenjima o kojima se razgovara ima nekih koja za Srbiju nisu prihvatljiva?

Za Srbiju je od osnovnog značaja postojanje dovoljnog i transparentnog sistema finansiranja, kako za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, tako i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, i to za sve države koje pod Konvencijom imaju status zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija.

U ovom trenutku za Srbiju je prihvatljiv pravno obavezujući sporazum, koji će uključiti sve države i obaveze za njih utvrđene Nameravanim nacionalno određenim doprinosom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (INDC). Tek nakon izrade Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom Srbija bi mogla prihvatiti neke druge obaveze smanjenja emisija, i to onakve kakve bi eventualno utvrdila Strategija.

Prihvatanje obaveza smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, a da one nisu za sve države članice Konvencije, a posebno za druge države u statusu zemalja u razvoju, kao i obaveza drugačijih od onih utvrđenih INDCs, za Srbiju nije prihvatljivo.

Da li ćemo podržati EU u naporima da se postigne sporazum sa obavezujućim ciljevima, sistemom revizije ciljeva na pet godina i mehanizmom kontrole sprovođenja planiranih aktivnosti?

S obzirom na status kandidata za članstvo i strateško opredeljenje Srbije za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Srbija u potpunosti podržava stavove EU i očekivanja od Konferencije u Parizu, te tako i ono koje se odnosi na usvajanje obavezujućeg sporazuma koji će, pored ostalog, sadržati i zahtev za redovnom i petogodišnjom revizijom i globalnim sistemom monitoringa, izveštavanja i verifikacije postizanja dogovorom propisanih ciljeva.

Značajno je napomenuti i da se Srbija pridružuje podnescima EU za Konferencije i sastanke pod Konvencijom, te se do određene mere, u ovom kontekstu, može smatrati da Srbija nastupa u saradnji sa EU.

Da li bi češća revizija ciljeva predstavljala opterećenje za srpsku privredu i budžet?

Reviziju ciljeva za koju se zalaže EU ne vidimo nužno kao kotinuirano povećanje ciljeva smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, već kao kontinuiranu proveru mogućnosti i praćenje smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. EU u svojim ciljevima i ciljevima pojedinačnih država članica EU uvažava širok spektar kriterijuma (koji uključuju i nivo industrijskog i ekonomskog razvoja, bruto domaći proizvod, nacionalne specifičnosti i mogućnosti) i nema razloga da i Srbija nema isti pristup u definisanju i argumentaciji svojih mogućnosti.

Svakako, podizanje standarda u srpskoj privredi i usklađivanje sa standardima EU zahteva ulaganja, ali s druge strane obezbeđuje konkurentnost našoj privredi i osigurava distribuciju naših proizvoda na EU i globalnom tržištu. Suština je da ova ulaganja i periodi usklađivanja sa standardima EU budu realizovani argumentovano i održivo i da se osigura ekonomski rast, praćen smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Kakve rezultate očekujete od predstojeće konferencije o klimi u Parizu? Da li je realnije očekivati kompromisni dogovor sa manjim obavezama ili ambiciozniji sporazum koji bi obavezao zemlje na dostizanje ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte?

Očekujemo da će sporazum biti obavezujući, što istovremeno znači prihvatljiv za sve države članice Konvencije. Da će se zasnivati na mogućnostima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, izraženim kroz Nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte država, čija će se dovoljnost i ambicioznost revidirati u predstojećim godinama.

Ovo se može posmatrati kao "kompromisno rešenje", međutim imajući u vidu dosadašnje pregovore pod Konvencijom, postizanje ovakvog dogovora može se smatrati i ambicioznim, a zasigurno dobrom osnovom za dalje ambiciozne akcije i aktivnosti na globalnom nivou.

Ko predstavlja Srbiju u pregovorima tokom konferencije?

Tim čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali i Ministarstva rudarstva i energetike. Značajno je i da za učešće na ovoj Konferenciji država Srbija neće imati troškove iz budžeta, jer je učešće delegacije u potpunosti obezbeđeno iz donatorskih sredstava.

Da li Srbija planira da uskoro revidira svoj cilj za smanjenje emisija CO2, s ozbirom da će joj se prilika ukazati već sledeće godine prilikom izrade Strategije borbe protiv klimatskih promena ?

Cilj izrade Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom, između ostalog, je i revizija INDCs s obzirom da je osnovni cilj Strategije definisanje ciljeva smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte za period do 2020, 2030 i 2050. godine i konkretnih mera i troškova za postizanje istih.

Koji su sledeći koraci u razvoju sistema borbe protiv klimatskih promena u Srbiji na zakonodavnom planu i u praksi?

Ključni predstojeći koraci odnose se na uspostavljanje preciznog i sistematskog prikupljanje podataka o emisijama gasova sa efektom staklene bašte, ali i drugih informacija od značaja za klimatske promene. To je osnovni preduslov održivog planiranja i efikasnog sprovođenja aktivnosti u oblasti. Ovakav sistem (monitoringa, izveštavanja i verifikacije) biće prvo uspostavljen u delu koji se odnosi na podatke o emisijama gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih i energetskih postrojenja i to kroz predlog Zakona o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji će biti u javnoj raspravi nakon Konferencije u Parizu.

U cilju postizanja konkretnih smanjenja emisija i efikasnijeg uključenja lokalnih zajednica u borbu protiv klimatskih promena, Ministarstvo planira, od sredine sledeće godine, aktivnosti na povećanju energetske efikasnosti, korišćenju obnovljivih izvora energije, unapređenju saobraćaja, pošumljavanja i slično, a kroz projekat koji će biti finansiran iz sredstava Globalnog fonda za životnu sredinu. Pored toga inicirane su i aktivnosti na uspostavljanju potrebnih mehanizama za korišćenje sredstava iz globalnog Zelenog klimatskog fonda, koje će u kasnijoj fazi obezbediti sredstva za veće infrastrukturne projekte koji će voditi smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Foto: Medija centar

Povezani sadržaj