Da li je moguće da uspostavljanje dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu i rešavanje migrantske krize zavise od jedne osobe - Angele Merkel, i ko će okretati telefone da gasi vatru ako ona sledeće godine ode s vlasti? Ovo pitanje, postavljeno na Beogradskom bezbednosnom forumu u Beogradu dobar je pokazatelj da region i dalje može da krene stranputicom. Budućnost Kosova, status Trepče, migracije i odnosi s NATO osetljiva su pitanja koja su razmatrana.
Ime Angele Merkel lajtmotiv je skupa od samog "velikog otvaranja", na kojem su govorili premijeri Srbije i Albanije Aleksandar Vučić i Edi Rama, a pitanje posledica njenog eventualnog odlaska s vlasti postavio je moderator, poznati britanski novinar Miša Gleni.
Vučić je rekao da u ovom trenutku gašenje vatre nije potrebno, i da je pokazatelj to što sa premijerom Albanije može konstruktivno da razgovara i rešava probleme, ali da ne zna ko bi intervenisao da se problem reši u slučaju krize.
Poštujem druge lidere, ali oni nisu imali toliko interesovanje da rešavaju probleme u regionu, rekao je Vučić.
"Ako bi bilo problema u regionu, ko bi zvao telefonom ili rekao: Vučiću, potrebno je da se uradi to i to", i ko bi tako zvao i druge strane, u Zagrebu ili Sarajevu, upitao je premijer Srbije. On je istakao i ključnu ulogu koju je nemačka kancelarka odigrala kada su stotine hiljada migranata krenule da prolaze kroz region a zemlje susedi Srbije da uvode različite mere i dodao da to nikada neće zaboraviti.
Premijer Albanije Edi Rama našalio se hvalospevu na račun nemačke kancelarke, mada se i on složio da je njenga uloga značajna.
"Ne nadmećem se za srce Angele Merkel", rekao je premijer Albanije, dodajući da misli da će ona i dalje biti nemačka kancelarka.
"Ne slažemo se o statusu Kosova, ali podržavamo dijalog"
Iako su isticali značaj saradnje, Vučić i Rama dotakli su i pitanje Kosova, koje je okarakterisano kao najosetljivija tačka u odnosima dve zemlje. Rama je ocenio da Srbija treba što pre da prizna Kosovo i da je to bolje za sve, što se u Srbiji, a posebno u desničarskim krugovima, smatra dosta provokativnim.
"Istovremeno postoji proces koji u potpunosti podržavam, a to je dijalog kao vrlo važno sredstvo na kojem će se zasnivati moć u budućnosti", rekao je Rama, koji se u podršci dijalogu složio sa Vučićem.
Rama se dotakao i konkretnih tema u vezi sa Kosovom - nedavne odluke Prištine da preuzme kontrolu nad Trepčom i hapšenja Nehata Tačija, direktora Regionalne policije Mitrovice, zbog čega ga je Vučić kroz šalu optužio da koristi medije za promociju svojih stavova i rekao da je znao da će Rama govoriti o dnevnopolitičkim pitanjima čim je video veliki broj novinara sa Kosova.
Albanski premijer, koga je Vučić tokom skupa oslovljavao samo imenom, o Trepči je rekao da se nalazi na teritoriji Kosova i da pripada građanima Kosova, iz čega proizlazi da je odlika Prištine očekivana.
"Da ne želite možda da je prenesete... Ljudi moraju da shvate da je Trepča rudnik na tlu Kosova i da pripada građanima Kosova bez obzira da li su Albanci ili Srbi", kazao je on.
Vučić je na to odgovorio da mu je sama odluka o Trepči neshvatljiva jer je smatra neracionalnom, pošto je došla niotkuda i na dnevni red stavila pitanje o kojem se do tada nije govorilo.
"Trepča nije samo ekonomsko, već i političko pitanje. Priština je uradila najgoru stvar kada se radi o Trepči, jer nije htela da govori sa Srbima na Kosovu o tome, niti da razgovara sa onima koji tamo rade. Preskočili su sve procedure iz svojih internih razloga. Ne mogu da nađem razlog zašto su to uradili", rekao je Vučić, na panel diskusiji u okviru 6. Beogradskog bezbednosnog foruma.
Rama je rekao da je za poboljšanje odnosa Srbije i Kosova potrebno rasvetliti sudbinu nestalih ljudi i ukloniti liste za hapšenje.
"Ako neko pređe granicu deset puta i onda ga uhapse, šta sad to znači", rekao je Rama aludirajući na slučaj hapšenja regionalnog direktora kosovske policije Nehata Tačija na administrativnom prelazu Končulj.
Premijer Srbije kazao je da se sa tim slaže, ali da je to pitanje za tužilaštva, i da bi ti procesi morali da idu paralelno, sa obe strane. O slučaju Tačija rekao je da nema nikakve informacije, i da dosije i ne sme da pogleda jer su takvi propisi.
On je dodao da nema razloga da se zbog toga prekine dijalog sa Prištinom i dodao da je i on gao da kao ključni argument za prekid dijaloga iskoristi slučaj Olivera Ivanovića, koji se već dve i po godine nalazi u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici..
Apaturaj: Ne postoji tajni plan za članstvo Srbije u NATO
Članstvo Srbije u NATO nije tema kojom se bave ni Beograd ni NATO, već je to saradnja, rekli su ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i zamenik pomoćnika generalnog skeretara NATO za političke poslove i bezbednosnu politiku Džejms Apaturaj.
"Članstvo Srbije u NATO nije tema o kojoj su raspravljali državni organi niti NATO očekuje takvu našu odluku", rekao je Dačić na panelu o posvećenom 10. godišnjici pristupanja Srbije Parnterstvu za mir.
Apaturaj je kazao da pitanje članstva Sbije u NATO ne treba da bude predmet naslova ni da izaziva zabrinutost jer o tom pitanju odlučuje Vlada Srbije. Apaturaj je rekao da NATO želi snažno partnerstvo i praktičnu saradnju sa Srbijom.
"Niko u NATO nema bilo tajni ili javni plan za članstvo Srbije. Ono što mi želimo jeste praktična saradnja i politički dijalog", naglasio je on i dodao da Srbija u NATO ima mnogo prijatelja, ne samo generalnog sekretara Jensa Stoltenberga koji je proveo deo detinjstva u Beogradu.
On je rekao da je mnogo tema o kojima NATO želi da razgovara i čuje mišljenje Srbije poput bezbednosti u regionu, saradnje Kfora i oružanih snaga Srbije i radikalizacije kao pretnje za bezbednost.
Ministar spoljnih poslova Srbije je rekao da je utvrđen datum posete premijera Srbije Aleksandra Vučića sedištu NATO ali nije precizirao kada će se to desiti.
Dačić je rekao da se odnosi NATO i Srbije razvijaju postepeno, nekad usporeno, ali da idu uzlaznom linijom. Dodao je da Srbija treba saradnju sa NATO da posmatra u cilju ostvarivanja svojih interesa i budućnosti.
Dačić je kazao i da sklapanje Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) sa NATO, kao najvišeg oblika saradnje sa tom alijansom za zemlju koja nije članica, nije ništa novo već deo politike koju su sprovodile sve vlade Srbije od pristupanja zemlje programu Partnesrtvo za mir pre 10 godina u Rigi.
Ministar odbrane Zoran Đorđević je rekao da je saradnja Srbije i NATO dobra i da je pristupanje Partnerstvu za mir bilo prava odluka, s obzirom na njene težnje da jednog dana postane članica EU jer će tada blisko sarađivati sa drugim članicama koje su ujedno i u NATO.
"Možemo da kažemo da je naša veza funkcionalna, da naša vojska ima koristi i da je naša vojska u sistemu reformi uzela ono sve dobro što može da dobije od jednog takvog partnera koji ima veliko iskusto", rekao je on.
Đorđević je rekao da Srbija kroz Partnerstvo za mir jača interoperabilnost i odbrambenu moć svoje vosjke i istakao značaj saradnje sa NATO prilikom slanja srpskih vojnika u multinacionalne mirovne misije UN i EU.
Migracije - potreban pritisak na EU
Migracije su bile neizbežna tema, kao kriza koja je pogodila i zemlje EU i Balkan. Predsednik Međunarodnog centra za demokratsku tranziciju Ištvan Djarmati rekao je da po ovom pitanju treba promeniti uobičajenu dinamuku da EU daje pravac drugima.
"U poslednjih 15 do 20 godina bio je običaj da EU postavi pravac a ostali prate", rekao je Đarmati na panelu o migracijama-
Njegova stav je da u ovom slučaju Zapadni Balkan treba da izvrši pritisak na EU jer u slučaju ponovnog priliva stotina hiljada migranata ovim zemljama preti velika kriza, a moguće i kolaps države.
Stalna predstavnica Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano je kritikovala EU zbog toga što dolazak najviše jednog miliona izbeglica na 500 miliona stanovnika naziva velikom krizom.
Ona je rekla da može da "sa ponosom da kaže" da je Srbija jedna od retkih zemalja" u kojoj je poštovana konvencija UN o izbeglicama i koja se trudila da ih registruje i preduzme druge neophodne korake.
Izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević je rekao da je potreban i dogovor u regionu i diskusija sa EU o migrantskoj krizi i dodao da u pogledu migracija region ima još zajedničkih pitanja, poput emigracije.
Viša saradnica programa za Evropu Nemačkog Maršalovog fonda Roza Balfur je rekla da bi zemlje Zapadnog Balkana, ako bi uspele da postignu dogovor i regionalnu saradnju na planu migracija, pružile primer EU.
Navela je da se do sada u EU u rešavanju migrantske krize fokus stavljao isključivo na brojeve, odnosno na obuzdavanje priliva izbeglica i migranata, dok rešenje mora biti sveobuhvatnije.
Profesor Univerziteta Sabanci u Istanbulu Ahmet Evin rekao je da sporazum Turske i EU o obuzdavanju priliva migranata nije postavljen na čvrstoj osnovi i da ga treba realistično posmatrati. Naveo je da nijedna strana za sada ne želi da odustane od tog sporazuma, ali i da postoje problemi poput očekivanja Turske da u zamenu za primenu sporazuma dobije bezvizni režim, iako to nije u ovom trenutku realno.
EU je zbog migracija na uvodnom panelu kritikovao i albanski premijer Edi Rama, rekavši da je Albanija spremna da podeli teret migrantske krize iako nije na balkanskoj migrantskoj ruti, i da se ponaša "na mnogo evropskiji način od mnogih evropskih zemalja".
"Da li to znači da smo mi na Balkanu previše naivni ili su mnoge od zemalja koje su ušle u EU odustale od svog sna i na njega sada gledaju kao na bankomat? Mi nismo deo balkanske migrantske rute ali smo spremni da podelimo teret odgovornosti sa ostalim zemljama jer nije fer gledati kako zemlje na toj ruti pate samo zbog geografije", rekao je Rama.
Na skupu je učestvovao veliki broj poznavalaca prilika iz celog regiona, a akreditovano je više stotina novinara.
EurActiv Srbija
Bezbednosni forum: Koliko je krhka stabilnost na Balkanu 
