Međunarodni sud pravde u Hagu će od 21. do 30. marta razmatrati spor Makedonije i Grčke. Makedonija optužuje Grčku zbog toga što je sprečila njen ulazak u NATO stavljanjem veta u aprilu 2008. godine. Spor Makedonije i Grčke oko imena traje skoro dve decenije i velika je prepreka u približavanju Makedonije EU.

Predviđeno je šest dana javne rasprave pred ovim visokim sudom UN sa sedištem u Hagu, zaduženim za rešavanje sporova među državama. Makedonija se sudu obratila 17. novembra 2008.

Grčka je veto na pristupanje Makedonije NATO stavila zbog nerešenog spora dve države oko imena Makedonije, čime je, prema oceni Skoplja, prekršila prelazni sporazum koji su te dve zemlje potpisale 1995. godine i koji uređuje njihove odnose dok se ne nađe rešenje za pitanje imena. Taj spor traje od 1991. godine. Grčka blokira međunarodno priznanje Makedonije, sa obrazloženjem da Makedonija ima pretenzije na istoimenu grčku oblast. Makedonija je primljena u Ujedinjene nacije pod privremenim imenom Bivša jugoslovenska republika Makedonija (BJRM ili FYROM na engleskom) 1993. godine.

Međunarodna zajednica očekuje od dve države da što pre pronađu rešenje za taj dugotrajni spor koji narušava odnose u regionu.

Portparol UN Martin Nesirski kazao je 9. februara novinarima da generalni sekretar te organizacije Ban Ki Mun očekuje od Atine i Skoplja da pokažu dobru volju i da uz pomoć posrednika UN Metjua Nimica pronađu rešenje za spor oko imena države. Nimic se 9. februara sastao sa predstavnicima Grčke i Makedonije. Nesirski je rekao da je cilj tih razgovora da se predstavnicima dve strane omogući da posredniku UN prenesu svoje stavove, utvrde razlike i oblasti u kojima je moguće dalje napredovati kao i dalje moguće korake kako bi se što skorije rešio spor oko imena Makedonije.

Do sada je bilo više predloga za rešavanje spora, poput Vardarska Makedonija, Gornja Makedonija i Republika Makedonija - Skoplje. Do sada poslednji predlog je Severna Makedonija. Nakon iznošenja tog predloga, premijer Makedonije Nikola Gruevski rekao je da bi se, ukoliko bi se to ime primenjivalo i na ime zemlje i na ostala nacionalna obeležja, o tome moralo odlučivati na referendumu, na kojem bi on glasao protiv.

Zvaničnici dve zemlje se deklarativno zalažu za brzo pronalaženje rešenja. Međutim, Grčka insistira na tome da se ime Makedonija ne može primenjivati, dok Makedonija navodi da problem nije samo promena naziva države, već i to što Grčka traži promenu naziva makedonske nacije, jezika, pasoša i ostalih elemenata nacionalnog identiteta.

Spor oko imena je i velika prepreka za napredak Makedonije u evropskim integracijama. Makedonija je dobila status kandidata i već pet godina čeka na otvaranje pregovora o pristupanju, koje moraju da odobre zemlje članice. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo zatražio je u septembru od Makedonije i Grčke da pronađu rešenje za spor.

Makedonija je u decembru 2010. zatražila od Grčke da pruži podršku deblokiranju pristupnih pregovora sa EU. To je zatražio ministar spoljnih poslova Makedonije Antonio Milošoski u pismu svom grčkom kolegi Dimitrisu Drucasu. U pismu Milošoski podseća Drucasa da je Evropska komisija obnovila preporuku za početak pregovora Makedonije o članstvu u EU. Makedonski ministar smatra da bi podrška Grčke stvorila pozitivnu klimu poverenja između Makedonije i Grčke u rešenju spora o imenu.

Predsednik makedonskog parlamenta Trajko Veljanoski nedavno je optužio Grčku da je postala faktor nestabilnosti u regionu, jer zbog spora oko naziva države, blokira dalju integraciju Makedonije u EU.

Evropska unija sve više insistira na tome da zemlje koje teže da se priključe EU prethodno reše sva problematična pitanja da se problemi ne bi prenosili u EU.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj