Francuska i Holandija su predložile da se uvede vanredni mehanizam za privremeno ponovno uvođenje evropskih viza nekoj zemlji Zapadnog Balkana za slučaj "hitne vanredne situacije", ali za sada režim ukinutih viza ostaje bez promena. To je 11. februara agenciji Beta rekao portparol u Evropskoj komisiji Mikele Čerkone (Michele Cercone), dodavši da će ministri unutrašnjih poslova Evropske unije 24. februara po svemu sudeći razmotriti francusko-holandski predlog.

Za eventualno usvajanje takve dopune režima bez viza za Zapadni Balkan je potrebno izvesno vreme, postupak unutar Saveta ministara i usvajanje u Evropskom parlamentu.

Po mišljenju evropskih diplomatskih izvora, u Evropskom parlamentu bi francusko-holandski predlog teško prošao, jer su se evropski parlamentarci snažno založili za ukidanje viza Bosni i Ablaniji, u novembru prošle godine.

Tad su ovakvu odluku smatrale preuranjenom Francuska, pod pritiskom velikih bezbednosnih problema s rumunskim i bugarskim Romima, kao i Holandija čija je manjinska vlada pod pritiskom stranke koja se protivi otvaranju granica EU, a koja daje dragocenu parlamentarnu podršku vladi u Hagu.

Evropske diplomate smatraju da sadašnji francusko-holandski predlog predstavlja prevashodno politički pritisak da se ne popusti u pomnom praćenju priliva "lažnih azilanata", odnosno kako zemlje Zapadnog Balkana kojima su ukinute vize "na delu" sprovode obaveze koje su preuzele sporazumom s EU.

Čerkone, predstavnik za štampu komesarke za unutrašnje poslove EK Sesilije Malmstrem, objasnio je da takva dopuna, ako uopšte bude prihvaćena, ne bi bitno izmenila odluku i uredbu EU o ukidanju viza za države Zapadnog Balkana, već bi samo značila da se, zbog naglo naraslih teškoća, privremeno jedna zemlja sa "bele" ponovo stavlja na "crnu šengensku listu" država čiji građani moraju imati vize za ulazak na teritoriju EU.

Čerkone je naveo da je ceo postupak temeljitog "dvostrukog praćenja" vizne liberalizacije počeo pre mesec dana i da će biti potrebno još par meseci da se dobije temeljita, celovita slika kako se taj režim primenjuje. Do tada režim ukinutih EU viza za države Zapadnog Balkana ostaje na snazi.

Francuska i Holandija su kao razloge navele ne samo veliki broj "lažnih azilanata", već i probleme pouzdanosti jako uzdrmanih institucija vlasti u nekim zemljama, a posebno u Albaniji gde su zbog političkih sukoba dovedni u pitanje javni red, bezbednost i vladavina zakona.

Izvori EK su Beti prethodno preneli da se vlastima Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana stalno stavlja do znanja da priliv "lažnih azilanata" u Evropsku uniju mora biti obuzdan. U protivnom će biti ugrožen režim bez viza za te zemlje.

Visoki zvaničnici Evropske unije su u poslednje vreme stavljali do znanja i srpskim sagovornicima da problem priliva "lažnih azilanata" u neke zemlje Unije može, ako izmakne kontroli, dovesti u pitanje režim bez viza za Srbiju i još neke države regiona.

Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek je sasvim nedavno to spomenuo u susretu s predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Djukić-Dejanović. Mada, pitanje "lažnih azilanata" nije spominjano srpskoj delegaciji na čelu s premijerom Mirkom Cvetkovićem, kada je ona uručila odgovore Beograda na Upitnik Evropske komisije o kandidaturi za članstvo u Uniji, 31.januara.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbiji neophodna pomoć EU za reintegraciju azilanata