Srbija najkasnije do kraja 2019. treba da ispuni prelazna merila u oblasti vladavine prava i postigne sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom kako bi od EU dobila završna merila, krenula dalje u pregovorima i 2025. postala članica EU, navodi se u poslednjoj verziji nove Strategije proširenja EU. Isti plan važi i za Crnu Goru koja je, uz Srbiju, najviše napredovala na putu ka EU.

"Uz snažnu političku volju, sprovođenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, Srbija i Crna Gora trebalo bi da budu spremne za članstvo (u EU) do 2025", navodi se u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid a koji treba da bude zvanično predstavljen 6. februara.

Dalje se navodi da će Evropska komisija 2021. pripremiti mišljenje sa procenom efekata buduće integracije Zapadnog Balkana na ključne evropske politike, poput slobode kretanja ljudi, poljoprivrede, kohezione politike i budžeta.

Uz pretpostavku da su ispunjena sva završna merila za sva pregovaračka poglavlja, članice EU bi na međuvladinoj konferenciji krajem 2023. mogle da se slože da zatvore pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom.

Zatim bi 2024. sa tim zemljama bio potpisan Ugovor o pristupanju posle mišljenja Evropske komisije, saglasnosti Evropskog parlamenta i odluke Saveta o prijemu novih članica.

Usledila bi ratifikacija Ugovora o pristupanju u svim zemljama EU i državama koje pristupaju, što bi omogućilo završetak procesa krajem 2025.

Pre svega toga, Beograd i Priština najkasnije do kraja 2019. treba da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, kako bi se otvorio i put za dalji suštinski napredak Kosova na putu evropskih integracija.

Iste godine bi Albanija i Makedonija trebalo da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina da dobije status kandidata za članstvo u EU.

U Strategiji se Crnoj Gori i Srbiji preporučuje ubrzano ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava, što od lidera zahteva da se bave postojećim reformama sa "jasnom odlučnošću i punom snagom".

Albanija, koja status kandidata za EU ima od 2014, treba da ispuni pet ključnih prioriteta, uključujući pravosudnu reformu, dok se od Makedonije, koja je u statusu kandidata od 2005, očekuje da pokaže opipljive rezultate u reformama i reši problem imena zemlje.

Bosna i Hercegovina bi trebalo da dostigne stabilan i suštinski napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora do kraja 2023.

Kada je reč o trenutnoj situaciji, region mora da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije na svim nivoima vlasti, kao i protiv političkog uticaja i kontrole nad medijima, da sprovede reforme kako bi unapredio konkurentnost ekonomija i da reši bilateralne sporove.

U dokumentu Kredibilna perspektiva proširenja za Zapadni Balkan podseća se da je EU već dugo izuzetno angažovana u regionu.

EU želi Zapadni Balkan

Šest zapadnobalkanskih zemalja su deo Evrope, geografski okružene članicama EU, kaže se u Strategiji. Narodi EU i region imaju zajedničko nasleđe i istoriju kao i budućnost definisanu mogućnostima i izazovima koje dele. Unija je već dugo izuzetno angažovana u regionu.

Od Samita u Solunu 2003. do danas, EU snažno podržava budućnost čitavog regiona kao integralnog dela Unije i čvrsta i na vrednostima zasnovana perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU je u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu bloka.

Uverljiva perspektiva pristupa EU je ključ transformacije u regionu, što onda uvećava kolektivnu integraciju, bezbednost, prosperitet i socijalno blagostanje. I to je suštinski važno kao podsticaj pomirenja i napretka.

To je geostrateško ulaganje u snažnu, ujedinjenu Evropu zasnovanu na zajedničkim vrednostima i moćno oruđe u promociji demokratije, vladavine zakona i poštovanja fundamentalnih prava.

U nacrtu Strategije se dalje napominje da je u poslednjih deceniju i po perspektiva članstva u EU već pomogla postizanju političkih i ekonomskih reformi koje su doprinele napredovanju demokratskih procesa u regionu.

EU sa svoje strane treba da pokaže da je institucionalno spremna da dočeka nove članice kada one ispune postavljene uslove.

Predlozi za rešavanje institucionalnih pitanja unutar EU treba dogovoriti  znatno pre okončanja pregovora. U  tim predlozima za institucionalnu organizaciju za sledeće proširenje u vidu treba imati buduće članstvo čitavog Zapadnog Balkana.

Vlade zemalja Zapadnog Balkana moraju osigurati veću inkluzivnost reformskog pokreta, posebno kad je reč o demokratskoj opoziciji i civilnom društvu, kako bi pridobili aktere EU i obezbedili odgovarajuće informisanje građana i poslovnih ljudi.

Posebni sporazumi i neopozive odluke bi takođe trebalo osigurati kako bi se sprečila mogućnost novih zemalja članica da blokiraju pristupanje ostalih zapadnobalkanskih kandidata.

U dokumentu se navodi i da jasna pristupna perspektiva nije ograničena na zemlje koje su trenutno najviše napredovale u pregovorima, već uključuje čitav Zapadni Balkan, a proces će i dalje biti baziran isključivo na zaslugama.

Ističe se i da je vremenski okvir određen Strategijom samo indikativan, da zemlje koje streme EU mogu ubrzati ili usporiti proces i da princip "po zaslugama" znači da zemlje koje su trenutno u ranoj fazi imaju mogućnost da nadoknade zaostatak.

Konačno, kaže se u Strategiji, da bi proces pristupanja bio uspešan, šanse i izazovi pred zemljama moraju biti mnogo jasnije iskomunicirani unutar regiona i sa EU.

Ono što je još značajnije, regionalni lideri ne smeju da ostave sumnje oko svog strateškog opredeljenja već moraju preuzeti odgovornost za političku jasnost i smer.

EU sa svoje strane treba da obezbedi da zemlje članice svoje građane informišu o činjenicama u vezi sa mogućnostima i izazovima procesa.

Komisija će podržavati taj posao poboljšanjem komunikacije između država i EU.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: EK

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EK: Nove članice EU zemlje će postati pojedinačno, po zasluzi
  
• 

  Vesti

  : EU: 2025. novo proširenje
  
• 

  Vesti

  : Junker bi da brže pogura Beograd i Podgoricu, Mogerini za paket
  
• 

  Vesti

  : Svi granični sporovi moraju biti rešeni pre članstva u EU