Većina zemalja sveta nije načinila nikakav napredak u iskorenjivanju korupcije ili je taj napredak mali, pokazuje ovogodišnji Indeks percepcije korupcije koji je objavila organizacija Transparensi intenešenel (Transparency International). Srbija je ove godine pala za pet mesta i sa indeksom 41, na skali od nula do 100, sada je na 77. mestu među 180 zemalja i teritorija. Nula na skali označava visok stepen korupcije, a 100 odsustvo korupcije. Kosovo je na 85. poziciji, deset mesta više nego 2016, ali je još za 39 poena ispod globalnog proseka od 43.

Kao otežavajuću okolnost u borbi protiv nesmanjene korupcije, organizacija ističe da dublja analiza pokazuje da novinari i aktivisti u korumpiranim zemljama svakodnevno rizikuju život ukazujući na slučajeve te pojave.

Od bivših jugoslovenskih republika, Slovenija je najbolje plasirana, sa indeksom 62, ispred Srbije su Hrvatska sa indeksom 49 i Crna Gora sa 46, dok su iza Srbije Bosna i Hercegovina sa indeksom 38 i Makedonija sa 35.

Od zemalja iz regiona bolji rezultat od Srbije imaju Grčka i Rumunija, s indeksom 48, kao i Mađarska (45) i Bugarska (43), dok su od Srbije lošije rangirani Kosovo (39) i Albanija (38).

U međuvremenu, Kosovski demokratski institut (KDI), deo globalne mreže Transparensi Internešnala, ocenio je da je Kosovo u indeksu percepcije korupcije 2017. zabeležilo napredak za deset mesta u odnosu na prošlu godinu. Kao izvore za ocene TI koristi informacije i izveštaje različitih međunarodnih organizacija kao što su Fridom Haus, Svetska banaka, Fondacija Bertelsman i druge.

U izveštaju KDI se kaže da je „Kosovo u boljem položaju u odnosu na Albaniju, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, dok je iza Crne Gore i Srbije“,  a tri oblasti u kojima je zabeležen napredak su nezavisnost pravnog sistema, nezavisni mediji i borba protiv korupcije.

Izveštaj konstatuje i da je rad sudija i tužilaca izložen viskom stepenu političkog uticaja, kao i da su mediji ojačali ne samo kada je reč o slučajevima korupcije već i pritisaka na pravosudne organe nakon prijavljivanja takvih slučajeva u medijima. U izveštaju se takođe pominju slučajevi brze reakcije organa pravde na pretnje novinarima.

Kad je reč o borbi protiv korupcije, poboljšanje se očituje uglavnom u zakonodavnim aktivnostima, stvaranju radnih grupa i mehanizama za krivična dela visokog stepena korupcije i veći broj takvih slučajeva koje procesuira pravni sistem. Inače, borba protiv korupcije ostaje jedan od glavnih uslova međunarodne zajednice Kosovu na putu evropskih integracija. Uprkos ovom napretku u pravnom sistemu i dalje opstaje veliki stepen korupcije, političkog uticaja i nepotizma.

Na globalnom nivpu, najbolji rezultat imaju Novi Zeland (89) i Danska (88), slede Finska, Norveška i Švajcarska sa 85 indeksnih poena, dok su na dnu Avganistan (15), Sirija (14), Južni Sudan (12) i Somalija (9).

Zapadna Evropa je s prosečnim indeksom 66 region s najboljim rezultatom, dok je Istočna Evropa među regionima s najvišim nivoom percipirane korupcije, s prosečnim indeksom 34. Isti prosečni indeks (34) ima i Centralna Azija, a najlošiji region je podsaharska Afrika (32).

Zemlje koje imaju isti broj indeksnih poena kao Srbija (41) su Kina, Surinam i Trinidad i Tobago.

Više od dve trećine zemalja ove godine ima indeks manji od 50, dok je svetski prosek 43, ali taj loš rezultat nije novost.

Nekoliko zemalja je znatno popravilo svoj rezultat od 2012: Velika Britanija, Obala Slonovače i Senegal, dok je pad zabeležen u Australiji, Siriji i Jemenu.

Prema analizama,  zemlje sa najslabijom zaštitom novinara i nevladinih organizacija (NVO) takođe pokazuju najviši nivo korupcije.
Transparensi podseća da svake nedelje najmanje jedan novinar bude ubijen u zemljama sa visokom korupcijom.

Analize u koje su uključeni podaci Komiteta za zaštitu novinara pokazuju da je u poslednjih šest godina  devet od deset novinara ubijeno u zemljama čiji je indeks korupcije 45 ili ispod.

Iz našeg iskustva iz više od 100 zemalja, kaže se u izveštaju Transparansija, aktivisti i mediji su od vitalnog značaja za borbu protiv korupcije. Zbog toga, organizacija poziva globalnu zajednicu da preduzme korake u suzbijanju te društvene pojave i sugeriše, između ostalog, da vlade i poslovni akteri moraju da ohrabruju slobodu govora, nezavisne medije, političku toleranciju i otvoreno i aktivno civilno društvo.

Takođe, kaže se da vlade moraju da smanje regulative u vezi sa svim medijima, tradicionalnim i novim, i obezbede da novinari mogu da rade bez straha od opresije ili nasilja.

Izvor: Beta / TI

Foto: Shutterstoc

Povezani sadržaj