Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Zapadni Balkan treba da postane evropskiji
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.04.2018. |
|
|
|
|
|
|
Ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov rekao je da je potrebno da zemlje u regionu Zapadnog Balkana postanu "evropskije" i usvoje više evropskih standarda, i tu naveo vladavinu prava, sistem "kočnica i ravnoteža", slobodu medija i odgovornost vlasti. Učesnici međunarodnog skupa u Beogradu ocenili su da EU treba da bude aktivnija i odlučnija u odnosu prema Balkanu i da zemljama regiona treba jasno da kaže da će biti primljene.
Dimitrov je na skupu o novim pravcima partnerstva Evrope i Balkana 16. aprila, u organizaciji Evropskog fonda za Balkan, rekao da "izgradnja demokratije nije laka" ali da to zavisi od država.
Prema njegovim rečima, važno je da zemlje Zapadnog Balkana urade svoj deo posla, ali je takođe važno da dobiju i "kredibilnu evropsku perspektivu".
"Krajnje je vreme da hrabro rešavamo probleme i da se ukrcamo na voz za EU", rekao je makedonski ministar.
Dimitrov je naveo da je glavni zadatak trenutne makedonske vlade da izgradi institucije i učini ih jačim kako niko ne bi mogao da ih zloupotrebljava i dodao da bi se do nedavno "malo ko kladio na demokratsku opoziciju koja je sada na putu da napravi promene u zemlji" ali da se makedonsko društvo pokazalo otpornijim od institucija.
On je naveo da se kao problem javlja to što u nekim zemljama postoje tendencije da jedan čovek odlučuje "o velikom broju pitanja ili o svim pitanjima".
Napredak zemalja regiona najviše zavisi od njih samih
Evropska unija treba da promeni pristup Zapadnom Balkanu, da bude aktivnija i odlučnija, ali napredak zemalja regiona prvenstveno zavisi od njih samih, ocenili su u Beogradu učesnici panela "Vreme za novo partnerstvo Evrope i Balkana".
Bivši potpredsednik EP Hanes Svoboda rekao je da EU treba jasno da kaže zemljama Zapadnog Balkana da treba jasno da pokažu da žele članstvo u Uniji a da s druge strane treba jasno da im kaže da će biti primljene.
"Moramo naći način da delujemo. Ako nastavimo ovako čeka nas katastrofa", rekao je Svoboda na panelu međunarodnog skupa. Dodao je da se zbog nedovoljne odlučnosti EU i delovanja Rusije, Turske i Kine na Balkanu postavljaju pitanja o mogućim alternativama EU.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović rekao je da je građanima regiona potrebna nada da je moguća promena kako bi se sprečio odlazak većeg broja ljudi.
Svilanović je rekao da je "sve do nas" i da su potrebne korenite promene prosvetnog i pravosudnog sistema i drugih pitanja iz oblasti vladavine prava da bi se taj cilj postigao.
Dodao je da EU mora da odluči šta želi s Zapadnim Balkanom i da je jedino ispravno rešenje stav da je Zapadni Balkan deo EU.
Svilanović je ocenio da je potrebna odlučnija i angažovanija EU da bi građani ostali u regionu.
Bivša hrvatska ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić ocenila je da je potrebna nova energija, novi ciljevi i novi entuzijazam u EU za koju je rekla da predstavlja "nedovršen posao".
Pusić je navela da je na obe strane opao entuzijazam za proširenje Unije poslednjih godina i da EU neće ponuditi odgovor na probleme već da je odgovor u saradnji među zemljama regiona.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht rekla je da u zemljama regiona postoji veliki broj ljudi koji ne prihvata populizam i nacionalizam i da pažnju treba obratiti na mlade ljude i ponuditi im platformu da ne bi odlazili iz svojih zemalja.
Predstavnik Inicijative za evropsku stabilnost Kristof Bender rekao je da EU treba da postavi "crvene linije" po pitanju demokratskih standarda pošto situacija u Mađarskoj i Poljskoj zabrinjava.
Bender je naveo da ako se to ne učini da će i oni koji se zalažu za proširenje EU na kraju biti protiv njega jer "nikom nije potrebna nova Mađarska ili Poljska u Uniji".
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|