Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Za ministre EU prijem novih članica ostaje ključna politika
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.06.2018. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Šefovi diplomatija EU u Luksemburgu su potvrdili da prijem novih zemalja u članstvo ostaje ključna politika Unije i naglasili da je za Srbiju na tom putu od presudne važnosti jačanje vladavine zakona i sređivanje odnosa s Prištinom. Ministri su se saglasili da pristupni pregovori sa Makedonijom i Albanijom budu otvoreni za godinu dana, ako prethodno budu ispunjeni određeni uslovi, dok je za Tursku navedeno da se sve više udaljava od EU.
"Savet ministara EU pozdravlja napredak Srbije u pregovorima o članstvu" s Unijom, i ponovo ističe da će za "brzinu pregovora biti ključan i odrediti je napredak u vladavini prava i temeljnim slobodama, kao i normalizacija odnosa s Kosovom", navodi se u zaključcima ministara inostranih poslova Unije od 26. juna.
Evropski ministri su podvukli "neopozivu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana", poručivši da će u junu 2019. odlučiti o pokretanju pregovora o članstvu s Makedonijom i Albanijom pod uslovom da dotle vlasti u Skoplju i Tirani još ostvare nužne pomake u vladavini zakona i suzbijanju korupcije i organizovanog kriminala.
U zaključima ministarskog zasedanja se ističe "rešenost EU da ojača i pospeši angažovanje na svim nivoima za podršku političkom, ekonomskom i društvenom preobražaju regiona, uključujući povećanu pomoć, na temelju opipljivog napretka Zapadnog Balkana u vladavini prava i društveno-ekonomskim reformama".
Proširivanje članstva EU je "strateško ulaganja u mir, demokratiju, boljitak, bezbednost i stabilnost u Evropi, a za sve partnere koji streme članstvu u EU je suštinski važno da prihvate i primene ključne evropske vrednosti".
Evropski ministri kažu da je za Beograd i Prištinu "normalizacija odnosa, uključujući pravno obavezujući sporazum, ključno bitna za njihov napredak na evropskom putu i suštinski važna za postojanu regionalnu stabilnost".
Takođe se "pozdravlja posle dugog kašnjenja pokrenuti rad" na izradi statuta Zajednice srpskih opština u skladu s Briselskim sporazumom i "očekuje od obe strane da se konstruktivno angažuju u sprovođenju postignutih dogovora", uključujući "prevazilaženje prepreka u primeni sporazuma o energetici".
"Savet ministara poziva Srbiju da učini važne korake u reformi vladavine zakona, posebno kad je reč o nezavisnosti i delotvornosti pravosuđa", uz "opipljive i stalne rezultate" u istragama i presudama povezanim sa suzbijanjem korupcije, organizovanog kriminala i pranja novca, stoji u zaključcima.
"Pomanjkanje napretka na polju slobode izražavanja izaziva sve veću zabrinutost", takođe se podvlači i kaže da srpske vlasti moraju "jamčiti bezbedne uslove neometanog upražnjavanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija kao prioritetnog zadatka, uključujući jačanje napora za istragu napada na novinare".
"Savet pozdravlja nanovo istaknutu predanost srpske vlade evropskim integracijama kao njenom strateškom cilju", ističu šefovi diplomatija EU i podvlače da to delotvornije i nedvosmisleno treba da se predoči i u javnoj raspravi.
"Hitno je potreban", dodaje se, "pomak u radu nezavisnih tela i demokratskih ustanova, uključujući i parlamentarni nadzor, kao i ustavne reforme", kao i "napredak u valjanom radu nezavisnih tela, demokratskih ustanova, parlamentom nadzoru i ustavnoj reformi".
Takođe se navodi da "Savet ministara ponovo poziva Srbiju da se postepeno uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, u skladu s Pregovaračkim okvirom, i prvenstveno preokrene sadašnje odstupanje od toga".
Od Srbije traži i da se "uzdrži od udaljavanja od zajedničke politike EU o vizama", uz opasku da "je razlog zabrinutosti" nova praksa Srbije da sklapa sporazum o ukidnju viza s raznim državama sveta.
Kad su u pitanju ekonomske reforme, ministri EU povoljno ocenjuju napredak i ohrabruju Srbiju da dodatno poboljša uslove poslovanja, "uhvati se u koštac s javnim dugom i napreduje u sprovođenju strukturnih reformi, naročito u energetici i transportu, tržištu rada, poreskoj upravi, javnim nabavkama, uključujući privatizaciju državnih preduzeća".
Makedonija i Albanija će sačeakti jun 2019, Turska na mrtvoj tački
Ministri EU su se saglasili da pristupni pregovori sa Albanijom i Makedonijom budu otvoreni u junu 2019. godine, ali će morati da budu ispunjeni određeni uslovi, saopštila je Bugarska, zemlja koja predsedava Unijom do 1. jula.
"Države članice predstavile su put ka otvaranju pristupnih pregovora Makedonije i Albanije u junu 2019. godine", navelo je Bugarska na Tviteru.
Austrijski ministar Gernot Blimel objasnio da je zatraženo od Komisije da pripremi teren za početak pregovora 2019. godine, i da će određeni uslovi morati da budu ispunjeni.
Tu odluku su ministri za evropske poslove doneli tokom napetog sastanka zbog uzdržanog stava Francuske i Holandije, kažu dva evropska izvora.
U postizanju sporazuma o odlaganju na godinu dana je posredovao i šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn, rekao je jedan od izvora.
"Bilo je teško", napisao je nemački ministar Mihael Rot na Tviteru.
Pregovori o pristupanju mogu početi u junu 2019, posle evropskih izbora, ako dve zemlje kandidata budu i dalje napredovale u reformama koje zahteva EU, posebno Albanija u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Tu odluku ministara za evropske poslove će morati da potvrde ministri inostranih poslova na osnovu izveštaja o proceni napretka Evropske komisije, kaže se u sporazumu.
Formalno otvaranje pregovora biće odlučeno tek krajem 2019. godine, na međuvladinoj konferenciji, dodao je isti izvor.
Sporazum Makedonije s Grčkom o rešenju spora oko naziva pozitivno je uticao na deblokiranje rezervi najuzdržanijih država, naveli su diplomatski izvori.
Međutim, taj sporazum mora u Makedoniji ipak biti podnet na referendum čiji je ishod neizvestan, a nacionalistička desnica već poziva da se glasa "ne".
Rezultat tog referenduma biće odlučujući za otvaranje pristupnih pregovora sa EU i za proces integracije Makedonije u NATO.
Ako makedonska vlada pre referenduma ne sprovede ustavnu reviziju da bi primenila sporazum s Grčkom, "poziv u NATO se poništava i pregovori sa EU ne počinju", upozorio je grčki premijer Alekis Tsipras.
Kada je reč o Turskoj, EU je konstatovala da su pregovori o pristupanju te zemlje EU "praktično na mrtvoj tački", dok se ta zemlja "sve više udaljava" od Unije, piše u zaključcima sa sastanka.
"Veće primjećuje da se Turska sve više udaljava EU, zbog čega su pregovori o pridruživanju u Turskoj praktično na mrtvoj tački", piše u dokumentu kojim je zaključena rasprava o dvadesetosmorke o perspektivama za proširenje članstva EU.
Navodi se da se "ne može predvideti otvaranje nijedno novog poglavlja ili zatvaranje, i ne planira se dalji rad na modernizaciji carinske unije EU-Turska".
Ti zaključci podsećaju na zaključke najnovijeg, aprilskog izveštaja Evropske komisije o zemljama kandidatima, u kojima je to izvršno telo EU već isključilo otvaranje bilo kojeg novog poglavlja u pregovorima s Ankarom o pridruživanju.
Odnosi EU i Turske su veoma napeti od pokušaja državnog udara jula 2016. godine i velikih čistki protivnika i novinara koje su usledile.
Dva dana posle reizbora Redžepa Tajipa Erdogana za predsednika, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk su mu poslali zajedničku, veoma kratku čestitku.
"Turska je zemlja kandidat i ključni partner EU. Radujemo se nastaku bliske saradnje s vama na temama od zajedničkog interesa za odnose EU i Turske, kao što su bezbednost, migracije i energetiku", poručila su dva lidera.
Ministri u svojim zaključcima pozdravljaju napore Ankare da ugosti više od 3,5 miliona izbeglica na svojoj teritoriji, ali i žale zbog "neproporcionalnih razmera preduzetih mera" posle pokušaja državnog udara. Oni pozivaju Tursku da "hitno preokrene te negativne tendencije".
Izvor: Beta
Foto: Evropski savet
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
