Predsednica Vlade Hrvatske Jadranka Kosor odbacila je u intervjuu za slovački list SME od 7. marta zamerke Brisela na prava srpske manjine u Hrvatskoj. U prelaznom izveštaju za Hrvatsku, objavljenom 2. marta, Evropska komisija je navela da hrvatske vlasti nisu u potpunosti ostvarile postavljene ciljeve u vezi sa povratkom izbeglica, vraćanjem vlasničkih i stanarskih prava i obnovom kuća.

"Mislim da je za to dovoljan jedini argument. Predstavnici srpske manjine su u mojoj vladi. Takođe, kada je u pitanju povratak ljudi koji su morali da napuste zemlju zbog rata, to rešavamo sami", kazala je hrvatska premijerka slovačkom listu tokom nedavne posete Bratislavi.

Kosorova je naglasila da su standardi zaštite manjina u Hrvatskoj veoma visoki, ali da mora da se uzme u obzir to da je od osamostaljenja Hrvatske prošlo 20 godina, a da su Hrvati preživeli težak rat.

Evropska komisija je utvrdila da je Hrvatska delimično primenila svoj akcioni plan u rešavanju stambenog pitanja povratnika, odnosno da je ispunila ciljeve za 2008. godinu, ali ne i za 2009. godinu.

Prema ciljevima utvrđenim za 2009. godinu, predviđeno je da hrvatske vlasti obezbede 2.070 stanova za povratnike. Utvrđeno je da je od 1.300 stambenih jedinica na rapolaganju ili 62,8% od planiranog broja, 1.024 (49,5%) predato na upotrebu a da 275 još nije. Hrvatska, takođe, nije ostvarila napredak u obezbeđivanju smeštaja za osobe koje su podnele zahtev za period posle 2009. godine.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da je Hrvatska ostvarila napredak u rešavanju žalbi u vezi sa zahtevima za obnovu ali da u tome zaostaje, pošto sada ima oko 4.000 nerešenih žalbi.

"Hrvatska će morati da ostvari u potpunosti ciljeve za 2009. godinu i napredak u obezbeđivanju smeštaja za osobe čiji zahtevi nisu uključeni u ciljeve za 2009. godinu. Hrvatska mora da otkloni zastoj u rešavanju žalbi u vezi sa zahtevima za obnovu", dodaje se u izveštaju.

Prelazni izveštaj Evropske komisije se odnosi na napredak ostvaren u poglavlju 23 u pregovorima o članstvu Hrvatske i EU. To poglavlje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava i ključno je za završetak pregovora.

Evropska komisija je ocenila da je Hrvatska ostvarila "značajan napredak" u reformi pravosuđa i zaštiti osnovnih prava - ljudskih i manjinskih prava i prava povratnika, ali da su nužni "dalji bitni napori", posebno ubedljivi rezultati u pravosuđu i borbi protiv korupcije. Izveštaj sadrži ukupno 10 preporuka u oblasti pravosuđa i osnovnih prava.

Govoreći o drugim zamerkama Brisela i problemima koje Zagreb mora da reši pre završetka pristupnih pregovora Jadranka Kosor je rekla za SME da se njena vlada bori protiv korupcije pre svega zbog samih građana, da poboljša njihove uslove života.

"Borba se vodi po principu 'niko nije nedodirljiv'. Vodi se bez obzira na to ko je iz koje stranke, kako se zove osoba i kakvu ima funkciju. A posebno kada su u pitanju poslanici. Bivši premijer Sanader je bio predsednik vlade i predsednik moje stranke. To dokazuje da nastojimo da počistimo pred vlastitim pragom", kazala je Jadranka Kosor.

U izveštaju se navodi da je hrvatska agencija za borbu protiv korupcije (USKOK) jeste ostvarila "bitne rezultate", ali u EK očekuju da i na toj osnovi dođe do presuda koje su zasad izostale.

Hrvatska premijerka kazala je slovačkom listu da će njena zemlja organizovati referendum o ulasku u Evropsku uniju a takođe da će kada budu završeni pregovori sigurno više od 60% Hrvata biti za ulazak u EU.

Puna saradnja sa Haškim tribunalom ostaje uslov za napredak u procesu pristupanja, uključujući i zatvaranje poglavlja 23, navodi se u izveštaju. Evropska komisija je navela da su na zahev tužilaštva Haškog tribunala hrvatske vlasti počele da "istražuju pravce kako bi utvrdili gde se nalaze ili šta se desilo sa artljerijskim dokumentima". Jedno od otvorenih pitanja u saradnji Hrvatske i Haškog tribunala je dostavljanje artiljerijskih dnevnika iz operacije "Oluja" 1995. godine.

U izveštaju se navodi da je Hrvatska unapredila nezavisnost, profesionalnost i efikasnost pravosuđa, kao i procesuiranje ratnih zločina. Pitanje nekažnjavanja ratnih zločine nije, međutim, na odgovarajući način rešavano, a nova strategija, usvojena u februaru 2011, koja treba da obezbedi odgovarajuću istragu i procesuiranje još nije primenjena, dodaje se u izveštaju.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Vivijan Reding pohvalila napredak Hrvatske
  
• 

  Vesti

  : EK: Potrebni dodatni napori u reformi hrvatskog pravosuđa
  
• 

  Vesti

  : Hrvatska možda u EU polovinom 2013. godine
  
• 

  Vesti

  : Hrvatska na korak od članstva u EU