Rešavanje bilateralnih sporova, kredibilne reforme i regionalna saradnja, uz zajednički nastup Zapadnog Balkana, ključni su za proces pristupanja EU, ocenili su 28. novembra u Beogradu učesnici konferencije "EU i Zapadni Balkan - Kako da proširenje učinimo kredibilnijim procesom". Na skupu je rečeno i da EU treba da zadrži fokus na angažmanu u regionu ali i da zemlje Zapadnog Balkana treba da ostanu opredeljene za kredibilne reforme.
Ambasador Austrije u Srbiji Nikolaus Luteroti rekao je da je za Austriju, kao i za čitavu EU, pitanje proširenja na Zapadni Balkan veoma važno, a da je još važnije kako taj proces učiniti efikasnijim.
"I u Austriji i u čitavoj EU postoji autentičini interes za proširenje na Zapadni Balkan", rekao je Luteroti na skupu koji je u okviru aktuelnog austrijskog predsedavanja EU organizovao beogradski Centar za evropske politike (CEP) u saradnji sa partnerima.
On je rekao da proces proširenja pruža priliku za društvene reforme i predstavlja osnovu prosperiteta i stabilnosti i naglasio da je kredibilitet od ključnog značaja.
"Moramo da imamo kredibilne reforme u zemljama kandidatima koje vode usvajanju standarda i pravnih tekovina EU, uključujujći reforme u vladavini prava i osnovnih sloboda. Istovremeno kredibiltet u proširenju treba da pokaže i EU", dodao je.
Austrijski diplomata ocenio je da je 2018. godina bila godina vraćanja fokusa EU na region Zapadnog Balkana i podsetio na brojne posete austrijskih i evropskih zvaničnika regionu i konferencije, kako tokom austrijskog, tako i tokom bugarskog predsedavanja EU.
Luteroti je ukazao da i Zapadni Balkan i EU treba da se reformišu.
"EU mora sama sebe da reformiše i da odgovori na unutrašnje i spoljne izazove. Samo kroz osnaživanje EU možemo da održimo napredak i način života koji imamo, a osnaživanje znači i proširenje", rekao je na Luteroti na skupu koji je okupio diplomate i stručnu zajednicu EU i Srbije.
Kada je reč o Zapadnom Balkanu, Luteroti je ponovio da brzina ulaska u EU zavisi od zemlje kandidata odnosno od kvaliteta reformi, dodajući da će koristi od tog procesa biti vidljive i dok se reforme sprovode, a ne samo kada se postane članica Unije.
"Interes Austrije i EU je da Srbija i ostali pristupe EU i napreduju sa reformama. Verujemo da treba da se održi momentum angažmana EU u regionu ali i momentum u zemljama regiona za kredibilne reforme", istakao je Luteroti dodajući da Austrija podržava region i posebno Srbiju na putu u EU.
O značaju proširenja na Zapadni Balkan govorio je i nemački amabasador Tomas Šib koji je rekao da je proširenje EU jedan od njegovih prioriteta kao ambasadora u Srbiji i da je u njegovom mandatu ključno da podrži Srbiju na putu ka EU.
Ocenjujući da je to težak put i da je "Nemačka tu da podrži Srbiju kritički ali konstruktivno", Šib je ponovio da Nemačka veoma snažno podržava proces proširenja EU na Zapadni Balkan.
Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, ambasador Nemačke kazao je da dijalog "nije u dobrom stanju" i da je, pošto je od ključnog značaja, važno da što pre počne uz posredovanje EU.
"Trenutno je (dijalog) u zastoju, nažalost gubimo vreme a toliko je još pitanja za diskusiju i rešavanje", istakao je Šib.
Govoreći o austrijskom predsedavanju EU, zamenik direktora u odseku za Jugoistočnu Evropu i proširenje EU u Federalnom ministarstvu Austrije za evropske integracije i spoljne poslove Tomas Milman istakao je da je Austrija želela da, što je više moguće, uključi partnere sa Zapadnog Balkana u donošenje odluka EU, što je bila i prilika za region da vidi kako EU funkcioniše iznutra.
Milman je rekao i da Austrija pokušava da pomogne regionu da prevaziđe bilateralne sporove i probleme sa zaostavštinom prošlosti.
Šefica Pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ocenila je na skupu da su u kredibilnom procesu proširenja za kandidate bitne reforme ali da treba uvesti i pitanje kredibiliteta same EU.
Ona je rekla da ne treba zaboraviti važnost proširenja na Zapani Balkan i dok se sama EU reformiše dodajući da region treba više uključiti u rasprave o reformama EU.
"Balkan nije 'crna rupa', mnogo poslova treba da radimo zajedno, mi smo za dijalog i kompromis i nadamo se da su za to i drugi na Zapadnom Balkanu", rekla je Miščević je u debati.
Zamenik generalog sekretara u Austrijsko-francuskom centru za jačanje odnosa u Evropi (CFA/ÖFZ) Floran Marsijak rekao je da misli da 2025. kao potencijalni datum za ulazak u EU Srbije i Crne Gore nije dobar signal za region jer može da ga deli (umesto da spaja) dodajući da je Berlinski proces sve zemlje stavio "u jedan čamac" i da na tome treba da se ostane, da svi rade zajedno kako bi ubedili članice da im je mesto u EU.
Komentarišući situaciju u regionu, Marsijak je kazao da tenzije između Beograda i Prištine pokazuju da su izazovi u regionu upravo bilateralni sporovi.
Po njegovim rečima, Kosovo i Srbija treba da shvate da su im sudbine povezane... "da imaju isti cilj (ulazak u EU) i da treba da idu zajedno i pomažu jedna drugoj".
Marsijak je rekao i da svi političari u regionu treba da govore u prilog veće regionalne saradnje i podrže jedni druge jer na putu ka članstvu ima mnogo prepreka i "veto igrača", i u EU, i na nivou članica EU.
Predsednik UO CEP Srđan Majstorović istakao je da Zapadni Balkan mora suštinski i mnogo ambicioznije da se posveti reformama ako želi da se kvalifikuje za članstvo u EU.
On je rekao da 2019. proširenje neće biti visoko na agendi EU i da je stoga potreban mnogo ambiciozniji pristup koji će kvalifikovati Srbiju i ostale iz regiona da se predstave kao potencijalne članice EU.
Istovremeno je programska direkorka CEP Milena Lazarević izrazila očekivanje da Rumunija kao sledeća predsedavajuća EU podržava proces proširenja kao Austrija ističući da je na regionu da dođe do zajedničkih tačaka u nastupu ka EU jer će održavanje fokusa Unije na Zapadnom Balkanu zavisiti od zemalja regiona.
Skup su organizovali CEP, CFA/ÖFZ, Međunarodni centar za evropsku obuku (CIFE), uz podršku i u saradnji sa Otvorenim regionalnim fondom za JIE - promocija evropskih integracija (Nemačka saradnja - GIZ), Francuskim institutom za međunarodne odnose (IFRI), Institutom za međunarodne odnose (IAI), Nemačkim institutom za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP) i Evropskom komisijom (Erasmus+ program).
EurActiv Srbija
Reforme i saradnja u regionu ključ uspešnog pristupanja Zapadnog Balkana EU 
