Povodom reakcija u regionu na strategiju Vlade Srbije o Srbima u dijaspori i regionu, predsednik Srbije Boris Tadić poručio je 16. marta u Herceg Novom da se Srbija ne meša u unutrašnje stvari susednih država. Vlada Crne Gore je krajem prošle nedelje oštro protestovala povodom strategije. Iako su izbačene neke sporne odredbe iz tog dokumenta, crnogorski zvaničnici smatraju da je sporan trenutak usvajanja strategije, uoči popisa u Crnoj Gori, i stav o finansiranju institucija u interesu Srba u susednim državama.

Vlada Srbije je početkom marta izbacila iz Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu sporne odredbe koje su izazvale kritike u Crnoj Gori i Hrvatskoj zbog zalaganja da Srbi u tim zemljama dobiju status konstitutivnog naroda.

"Isključivo građani srpske nacionalnosti u Crnoj Gori imaju pravo da se bore za svoj ustavni položaj. Država Srbija nema pravo da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore", rekao je Tadić nakon otvaranja Konzlulata Srbije u Herceg Novom.

Tadić je dodao da jedino građani Crne Gore, BiH i Hrvatske mogu da definišu vlastiti ustav i u okviru toga pravo na konstitutivnost naroda. On je pojasnio da Srbija ne smatra dijasporom srpski narod koji živi u regionu.

On je ponovio svoj stav da svaka država ima obavezu da brine o identitetu vlastitog naroda koji ne živi u matičnoj državi, ali i podvukao da se nijednog trenutka ne sme dovesti u pitanje suverenitet i integritet druge suverene države.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović je rekao da je odredba strategije koja se odnosila na zalaganje Beograda da Srbi u Crnoj Gori dobiju status konstitutivnog naroda "vređala ustavno ustrojstvo Crne Gore", ali da je na "zadovoljstvo zvanične Podgorice" ta odredba izbrisana.

Dvojica predsednika su naveli da ne vide da otvaranje konzulata uoči popisa u Crnoj Gori može da utiče na izjašnjavanje građana.

Tadić je rekao da u politici zvaničnog Beograda prema zvaničnoj Podgorici ne postoje skrivene namere, i ocenio da su se dešavali padovi u odnosima, pomenuvši u tom kontekstu Kosovo, ali je zamolio da se stvari gledaju "iz nekog boljeg ugla".

Podgorica nije u potpunosti zadovoljna izmenama

Crnogorski premijer Igor Lukšić ocenio je 13. marta da je u strategiji Vlade Srbije o odnosu sa srpskom dijasporom i Srbima u zemljama regiona "sporan" i stav o finansiranju određenih institucija u interesu Srba u susednim državama.

"Ako to nije izmenjeno (u strategiji), onda Vlada Crne Gore ostaje na istim pozicijama", rekao je Lukšić za Televiziju Crne Gore.

Crnogorski premijer je rekao da strategija o saradnji sa dijasporom sama po sebi nije sporna, ali da je dokument Vlade Srbije "politički motivisan". "Indikativno je to što je strategija usvojena uoči popisa stanovništva u Crnoj Gori", rekao je Lukšić.

Crnogorski ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Milan Roćen ocenio je 15. marta da trenutak donošenja te strategije i njena sadržina mogu da pokazuju želju Beograda da direktno utiče na rezultate popisa stanovništva u Crnoj Gori, koji će biti organizovan od 1. do 15. aprila.

Odgovarajući na poslaničko pitanje u Skupštini Crne Gore, Roćen je rekao da je Beograd i sam procenio da je "previše otvoreno definisao svoju politiku prema Crnoj Gori", pa je strategija delimično izmenjena.

U strategiji su, međutim, kako je Roćen naveo, ostale mere za ostvarivanje glavnog cilja - da Srbi u Crnoj Gori budu konstitutivni narod. Roćen je upitao šta u strategiji znači formulacija da bi Srbija Crnu Goru trebalo da stavi u središte svoje spoljne i regionalne politike, posle Bosne i Hercegovine.

U strategiji je, takođe, ostao stav da će biti nastavljeno finansiranje monaštva i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, radi njene duhovne misije u funkciji očuvanja nacionalnog identiteta, dodao je on.

Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić ocenio je 14. marta da je i izmenjena strategija Vlade Srbije prema Srbima u regionu "štetan dokument".

Krivokapić je novinarima u Podgorici kazao da dokument Vlade Srbije "po prvi put u istoriji Srbe u Crnoj Gori proglašava nacionalnom manjinom" i ocenio da su naknadne izmene strategije - iz koje je izbačena odredba o zalaganju da Srbi u Crnoj Gori dobiju status konstitutivnog naroda, "nebitna stvar".

Po njegovim rečima strategija Vlade Srbije je "mešanje u nečije odnose, jer se njime proglašava ko je manjina u jednoj državi a ko nije". On je ocenio da je takav zahtev legitiman kada ga traže srpske partije u Crnoj Gori , ali ne i kada to traži druga država".

Vlada Crne Gore ocenila je 10. marta da je strategija Vlade Srbije o odnosu prema srpskoj dijaspori u regionu "direktno mešanje" u unutrašnje stvari Crne Gore i u "potpunoj suprotnosti sa temeljnim principima dobrosusedskih odnosa".

Državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore Nebojša Kaluđerović uložio je 11. marta ambasadoru Srbije u Podgorici Zoranu Lutovcu oštar protest zbog strategije Vlade Srbije o odnosima sa Srbima u regionu.

Kaluđerović je Lutovcu rekao da su isticanje zahteva za konstitutivnost srpskog naroda u Crnoj Gori, kao i uloga Srpske pravoslavne crkve (SPC), uticali na ocenu Vlade da je strategija Srbije "direktno mešanje" u unutrašnje stvari Crne Gore.

To je u suprotnosti s temeljnim principima dobrosusedskih odnosa, a strategija Vlade Srbije "nije do kraja usaglašena sa opšteprihvaćenim međunarodnim normama i evropskim standardima", rekao je Kaluđerović Lutovcu.

Stavovi

Srbija mora da promeni odnos prema susedima ako želi da uđe u Evropsku uniju, ocenio je 11. marta bivši crnogorski ministar inostranih poslova Branko Lukovac. Lukovac je za radio Slobodna Evropa, takođe, rekao da najviši zvaničnici Crne Gore i Srbije treba da razgovaraju povodom strategije Vlade Srbije o odnosu sa Srbima u zemljama regiona.

 

Prema oceni Lukovca, reagovanje Vlade Crne Gore povodom strategije srpske vlade je "prilično oštro".

 

Beogradska istoričarka Latinka Perović ocenila je 11. marta da "mnogima u Srbiji nije jasno čemu služi" strategija Vlade Srbije o odnosu prema Srbima u zemljama regiona.

 

Ona je rekla da je za "demokratsku javnost Srbije začuđujuće" da Srbija ne priznaje realnost nastalu na prostoru bivše Jugoslavije, gde sada postoje nove suverene države. Prema njenom objašnjenju, ignorisanje takve realnosti je i samu Srbiju dovelo do katastrofe.

 

Latinka Perović je kazala da pomenuta strategija "nije ništa novo" i da je protest Vlade Crne Gore protiv tog dokumenta opravdan i očekivan.

 

Izvor: Beta

 

 

Linkovi

Republika Srbija

Vlada Srbije: Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

Povezani sadržaj