U Srbiji je prošle godine realizovano 1,2 milijarde evra međunarodne pomoći, što je najviši iznos od 2000. godine, izjavio je 25. marta potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić. Bespovratna pomoć dostigla je 494,79 miliona evra, što je najviše od 2002. godine. Istovremeno, izveštaj Evropske komisije o Investicionom okviru za Zapadni Balkan pokazao je da su evropske i međunarodne finansijske institucije za ovaj region izdvojile šest milijardi evra, od čega 139 miliona evra bespovratne pomoći.

Pomoć je realizovana uglavnom kroz koncesionalne kredite u ukupnom iznosu od 722,21 milion evra, saopštila je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije nakon sastanka Đelića i direktorke Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milice Delević sa predstavnicima ambasada i međunarodnih agencija koje su do sada bile donatori Srbiji. Koncesionalni krediti su pozajmice sa olakšavajućim uslovima, poput dugog roka otplate i grejs perioda i niskim kamatnim stopama.

Reč je uglavnom o projektima iz zajmova koji su zaključeni u prethodnim godinama kroz ugovore sa Evropskom investicionom bankom, Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Saveznom Republikom Nemačkom.

Kada je reč o realizaciji bespovratne pomoći, ona je u 2010. dostigla iznos od 494,79 miliona evra, što je najviši iznos od 2002. godine, navodi se u saopštenju.

To je uglavnom posledica ubrzane realizacije programa i projekata finansiranih iz pretpristupnih sredstava EU (IPA), a korišćenje novca ostalih donatora nije u bitnoj meri menjano u odnosu na prethodne godine.

Srbija bespovratnu pomoć dobija uglavnom od EU, a najzačajniji bilateralni donatori su SAD, Nemačka, Švedska i Norveška.

Zapadni Balkan dobio šest milijardi evra od Evrope

U petak 25. marta objavljen je i izveštaj o Investicionom okviru za Zapadni Balkan. Podaci Evropske komisije pokazuju da je za finansiranje infrastrukture na Zapadnom Balkanu prošle godine odobreno šest milijardi evra. Od toga je 139 miliona evra dato kao nepovratna pomoć za finansiranje tehničke pripreme i studija izvodljivosti za projekte, a Srbija je dobila 24,6 miliona evra donacija.

"U prvoj godini Investicioni okvir za zapadni Balkan je pokazao izuzetan primer uloge koju Evropska unija i proces proširenja igraju u regionu u smislu pomoći za izgradnju puteva, škola, fabrika za preradu vode itd; izgradnje poverenja i prikupljanja donacija da bi se kroz zajednički napor povećao potencijal pozajmica, kao i u smislu pomoći za oporavak od finansijske i ekonomske krize. Veoma cenim saradnju sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj", izjavio je 25. marta evropski komesar za proširenje Štefan File (Fuele).

Okvir je bio usmeren ka infrastrukturi - gotovo polovina projekata bila je namenjena snabdevanju čistom vodom i kanalizacijom u regionu, a slede železnice (26%), energetska infrastruktura (16%) i društvena inffrastruktura poput bolnica i škola (9%).

Investicioni okvir za Zapadni Balkan čine Evropska komisija, Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Razvojna banka Saveta Evrope (CEB), međunarodne finansijske institucije i neke zemlje.

Investicioni okvir je izdejstvovao da se za svaki bespovratno odobreni, "poklonjeni", evro namakne još 44 evra vrlo povoljnih pozajmica evropskih banaka i međunarodnih finansijskih institucija za 73 projekta na Zapadnom Balkanu.

Cilj daljeg objedinjenog finansiranja projekata na Zapadnom Balkanu biće da se podrži proces koji zemlje tog regiona vodi ka članstvu u Evropskoj uniji.

U centru pažnje će biti pronalaženje modela ekonomskog rasta regiona koji je teško pogođen svetskom recesijom i krizom, a o tome se upravo vodi rasprava i između zemalja EU i vlada zapadnobalkanskih država. "Za tango je potrebno dvoje i nama su potrebni valjani projekti koje moraju da nam dostave zemlje regiona", objasnio je novinarima visoki zvaničnik jedne evropske banke.

Od najveće važnosti je da se zato obezbedi i bitno regionalno usaglašavanje ekonomskih politika vlada na Zapadnom Balkanu što će veoma olakšati pristup finansiranju projekata, saopšteno je novinarima.

U ovoj godini će, upravo imajući to na umu, finansiranje projekata iz Investicionog okvira biti usredsređeno na srednja i mala preduzeća, kao ključni činilac otvaranja novih radnih mesta i privrednog rasta na Zapadnom Balkanu.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija će i zvanično tražiti linearno povećanje IPA
  
• 

  Vesti

  : Pomoć za izlazak iz krize veća od planirane