Zvaničnik diplomatske službe Evropske unije Miroslav Lajčak poručio je da rekonstruisana vlada u Beogradu ne sme da gubi vreme, već treba da sprovodi reforme i istakao da će za članstvo u EU od ključnog značaja biti saradnja sa Haškim tribunalom. Lajčak je 13. aprila u Evropskom parlamentu u Briselu kazao da je zabrinut zbog krize u Bosni i Hercegovini i najavio nastavak pregovora Beograda i Prištine u narednih 10 dana.

Lajčak se suprotstavio mišljenju koje su neki poslanici izneli u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta da postojii zamor od proširivanja i opadanje podrške za ulazak u EU među građanima država Zapadnog Balkana.

Izvršni direktor diplomatske službe EU zadužen za istok Evrope i Zapadni Balkan istakao je da bi bez jasnog cilja ulaska u članstvo EU na Zapadnom Balkanu reforme u velikoj meri posustale i stanje bilo daleko lošije nego što je sada. On se založio za to da ciljevi na putu ka EU budu jasni i opipljivi, baš kao što je to bio postupak u ukidanju viza za države regiona.

Lajčak je naglasio i da u regionu ima niz izazova, rekavši da su posebno zabrinjavajuće situacije u Bosni i Hercegovini, Albaniji, pa i Makedoniji gde bez rešenja za spor s Grčkom oko imena zemlje neće biti napretka na putu ka EU.

Kada je reč o Kosovu, Lajčak je ocenio da je dijalog Srbije i Kosova od velikog značaja sa stanovišta regionalne stabilnosti i pozdravio je njegovo pokretanje prošlog meseca.

Do 24. aprila će biti održana nova runda dijaloga Beograd-Priština čiji je cilj da se prvenstveno kroz rešavanje pitanja za obične ljude ostvari napredak ka Uniji za obe strane, istakao je Lajčak. "Ono što je već postignuto oko matičnih knjiga i CEFTA, pomaže da se ide napred, bićemo razumno ambiciozni i ići onoliko daleko i brzo koliko su Beograd i Priština u stanju da prihvate", rekao je Lajčak.

Lajčak je stavio do znanja da podela Kosova nije predmet razgovora za Evropsku uniju i time odgovorio na pitanje poslanika EP zašto se na dnevni red dijaloga Beograd-Priština ne stavi i podela Kosova ako je, recimo, o takvoj nagodbi moguće raspravljati u sporu izraelske i palestinske strane.

Izvršni direktor u Evropskoj službi za spoljno delovanje (EEAS) dodao je da EU "ohrabruje Srbiju da nastavi da sarađuje s misijom Euleks, posebno kad je reč o severu Kosova".

Euleks je na Kosovu, takođe je naveo Lajčak, pokrenuo istragu o zločinima i trgovini ljudskim organima, na temelju izveštaja Dika Martija usvojenog u Savetu Evrope, "u više navrata je Euleks razgovarao s Martijem i nekim svedocima". Za Euleks su obezbeđeni sredstva, ljudstvo i specijalna jedinica za zaštitu svedoka za istragu o tim zločinima, istakao je Lajčak.

Izvestilac za Kosovo u EP Ulrike Lunaček je zapitala šta se smera u rešavanju stanja na Kosovu ako je EU očigledno u još nedovoljno jasnim pripremama za preuzimanje ključne uloge na Kosovu, a sve glavne odluke o Kosovu ne donosi Evopska unija, već SAD i američki ambasador u Prištini.

Lajčak je odgovorio da je EU sad u fazi "pronalaženja prelaznog rešenja da bi se premostilo razdoblje između okončanja mandata Pitera Fejta (međunarodnog predstavnika) i imenovanja specijalnog evropskog izaslanika". O tome se, po njegovim rečima, i dalje raspravlja i među zemljama članicama EU, ali bi za dva-tri meseca trebalo da se zna kakvo će biti ustrojstvo jedinstvenog izaslanstva EU na Kosovu i ko će biti na čelu te misije.

Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin je u raspravi rekao da su Srbi na Kosovu zastupljeni u institucijama vlasti u Prištini, uključujući opštine i dodao da se "Beograd o to oglušuje, a morao bi da im bar dopusti da učine nešto za srpske i albanske stanovnike koji tamo žive". Kacin je zaključio da bi to morao da bude i sastavni deo dijaloga Beograd-Priština, ali je naglasio da ne traži od Beograda da prizna Kosovo.

Poslanici traže kazne za BiH

Lajčak se osvrnuo i na situaciju u Bosni i Hercegovini i izrazio je "veliku zabrinutost zbog razvoja u Bosni i Hercegovini", ali i ukazao da EU ne smatra da je potrebno sazivati novu međunarodnu konferenciju "Dejton plus". Lajčak je time uzvratio na ocene poslanika u raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta da je, zbog potpunog političkog zastoja u BIH, nužan novi skup ključnih međunarodnih činilaca, po ugledu na konferenciju i sporazum o rešenju sukoba u BiH, sklopljen 1995. u Dejtonu.

Lajčak je upozorio da je formiranje centralne vladajuće koalicije u Bosni zakočeno i da je u Federaciji BiH došlo do krize.

"U novu vladu Federacije BiH nisu uključenje dve glavne hrvatske stranke - HDZ i HDZ 1990, a to jednostavno nije dobro", rekao je izvršni direktor za istočnu Evropu i Zapadni Balkan u diplomatskoj službi EU.

"Istovremeno", kako je ukazao, "predsednik Dodik u Republici Srpskoj ide i dalje ka referendumu o državnom sudu i državnom tužiocu".

"Bez konstruktivnog zalaganja svih strana s ciljem da se obezbedi formiranje vlade u ravni države koja bi pokrenula zastale reforme, ta zemlja je u opasnosti da izgubi još više vremena u odnosu na ostatak regiona", ocenio je Lajčak.

"Evropska unija mora i dalje usredsređeno paziti na stanje u Bosni i Hercegovini i idućih nedelja ćemo naglasak staviti na jačanje našeg tamošnjeg prisustva, insistirajući na uspostavljanju jednistvenog specijalnog EU i međunarodnog predstavnika u BiH", rekao je on. U EU se uveliko raspravlja o ličnosti tog jedinstvenog evropskog izaslanika s jakim ovlašćenjima, kazao je on.

Izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak ocenila je u raspravi da je stanje u BIH sve teže, sve je veća etnička podela, dok "političari ništa ne rade za ljude". Zato je zatražila da se nađe način da se oni privole na odgovornost i razmotri i suspenzija fondova EU za Bosnu.

"U Bosni se ništa ne može učiniti bez pritiska", zaključila je Doris Pak i naglasila da su zato nužni novi napori međunarodne zajednice i "novi Dejton plus".

Izvor: Beta

Povezani sadržaj