Sastanak zemalja naslednica SFRJ, posvećen podeli zajedničke imovine, koji je bio zakazan za 27. april u Sarajevu, otkazan je na zahtev Srbije. Prema rečima pomoćnika ministra finansija i trezora BiH Zenita Kelića, sastanak je otkazan jer Srbija nije prihvatila da se razgovara o pitanjima koja se odnose na privatnu svojinu i stečena prava. Istovremeno, Priština je najavila da će tražiti povraćaj imovine preduzeća sa Kosova u bivšim republikama, što je Beograd odbacio kao mogućnost.

Predstavnik Srbije u Komisiji za sukcesiju Gaša Knežević je rekao 26. aprila da je sastanak u Sarajevu otkazan na zahtev Srbije, ali nije želeo da kaže razlog njegovog odlaganja. Pomoćnik ministra finansija i trezora BiH Zenit Kelić je rekao agenciji Beta da je sastanak otkazan jer Srbija nije prihvatila predloženi dnevni red sastanka, odnosno da se razgovara o Aneksu G Sporazuma o pitanju sukcesije, koji definiše privatna i stečena prava.

Slovenija i Hrvatska su ranije potvrdile učešće na sastanku. Ovo je šesti ponuđeni termin održavanja sastanka u Sarajevu, koji se odlaže na zahtev Srbije. Komisija za sukcesiju se nije sastala više od godinu dana.

Na sastanku u Sarajevu trebalo je da se razgovara o celokupnoj implementaciji Sporazuma o sukcesiji, a posebno je trebalo da se razgovara o pitanju mešovitih banaka. Kelić je ranije rekao da je nekadašnja Narodna banka Jugoslavije, čiji je pravni naslednik sadašnja Narodna banka Srbije, na računu 1990-ih godina imala 645 miliona dolara. Međutim, 2001. godine na sastanku sukcesora u Beču je zaključeno da je na računu ostalo svega oko 56,6 miliona dolara.

Prema ranijim ocenama Kneževića, u procesu sukcesije najdalje se otišlo u podeli državne imovine, podela diplomatsko-konzularnih predstavništava nije rešena, dok je najspornije pitanje vojne imovine.

Kada je reč o diplomatsko-konzularnim predstavništvima, do sada je od 123 sporna objekta raspoređeno samo pet a dogovorena je podela još 42 ambasade, ali Srbija insistira da prepuštanje zgrada počne tek kada se postigne dogovor o celokupnoj imovini.

"Uspeli smo da se, na papiru, dogovorimo oko raspodele nekretnina mahom u evropskim zemljama. Problem je što bivše republike nerado hoće da preuzmu objekte u neatraktivnim zemljama, u koje je Srbija godinama ulagala ogromna sredstva", izjavio je ranije Knežević.

Pitanje imovine kosovskih preduzeća

Jedan od direktora u Ministarstvu inostranih poslova Kosova Ramuš Tahiri izjavio je 26. aprila da se imovina 172 preduzeća sa Kosova nalazi u državama bivše SFRJ i najavio da će Priština uskoro zataražiti njen povraćaj.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je 26. aprila da Kosovo ne može potraživati imovinu u bivšim zemljama SFRJ jer nije sukcesor, nije bilo republika u bivšoj državi i nije od Srbije priznato kao nezavisna država.

Bogdanović je kazao agenciji Beta da je Srbija, u prethodne tri decenije, u razvoj Kosova i Metohije uložila oko 18 milijardi dolara i dodao da je Srbija stvarni vlasnik nekadašnjih društvenih preduzeća sa Kosova i Metohije.

Prema njegovim rečima, Fond za razvoj Srbije ima vlasničke udele u oko 150 preduzeća na Kosovu i Metohiji, čija vrednost premašuje 140 miliona evra po osnovu ulaganja države u privredu Kosova i Metohije. On je dodao i da se, po podacima Privredne komore Srbije, potraživanja srpskih preduzeća prema Kosovu i Metohiji, što po osnovu ulaganja i vlasništava, što po osnovu kredita, kreću oko 190 miliona evra.

Bogdanović je dodao da je Priština u prethodnim pregovorima izbegavala bilo kakvu ozbiljniju raspravu po pitanju imovine, "bežeći od te teme na sve moguće načine".

Kako su preneli kosovski mediji, najveći broj kosovske imovine nalazi se u Srbiji i Crnoj Gori. U Srbiji su, prema tim podacima, ostala 104 preduzeća, u Crnoj Gori 42, Bosni i Hercegovini 15, Hrvatskoj šest, Makedoniji četiri i Sloveniji jedno.

Crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija saopštilo je 26. aprila da Crna Gora nije dobila od kosovskih vlasti nikakav zahtev u vezi sa sukcesijom nepokretne imovine. "To pitanje do sada nije pokretano ni u brojnim kontaktima koje smo imali drugim povodima", piše u odgovoru tog ministarstva agenciji Beta.

Crna Gora je, kako je navedeno, o svim pitanjima od zajedničkog interesa spremna da razgovara "i sa Kosovom, kao i s drugim susedima". "Smatramo da to nije najprioritetnije pitanje, što ne znači da neće biti na dnevnom redu kada to zajednički procenimo", poručeno je iz ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.

Takođe je navedeno da se crnogorski državni organi ozbiljno pripremaju i pristupaju svim pregovorima. Kako je objašnjeno, u aktuelnom slučaju to podrazumeva "ne samo preciznu evidenciju imovine i na jednoj i na drugoj strani nego i analizu pravne osnove i sve druge aspekte zahteva takve vrste".

Prema pisanju skopskog Dnevnika, Srbija je pokušavala da se dogovori sa Makedonijom o podeli imovine bivše SFRJ "iza kulisa", pre sastanka koji je otkazan. Ta informacija za sada nije zvanično potvrđena, pošto je ministar spoljnih polova Antonio Milošovski na putu u Japanu.

Prema izvoru lista u makedonskom Ministarstvu spoljnih poslova, "nedavno je, u okviru konsultacija ministarstava spoljnih poslova Slovenije i Makedonije, bilo razmatrano i pitanje podele imovine i tražio se način kako da se odblokira proces". Tada je, navodi list, predloženo da Makedonija, Slovenija, BiH i Hrvatska nastupe zajedno da bi se izolovala Srbija.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj