Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je 13. maja da referendum o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine za sada nije potreban i da se uverio da sa EU može da sarađuje na otklanjanju manjkavosti u pravosuđu Bosne i Hercegovine. Dodik je to kazao nakon sastanka sa šeficom evropske diplomatije Ketrin Ešton (Catherine Ashton), koja je od njega zatražila da povuče i pretnju referendumom jer angažovanje EU ne može biti "uslovno".

Najavu referenduma visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko je ranije okarakterisao kao ozbiljno kršenje Dejtonskog sporazuma i pretnju za opstanak zemlje. On je 5. maja vlastima dao rok od nedelju dana da povuku odluku o referendumu.

"Posle današnjeg sastanka verujem da imamo kredibilnog sagovornika, koji ne samo da je prihvatio našu zabrinutost u vezi sa važnim pitanjima funkcionisanja pravosuđa na nivou BiH, već je spreman da sav svoj kredibilitet uloži u taj proces. Ovom predlogu za dijalog želimo da damo ozbiljnu i definitivnu šansu. Time su stvorene realne pretpostavke da ova pitanja budu rešena, pa smatramo da referendum za sada i nije neophodan", kazao je Dodik nakon sastanka sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost u Banjaluci. Dodik je najavio takođe da će ponovo biti sagledani zaključci Narodne skupštine RS o referendumu, u svetlu dogovora sa EU o strukturalnom dijalogu o pravosuđu i dodao da veruje da može da dobije podršku Skupštine RS.

Dodik je dodao da na osnovu sastanka sa Eštonovom RS i njene institucije "mogu biti sigurne da je EU na najvišem nivou spremna da se angažuje i otvori strukturalni dijalog u vezi funkcionisanja pravosuđa u BiH". Navodeći da je RS iskazala zabrinutost o radu državnog Suda i Tužilaštva zbog neprocesuiranja krupnih slučajeva ratnih zločina nad civilnim srpskim stanovništvom, retroaktivne primene zakona, dvostepenosti u sudu i odnosa različitih nivoa pravosudnih institucija, on je naveo da je EU "primetila" ove primedbe.

"Ovo smatramo važnim korakom posle mnogo godina stalnog upozoravanja na ta pitanja. Razumemo da je ovo početak dijaloga o pravosuđu, gde će se razmatrati nedostaci u radu pravosudnih institucija na nivou BiH", kazao je Dodik.

Prema njegovim rečima, u dijalogu sa EU trebalo bi da se traži uspostavljanje evropske prakse i standarda u pravosuđu, u skladu sa evropskom perspektivom zemlje.

Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton poručila je da očekuje da se pretnja referendumom ukloni. "Predsedniče, vi i ja se slažemo da je najbolji put napred konstruktivan dijalog i ja se radujem i iščekujem taj dijalog ubuduće", kazala je Eštonova na konferenciji za novinare.

Ona je istakla uverenje da će taj dijalog "iznedriti rešenja za konkretne probleme i ponovo vratiti zemlju na evropski put". Navodeći da je evropska perspektiva BiH "sasvim opipljiva", ona je ocenila da se BiH u poslednje vreme "bori sa mnogim teškim pitanjima".

"Put ka punopravnom članstvu jeste težak, ali mi smo spremni da pomognemo... U tom smislu, otvaranje strukturalnog dijaloga o funkcionisanju i radu pravosuđa, jeste mehanizam koji će EU aktivirati kao odgovor na ove dileme", istakla je Eštonova. Prema njenim rečima, radi se o institucionalizovanom mehanizmu kojim se rešavaju pravosudna pitanja u zemljama uključenim u proces proširenja.

Eštonova je još navela da "sva legitimna pitanja zaslužuju ozbiljnu analizu i adekvatan odgovor", najavljujući da će komesar EU za proširenje Štefan File predsedavati prvim sastankom o "strukturalnom dijalogu" koji će biti održan u Banjaluci. Ona je dodala da će na tom sastanku biti reči o funkcionisanju pravosudnih institucija na državnom, entitetskom i kantonalnom nivou i u Brčko distriktu, njihovom pravnom okviru i koordinaciji ingerencija.  "Na kraju dijaloga, Evropska komisija će dati preporuke za rešavanje najurgentnijih nedostataka. S obzirom na značaj pravne države u procesu pristupanja EU, hitno ispunjavanje tehničkih preporuka u sektorima pravosuđa biće isključivi interes i prioritet u celokupnoj strategiji integrisanja BiH u EU", naglasila je Ketrin Ešton.

Sastanku u Banjaluci prisustvovali su i visoki zvaničnik EU Miroslav Lajčak, vršilac dužnosti šefa Evropske komisije u BiH Renco Davidi, predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić, predsednik parlamenta RS Igor Radojičić, predsednik Boračke organizacije RS Pantelija Ćurguz i predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić. Eštonova se pre dolaska u Banjaluku 12. maja uveče u Sarajevu sastala sa visokim predstavnikom u BiH Valentinom Inckom u prisustvu izvršnog direktora EU za zapadni Balkan, istočno susedstvo i Rusiju Miroslavom Lajčakom. Eštonova će se nakon sastanka u Banjaluci vratiti u Sarajevo na sastanke sa članovima Predsedništva BiH.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj