Hrvatska je 6. juna privremeno zatvorila pregovaračko poglavlje o ribarstvu, tako da su joj od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU ostala još četiri, od kojih će dva biti posebno teška za Hrvatsku - konkurencija i pravosuđe. Iz Brisela su 7. juna stigle nezvanične informacije da će Evropska komisija predložiti da se pregovori i okončaju. Druge zemlje Zapadnog Balkana sa izvesnom zabrinutošću posmatraju insistiranje Unije na postavljenim uslovima, jer je to znak da će se isti standardi primeniti i na njih, navodi se u analizi Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP). Iskustvo Hrvatske pokazuje, takođe, da se i insistiranje na kažnjavanju ratnih zločina i saradnji sa Haškim tribunalom nastavlja i nakon isporučivanja haških optuženika.

"Vrlo smo zadovoljni ishodom današnje međuvladine konferencije i siguran sam da ovo nije poslednje poglavlje koje zatvaramo ovog meseca. Sada je kraj pregovora iza ugla", rekao je glavni pregovarač Hrvatske Vladimir Drobnjak. Hrvatske vlasti, naime, računaju da će biti zatvorena sva poglavlja do kraja juna, ili čak do 24. juna, pre sastanka Evropskog saveta, a kao mogući datum pristupanja Hrvatske EU najčešće se pominje 1. jul 2013.

Prema nezvaničnim izvorima francuske agencije AFP, takav plan bi mogao i da se ostvari. Evropska komisjia planira da u petak 10 juna predloži završetak pregovora o pristupanju i 13. jul 2013. kao datum pristupanja, kazali su AFP-u evropski izvori. Ta odluka mogla bi da bude doneta 7. juna na redovnom sedmičnom sastanku evropskih komesara. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) 10. juna bi trebalo da objavi da Komisija daje pozitivno mišljenje na završetak preostala četiri poglavlja, a postoji mogućnost da ode u Zagreb da tu lepu vest i lično saopšti hrvatskim partnerima.

Mađarska, koja do kraja juna predsedava EU, snažno podržava okončanje pregovora. "Mogu vam garantovati da će mađarsko predsedništvo, bude li ocena Evropske komisije pozitivna, učiniti sve da se pregovori završe do kraja našeg mandata (kraj juna)", izjavio je mađarski ambasador Peter Djorkos.

Rok za pristupanje, jul 2013, bi trebalo uzeti sa oprezom jer ta odluka zavisi od vlada evropskih zemalja, kazao je AFP-ov izvor.

Završetak pregovora u tom roku, međutim, još nije izvestan zbog problema u domenu borbe protiv korupcije i procesa za ratne zločine. Još jedan kriterijum koji Hrvatska mora da ispuni je restrukturiranje broogradilišta.

O ribarstvu postignut dogovor, ostaju još neka teška pitanja

U saopštenju Saveta EU nakon 13. sastanka Pristupne konferencije, odrzanog u Briselu, kada je zaključeno poglavlje Ribarstvo, navodi se da je to oblast od velikog značaja budući da Unija ima isključivu nadležnost u domenu zaštite morskih bioloških resursa i zaključivanja međunarodnih sporazuma u tom domenu.

Kada je to pitanje otvoreno 19. februara 2010. predstavnici EU stavili su to znanja da Hrvatska pre zaključivanja poglavlja mora da garantuje dovoljni administrativni i operativni kapacitet na svim nivoima pre svega za inspekciju i kontrolu. Obaveza je bila i usvajanje zakona o strukturnim i tržišnim merama i državnoj pomoći koji su u potpunosti usklađeni sa pravnom tekovinom EU, kao i da uspostavi insititucionalni okvir za primenu Evropskog ribnog fonda . Prilikom zaključivanja poglavlja istaknuto je da će EU posvetiti posebnu pažnju nadzoru ispunjavanju obaveza kontrole i inspekcije u sklad sa Zajedničkom politikom u oblasti ribarstva.

Nakon zaključivanja tog poglavlja, pred Hrvatskom je i dalje težak zadatak da ubedi zemlje članice da je spremna da zaključi preostale četiri oblasti, pri čemu je posebno teška oblast pravosuđa, što podrazumeva i efikasnost sudstva, transparentnost imenovanja sudija, kao i borbu protiv korupcije za koju građani smatraju da je prava pošast. Evropska komisija zahteva od Hrvatske i veće uključivanje Srba i drugih manjina u društvo.

Zemlje bivše Jugoslavije uz to imaju još jedan zadatak - saradnju sa Haškim tribunalom i sprovođenje procesa za ratne zločine.

Kako se navodi u analizi nemačkog SWP, završetak pregovora u najavljenom roku u Hrvatskoj je političko pitanje od velikog značaja. Vladajući HDZ je, naime, već uzdrman do temelja korupcijskim aframa visokih zvaničnika - Sanadera, a u prva četiri meseca ove godine održavani su veliki protest protiv vlasti, ne samo u Zagrebu već i udrugim delovima Hrvatske. Prema viđenju istraživača javnog mnjenja, pobeda HDZ-a na izvorima bila bi izenađenje.

Premijerka Jadranka Kosor, međutim, planira da se izbori održe nedugo nakon okončanja pregovora, što bi omogućilo vladajućoj partiji da od toga izvuče političku korist. Ona je već najavila da će ovjacii datum izvora u junu, kada se očekuje i okončanje pevovora. Do tada će se, u svakom slučaju, znati da li će pregovori biri zaključeni, ili odloženi, što bi se, kako se navodi u analizi SWP, tumačilo kao "poraz" i dodatno bi narušilo već izbledeli ugled vlade.

Opozicione Socijaldemokrate (SDP) imale bi političku korist od odlaganja pregovora, pa insistiraju na tome da se i u tom slučaju izbori održe tokom leta.

Vlada i opozicija, međutim, dele isti strah - da bi odlaganje pregovora ojačalo već rasprostranjeni evropskepticizam u Hrvatskoj, ocenili su saradnici nemačkog instituta.

Uzdržanost prema EU i inače se povećava sa približavanjem EU, kada se shvati kakve reforme to iziskuje. U Hrvatskoj je evroskepticizam u velikoj meri produbljen osudama hrvatskih generalla Anta Gotovine i Mladena Markača u Haškom tribunalu. Akcije protiv srpskih pobunjenika 1995. se u velikom delu javnosti smatraju legitimnom samoodbranom i nema dovoljno svesti o tome da je proizvoljni ubijeno desetine hiljada Srba.

Iskustvo Hrvatske - lekcija za Srbiju

Srbija, koja pokušava da ove godine ostvari jedan od ključnih koraka na putu ka EU, može iz iskustva Hrvatske da nauči značajne lekcije - da će EU odlučno tražiti da se ispune svi kriterijumi, kao i da isporučivanje optuženika za ratne zločine, čak i kada se svi nađu u Hagu, nije dovoljno za pozitivnu ocenu o saradnji sa Haškim tribunalom.

Na Hrvatsku je prvi put primenjen sistem dvostruke kontrole ispunjenosti merila - to se sada traži i pre otvaranja pregovora. Može se očekivati da će to biti primenjeno i u svim narednim slučajevima pristupanja. To omogućava veće garancije da će svi uslovi biti ispunjeni.

Evropska unija više nije voljna ni da, kao u slučajevima Bugarske i Rumunije, uspostavi mehanizme za proveru ispunjavanja određenih kriterijuma nakon pristupanja.

U uslovima narastajućeg evroskepticizma u nekim evropskim zemljama, Francuska je predložila da se na hrvatsku primeni neka vrsta mehanizma nadzora, koji bi poslužio da se pruži garancija da će Hrvatska nakon okončanja pregovora nastaviti da ispunjava kriterijume nakon okončanja pregovora, tokom ratifikacije sporazuma o pristupanju u zemljama članicama. Tako bi se omogućilo da se, u slučaju negativne ocene ispunjavanja kriterijuma, datum pristupanja odloži. Francuske vlasti smatraju da je to način da se "ubede zemlje u kojima je otpor (proširenju) najveći", objasnio je nedavno francuski ministar za evropska pitanja Loran Vokije (Laurent Wauquiez), a preneo AFP.

Stavljanje Hrvatske pod mehanizam nadzora u periodu nakon pristupanja zatražila je grupa nevladinih organizacija te zemlje u maju, ocenivši da po mnogim značajnim pitanjima Hrvatska nije usklađena sa evropskim standardima.

Međutim, kako se navodi u analizi Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP), Evropska unija je stavila do znanja da to neće biti moguće. U slučajevima Bugarske i Rumunije se, naime, pokazalo da zemlje koje su podvrgnute kontrolnim mehanizmima nakon pristupanja ne pokazuju jednaku dozu spremnosti za sprovođenje reformi kao pre pristupanja.

Zaključak analize SWP-a je da je potrebno uveriti se da je Hrvatska ispunila sve kriterijume pre pristupanja, jer ubrzani postupak može da naškodi svima - i EU i Hrvatskoj i drugim kandidatima.

Izvor: EurActiv.rs, Beta i AFP

Linkovi

Evropska unija

Evropska komisija: Thirteenth meeting of the Accession Conference at Deputy level with Croatia

Consilium: Thirteenth meeting of the Accession Conference at Deputy level with Croatia

 

Hrvatska

Tim za pregovore: Aktualno stanje procesa pregovora o pristupanju

 

Instituti

Nemački institut za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP): Croatia's rush to join the EU

 

Povezani sadržaj