Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Podgorica krupnim koracima ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2010. | Ažurirano : 18.09.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Crnogorska vlast nema nikakve sumnje da će Evropska komisija ove jeseni objaviti mišljenje o pripremljenosti Crne Gore za početak procesa njenog pristupanja Evropskoj uniji (EU). Zvanična Podgorica više puta je pomenula novembar kao termin kada bi Brisel formalizovao svoju ocenu o Crnoj Gori, koja će, kako se u Podgorici čvrsto nadaju, biti pozitivna. Na osnovu toga, dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo u EU moglo bi da usledi početkom 2011. godine, a do narednog juna, prema očekivanju, biće doneta i preporuka za otvaranje pregovora sa Crnom Gorom.
Background Savet EU je na sastanku u Luksemburgu u oktobru 2004. godine usvojio pristup dvostrukog koloseka u pregovorima između EU i tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Dvostruki kolosek je podrazumevao jedinstvenu pregovaračku poziciju državne zajednice u oblasti političkih pitanja i odvojene pregovore o ekonomskim pitanjima sa EU.
U junu 2006. godine Crna Gora je, posle referenduma, proglasila nezavisnost. Pregovori sa EU o SSP su nesmetano nastavili da teku. Sporazum između Crne Gore i EU je potpisan 15. oktobra 2007. godine, zajedno sa Prelaznim trgovinskim sporazumom koji je stupio na snagu 1. januara 2008. Crna Gora je u toj godini formirala Nacionalni savet za evropske integracije i usvojila Nacionalni program za integraciju u EU, a zatim je 15. decembra podnela zahtev za kandidaturu za članstvo u EU.
"Pristupni pregovori bi mogli početi u drugoj polovini 2011. godine", kazala je za EurActiv Srbija crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović. Prema njenim rečima, mišljenje Komisije o kandidaturi Crne Gore će biti izneseno u okviru takozvanog "Paketa proširenja" ili godišnjeg izveštaja o napretku Crne Gore u procesu evropskih integracija.
U pomenutom mišljenju Komisija ocenjuje pre svega stepen ispunjenosti političkih kriterijuma za pristupanje, zatim da li je Crna Gora funkcionalna tržišna ekonomija, kao i da li je i u kojoj meri, spremna za otvaranje pregovora u 33 pregovaračka poglavlja.
Đurović optimizam za kandidaturu i pregovore zasniva na ocenama briselskih zvaničnika da u Crnoj Gori postoji jasna politička volja za proces evropskih integracija i da su na tom planu ostvareni dobri rezultati.
Najnovija pohvala, pred kraj avgusta, stigla je od šefa Delegacije Evropske komisije u Podgorici Leopolda Maurera. On je u razgovoru sa Đurovićkom izrazio očekivanje da će dosadašnja dinamika aktivnosti u briselskom smeru biti nastavljena.
Đurović se ipak mnogo više uzda u ono što je uradila sama Crna Gora. Ona, štaviše, govori o "odličnom integracionom rezultatu" koji bi trebalo da Evropskoj komisiji pomogne da se relativno lako odluči o sopstvenoj oceni za Crnu Goru. Prema njenom objašnjenju, Evropa čak ne iskazuje uvek u punoj meri sopstveno zadovoljstvo dostignutim stepenom integracionih procesa u Crnoj Gori ali je, kako je kazala, od toga važnije da se u zemlji uporno radi na putu ka Evropskoj uniji.
"Evropskim poslovima" na ruku ide to što za proces integracija odavno postoji stabilna podrška građana, čak do 80%, a o tome postoji i saglasnost parlamentarnih političkih partija.
Podgorica se već sprema za predpristupne pregovore sa EU
Đurović ne očekuje smetnje ni u oblasti nezavisnosti pravosuđa, ni one u vezi sa borbom protiv korupcije i organizovanog kriminala. Pravosuđe je, prema njenoj oceni, adekvatno reformisano, a zadovoljavajući je i broj pravosnažnih sudskih presuda za krivična dela iz domena korupcije i organizovanog kriminala.
Upravo ovih dana, Ministarstvo za evropske integracije će Komisiji dostaviti izvještaj o svim realizovanim aktivnostima. Evropskoj komisiji se dostavljaju svi novi propisi, usvojeni strateški dokumenti, kao i statistički podaci.
Podgorica strahuje da bi po odobrenju kandidature i otvaranju predpristupnih pregovora sa EU sam tok tih pregovora mogao biti "ranjiv". Đurović je kao primer navela Hrvatsku, koja je zemlja kandidat za članstvo u EU još od juna 2004. godine. Pristupni pregovori, čiji je pocetak nekoliko puta odlagan, poceli su tek krajem 2005. godine. I još traju.
"Mi se sistematski i ozbiljno pripremamo za pristupne pregovore", uverava ministarka Đurović. Dosledan nastavak ekonomskih i demokratskih reformi u zemlji, po njenim recima, garancija je naklonosti država članica EU prema Crnoj Gori. Potrebno je, svakako, u tom smislu održati i makroekonomsku i političku stabilnost u zemlji, ocena je Đurovićke.
Međutim, spor izlazak iz ekonomske krize, a nisu isključeni ni njeni novi udari na krhku crnogorsku privredu, kao i opstajanje političkih sporenja o nekim važnim pitanjima, poput statusa jezika u zemlji, znatno krnje uveravanja vlasti da će Brisel možda već za koji mesec "nagraditi" Crnu Goru statusom zemlje kandidata za prijem u punopravno članstvo EU.
Stavovi
Šta može da uspori crnogorski hod ka Briselu? Na to mogu da utiču političke i ekonomske prilike u samoj EU, posebno u njenim ključnim zemljama, ali i stanje u regionu. "To su faktori van našeg dometa", kazala je Đurović.
Deo opozicije misli da i sama Crna Gora može biti smetnja svom približavanju EU. Tačnije, njena vlast koja, kako se ocenjuje, ne samo što ne vodi doslednu politiku u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, nego je i sama "i korumpirana i bliska organizovanom kriminalu".
Opozicione stranke, ali i neke nevladine organizacije, često u tom smislu podsećaju na oko 30 nerešenih ubistava, na sumnjivu privatizaciju preduzeća iz komunističkog perioda, kao i na navodne pokušaje blokade Centralne banke Crne Gore da igra ulogu stvarnog, nezavisnog čuvara kredibilnog finansijskog sistema u zemlji.
Nekim opozicionim strankama, poput Pokreta za promene i NVO posebno je trn u oku poslovanje Prve banke, čiji je većinski suvlasnik brat premijera Mila Đukanovića, ali i zbog činjenice da i predsednik Vlade Crne Gore ima svoje akcije u toj banci. Crnogorskoj vlasti se takođe "nabija na nos" to što je državljanstvo Crne Gore dala kontroverznom bivšem premijeru Tajlanda Taksinu Šinavatri, kao i navodna povezanost sa "narko bosom" Darkom Šarićem.
Ideja o davanju takozvanog ekonomskog državljanstva, odnosno da se državljanstvo Crne Gore može dati stranom biznismenu koji bi u zemlji u neki razvojni projekat uložio najmanje pola miliona eura, osokolila je deo opozicije da još pojača galamu o tome da je Crna Gora, kako navode, "meka" za mafiju i kriminalce.
Opozicione stranke su sa nekim NVO, među kojima se ističe Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), faktički u svojevrsnoj koaliciji protiv vlasti. Predstavnici tog "saveza" su više puta osporili kredibilitet izveštaja o procesu evropskih integracija, koje zvanična Podgorica šalje u Brisel i na koji se Evropska komisija delom oslanja kada pravi izveštaj o napretku u procesu evropskih integracija.
autor: Ilija Despotović
Sledeći koraci
Novembar 2010: Evropska komisija bi trebalo da objavi mišljenje o zahtevu Crne Gore za status kandidata za članstvo u EU
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|
EurActiv Srbija
