Srbija i Albanija imaju veliki potencijal za saradnju, koji ne sme biti zasenjen problemom Kosova o kojem imaju različita mišljenja, rečeno je 22. decembra na predstavljanju predloga za novi početak u odnosima dve zemlje. Unapređenje saradnje moglo bi da doprinese i rešavanju pitanja Kosova, ali i putu obe zemlje ka EU, rekli su učesnici.

Neiskorišćeni potencijal može se ilustrovati na primeru trgovine, koja je zahvaljujući Cefta sporazumu o slobodnoj trgovini povećana za više od tri puta između 2006. i 2010. - sa 40 na 139 miliona dolara, rekao je saradnik Isak (ISAC) fonda Igor Novaković. "To je primer za naše elite da je potrebno angažovati se kada postoji interes", rekao je on.

Zbirka predloga praktične politike koju je uradio Isak (ISAC) fond postavljena je u junu na portalu EurAktiv Srbija. Zbirka je nastala nakon radionica sa predstavnicima države, analiticara i civilnog sektora u Beogradu i Tirani krajem 2010. godine, kao i istraživanja Isak fonda, uz finansijsku podršku Fridrih Ebert fondacije.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je da ovakva inicijativa ima još veći značaj nego 2010. godine kada je započeta, baš zbog razočaranja koje je nekima donelo odlaganje odluke o statusu kandidata za Srbiju. Albanija, ali i Makedonija, već neko vreme stoji u evropskim integracija,a a takva situacija pogoduje razvoju evoopskepticizma, usporavanju reformi, zatvoraranju društva.

"Umesto negativnog odgovora, može se dati pozitivan - regionalna saradnja i stvaranje Evrope u malom. Da jedni drugima kroz saradnju pomognemo da prihvatimo evropske standarde", rekao je Popov. Dodao je da bi sve drugo bilo štetno.

Albanija je u tom pogledu značajna, budući da postoji veliki potencijal za saradnju. Pored toga, kako je istakao, unapređenje odnosa sa Albanijom moglo bi da bude korisno i za rešavanje problema Kosova.

Popov je istakao da je potrebno unaprediti komunikaciju među građanima Srbije i Albanije, povećati razmenu kulturnih sadržaja, civilnog društva, kao i da "nas mediji upoznaju jedne sa drugima". On je ukazao da postoje mnogi stereotipi u percepciji između Srbije i Albanije, a to je posledica toga što se malo zna o običnom životu sa druge strane granice.

Direktor Instituta za dijalog i komunikaciju iz Tirane Piro Miša rekao je da ima utisak da se u Tirani "stvara okruženje" za bolje prihvatanje Srbije. Kao primer je naveo da se u knjižarama mogu naći albanski prevodi srpskih pisaca, i nobelovca Andrića, ali i Vuka Draškovića, Davida Albaharija, Srđana Valjarevića.... U Beogradskim knjižarama, kako je naveo, albanskih pisaca uopšte nema.

Miša je rekao da bi trebalo zbirku praktičnih predloga predstaviti i u Tirani, da bi se unapređenje odnosa nametnulo kao tema, i ocenio je da to neće biti teško.

"Biće lakše da ubedimo EU da smo vredni da stignemo tamo ukoliko možemo da prevaziđemo probleme i da radimo zajedno", rekao je Miša, dodavši da zemlje ne treba jedne druge da posmatraju kao konkurenciju.

On je takođe ukazao da se u Srbiji govori o planu stvaranja Velike Albanije, dok u Albaniji ujedinjavanje sa Kosovom ne pominje nijedna parlamentarna stranka, a tek nedavno se uopšte ta ideja pojavila, i to veoma populistički, u grupama koje ne uživaju političku podršku.

Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević izneo je predlog da se u budžetu uvede posebna stavka za bilateralnu saradnju i regionalnu saradnju. "To bi simbolično mnogo više značilo nego sam iznos", rekao je Teokarević.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Saopštenja

  : Predlog za unapređenje odnosa Srbije i Albanije i na srpskom jeziku
  
• 

  Dosije

  : Srbija i Albanija - priprema za novi početak