Obilne snežne padavine i ledeno vreme koje je prekinulo neuobičajeno blagu zimu zahvatili su istočnu i centralnu Evropu, u kojoj je od dolaska ledenog talasa u proteklih nekoliko dana umrlo najmanje 220 ljudi. Sve zemlje Balkana se bore sa velikim hladnoćama i snegom koji je paralizovao život. U Srbiji je u još tri opštine proglašena vanredna situacija zbog jakih snežnih padavina, odnosno u ukupno 17 opština.

Vanredna situacija je još proglašena u Ražnju, Svrljigu i Gornjem Milanovcu, a najteža je i dalje u Sjenici, naveo je za Betu načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić i dodao da se proglašenje vanrednog stanja očekuje i u Surdulici. On je rekao i da je šest osoba stradalo u mećavama, a da se kao nestala vodi jedna u opštini Medveđa.

Saobraćaj i javne službe u gradovima u Srbiji funkcionišu otežano zbog snega, a u mnogim mestima je otkazana nastava. Slično je i u zemljama regiona.

Bosna i Hercegovina je od 3. februara ujutru paralisana zbog jakih snežnih nanosa koji dosežu visinu i do 150 centimetara, uz temperature do minus 17 stepeni Celzijusa. U Hercegovini je padala kiša koja se ledi u dodiru sa tlom. Kako mediji u BiH javlju pozivajući se na izvore iz civilne zaštite, mnoga sela i zaseoci su potpuno odsečeni, a najteže stanje je u istočnoj i severoistočnoj Bosni.

U Podgorici visina snega je 3. februara ujutru iznosila 32 centimetra, pet više nego u Nikšiću, što je pravi meterološki fenomen. Sneg u glavnom gradu Crne Gore se 2. februara znatno smanjio, ali je tokom sledeće noći jače padao, tako da je visina belog pokrivača premašila nivo od prethodnog dana. Meteorolozi su javili da je beli pokrivač najdeblji u Žabljaku, 112 santimetara, dok se visina snega u većem delu kontinentalnih predela u Crnoj Gori kreće između 40 i 60 centimeatara.

U gotovo celoj Hrvatskoj 3. februara pada sneg koji stvara teškoće u saobraćaju, a najteže je u Dalmaciji, gde je obustavljena zbog snega nastava u školama. Na Split se sručila snežna mećava kakva odavno nije viđena, javljaju lokalni mediji. Temperatura se, uz jak sneg sa orkanskom burom, spustila na minus četiri, a visina snega je oko 10 centimetara. Sneg pada i u Šibeniku, gde ga ima oko 15 centimetara, dok je u Metkoviću i na Šolti palo oko 30 centimetara. Pada i u Imotskom, kao i na najsunčanijem hrvatskom ostrvu Hvaru.

U Zagrebu je izmereno minus devet stepeni, a u Rijeci minus šest.

Temperatura u Rumuniji bila je i minus 34 Celzijusa, a stanovnici te zemlje dobili su priliku da se prošetaju po zaleđenom Crnom moru. U toj zemlji su otkazani mnogi letovi, a brojna sela su odsečena od ostatka zemlje. Ledeni talas je proteklih dana u toj zemlji odneo 24 života, a 346 ljudi zbog zime je u smešteno u bolnice. U Bugarskoj je od hladnoće umrlo 16 osoba.

Najviše žrtava zime u Ukrajini

Stotinu i jedna osoba umrla je u Ukrajini u talasu hladnoće koji vlada u toj zemlji od 27. januara, saopštilo je 3. februara ukrajinsko Ministarstvo za hitne situacije, prenosi Frans pres. Prethodni bilans, saopšten u četvrtak, bio je 63 mrtvih.

U Rusiji, gde je u Moskvi 3.februara izmereno minus 25, a u Jakutiji u Sibiru minus 50, prema zvaničnim podacima od 1. januara od hladnoće je umrlo 64 ljudi.

U Poljskoj je od hladnoće umrlo 37 osoba, od čega osam u poslednja 24 sata, a živa na termometru se na jugoistoku zemlje spustila na minus 35 stepeni, saopštila je policija 3.februara.

U Češkoj je prijavljeno šest žrtava ledenog talasa. Temperatura u Belorusiji spustila se do minus 30, a u Mađarskoj do minus 22 stepena Celzijusa.

Na severu Slovačke zabeležene su najniže temperature u poslednjih 50 godina, a tri osobe umrle su od hladnoće. Sneg je pao i u Rimu i na Korzici, padavine su u Italiji izazvale haos u saobraćaju u Bolonji i Milanu.

U Briselu, 400 godina stara statua dečaka koji urinira isključena je iz bojazni da bi led mogao da joj ošteti unutrašnji mehanizam. Očekuje se da će izuzetno niske temperature u istočnom i centralnom delu Evrope potrajati tokom cele iduće nedelje.

Izvor: Beta

Foto. Beta

Povezani sadržaj