Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Donatori prikupili 261 milion evra za stanove izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Na regionalnoj donatorskoj konferenciji održanoj 24. aprila u Sarajevu sakupljeno je 261 milion evra donacija za program zbrinjavanja izbeglica i raseljenih u zemljama bivše Jugoslavije.Taj iznos će pokriti skoro polovinu planirane sume od 501 miliona evra koliko je potrebno za ceo program stambenog zbrinjavanja koji bi trebalo da traje pet godina. Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska i Crna Gora obavezale su se da će obezbediti još 83 miliona evra. Regionalni stambeni program za povratak izbeglica obuhvatiće 27.000 domaćinstava, ili 74.000 ljudi u ove četiri zemlje.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije 1. novembra 2010. godine status izbeglica imalo je 86.155 osoba, od toga je 72% iz Hrvatske, a 28% iz Bosne i Hercegovine. To je skoro sedam puta manje izbeglih u poređenju sa podacima iz 1996.
"Ovi podaci pokazuju da se povratak izbeglica iz Srbije u BiH odvijao i da se i dalje odvija s manje prepreka i teškoća u odnosu na povratak u Hrvatsku", navodi se u studiji "Izazovi prisilnih migracija u Srbiji" iz juna 2011. čiji je autor nevladina organizacija Grupa 484. U studiji se takođe navodi da je BiH napravila najveći napredak u vraćanju imovine jer je vratila 99% oduzete imovine. To, međutim, nije slučaj sa Hrvatskom u kojoj je 100.000 srpskih izbeglica iz gradova pogođeno oduzimanjem stanarskog prava.
U BiH danas ima oko 117.000 interno raseljenih osoba, a među njima je oko 7.500 žitelja u kolektivnim centrima.
Background U Srbiji, prema podacima sa prvog popisa izbeglica 1996. boravilo je 537.937 izbeglica (44% iz Bosne i Hercegovine, 54% iz Hrvatske) i 79.791 ratom ugroženih lica. Broj izbeglica smanjio se za više od 80% u periodu između 1996. i 2010.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice Republike Srbije 1. novembra 2010. godine u formalnom statusu izbeglica bilo je 86.155 lica, od toga je 72% iz Hrvatske, a 28% iz Bosne i Hercegovine. Ovi podaci pokazuju da se povratak izbeglica iz Srbije u BiH odvijao i da se i dalje odvija s manje prepreka i teškoća u odnosu na povratak u Hrvatsku, navodi se u studiji "Izazovi prisilnih mighracija" čiji je autor NVO Grupa 484.
Smanjenje broja izbeglica uglavnom je rezultat njihove integracije u Republici Srbiji. Oko 300.000 izbeglih lica steklo je državljanstvo Srbije. Kroz proces povratka, koji je sa različitim uspehom sprovođen u BiH i Hrvatskoj broj izbeglica je smanjen za još 149.000, navodi se u studiji.
Takođe se procenjuje da je 49.000 izbeglica našlo utočište u trećim zemljama.
U Bosni i Hercegovini više od polovine stanovnika, odnosno oko 2,2 miliona osoba, raseljeno je ili izbeglo iz svojih domova tokom rata 1992. do 1995. godine. Od tog broja, oko 1,2 miliona osoba, potražilo je izbegličku zaštitu širom sveta, a oko milion ih je raseljeno unutar BiH.
U BiH danas ima oko 117.000 interno raseljenih lica, a među njima je oko 7.500 žitelja u kolektivnim centrima. U Bosni i Hercegovini boravi 6.941 registrovanih izbeglica iz Hrvatske, od kojih većina na eritoriji Republike Srpske.
U zvaničnim statistikama registrovano je više od milion povrataka u BiH, od kojih oko 450.000 izbeglica i oko 580.000 interno raseljenih osoba.
U Hrvatskoj, prema procenama UNHCR-a, između 1991. i 1992. godine bilo je raseljeno oko 550.000 osoba. U isto vreme, zemlja je primila oko 400.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine, od kojih je 120.000 (uglavnom hrvatskog porekla) steklo hrvatsko državljanstvo. Na dan 31. marta 2010. u Hrvatskoj je, prema podacima UNHCR-a, bilo 809 izbeglica iz BiH i 2.246 interno raseljenih lica.
Na kraju marta 2010. u Hrvatskoj je, prema podacima UNHCR-a, bilo 809 izbeglica iz BiH i 2.246 interno raseljenih, navodi se u studiji. Zaključno sa martom 2010, u Hrvatsku se vratila 132.451 osoba srpske nacionalnosti (od ukupno više od 400.000 izbeglih Srba), pri čemu se za 15.929 povratnika iz Srbije nije mogao proveriti raniji izbeglički status.
Regionalni stambeni program je deo takozvanog Sarajevskog procesa koji je iniciran 2005. kad je potpisana Sarajevska deklaracija u nameri da se pronađe dugoročno rešenje za izbeglice i raseljene tokom ratova devedesetih.
Međutim, čitav proces je bio u zastoju do 2010. kada je održan ministarski sastanak u Beogradu kome su prisustvovali i predstavnici UNHCR-a, EU i OEBS-a. Na ovom sastanku su se zemlje obavezale da će zajedno tražiti rešenja za zbrinjavanje izbeglih i raseljenih, kao i da će razmenjivati podatke i statistiku.
Prema podacima Komisije, u BiH 14.000 ljudi koristii ovaj program, u Crnoj Gori 6.000, u Hrvatskoj nešto više od 8.500, a u Srbiji 45.000 izbeglica i raseljenih.
Ministar za ljudska prava i izbeglice BiH Damir Ljubić je izrazio zadovoljstvo prikupljenim sredstvima i dodao da su učešnici konferencije dobili čvrste garancije EU za dodatnu pomoć.
Spovođenje programa obezbeđenja povratka izbjeglica, prema njegovim rečima, trebalo bi da počne ove godine.
Donatorskoj konferenciji prisustvovao je i komesar za proširenje EU Štefan File (Fuele), koji je rekao da je taj skup "odličan primer saradnje četiri zemlje regiona".
"Pozdravljam obnovljenu posvećenost svih učesnica na Sarajevskom procesu. To je jasan znak da region želi da ostavi iza sebe prošlost, ali da je ne zaboravi, i da nastavi dalje ka budućnosti u dobrosusedskim odnosima. Apelujem na međunarodne donatore da podrže region u ovim važnim naporima", rekao je File.
File je dodao da će EU u narednih pet godina ovaj program finansijski pomoći sa 230 miliona evra. Obećao je i da će Evropska komisija nastaviti da lobira kod donatora da podrže povratak izbeglica i raseljenih.
Ostali međunarodni donatori su obezbedili 31 milion evra. SAD su osigurale 10 miliona evra, Švajcarska, Norveška i Italija po pet miliona, UNHCR 25.000 evra. Nemačka je obećala pet miliona evra, a Turska jedan milion.
BiH, Crna Gora, Hrvatska, Srbija obavezale su se da će dati ukupno 83 miliona evra.
Ministar za ljudska prava i izbeglice BiH Damir Ljubić je kazao da će se prikupljeni novac trošiti u skladu s prioritetima koje je odredila svaka od zemalja pojedinačno (BiH, Crna Gora, Hrvatska, Srbija), te je na njima i odgovornost za transparentnost potrošnje.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
