Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija stagnira u borbi protiv korupcije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.10.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija se po indeksu percepcije korupcije, u konkurenciji zemalja regiona, ponovo našla pri samom dnu. Nova rang lista koju je objavila organizacija Transparensi internešnal (Transparency International - TI), pokazala je da većina zemalja regiona, uključujući Srbiju, stagnira ili nazaduje u borbi protiv korupcije. Srbija ima identičnu ocenu kao i prošle godine - 3,5 i tako deli 83. mesto na rang listi sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom.
Indeksi se kreću na skali od 1 do 10. Najmanji broj je i najlošiji, jer pokazuje da je država ogrezla u korupciji. Idealnih 10 vezuje se za zemlje u kojima korupcije nema.
Izuzetak među zemljama regiona koje nazaduju i stagniraju u borbi protiv korupcije predstavlja Makedonija. U 2008. godini Makedonija je na listi Transparensi internešnal imala indeks 3,6, prošle godine 3,8, a ove godine se gotovo približila proseku, pošto je indeks 4,1.
Grčka, sa druge strane, beleži višegodišnje nazadovanje. Njen indeks je 2008. bio 4,7, a 2009. je iznosio 3,8. Ove godine je Grčka, kao članica Evropske unije, na istoj poziciji sa Srbijom.
Crna Gora posle prošlogodišnjeg skoka sa 3,4 na 3,9 ove godine ima pad indeksa na 3,7. Albanija je pri začelju regiona, ali za utehu posle pada sa 3,4 na 3,2 prošle godine, na ovogodisnjoj listi beleži mali korak napred na 3,3.
Od zemalja regiona ali i evropskih zemalja u celini, ne računajući Rusiju, bivše sovjetske republike i Kosovo, najslabije je rangirana Bosna i Hercegovina - sa indeksom 3,2, što je za 0,2 bolje nego prošle godine ali identična ocena kao pre dve godine.
Background Međunarodna nevladina organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi internešnal svake godine objavljuje rang listu na kojoj se Srbija uvek nađe u krugu zemalja koje imaju velike probleme s korupcijom. Najlošiji rezultat Srbija je zabeležila 2000. godine, kada je indeks percepcije korupcije iznosio 1,3. Najbolji rezultat, mada i dalje slab, zabeležen je 2009. i 2010. godine i iznosio je 3,5.
Transparensi internešnal pravi rang listu na osnovu najmanje tri od 13 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među ekonomskim analitičarima, poslovnim ljudima i investitorima. Prošle godine na vrhu liste bio je Novi Zeland sa 9,4 a na dnu Somalija sa 1,1.
Hrvatska je, posle skoka 2008. godine na 4,4 i prošlogodišnjeg pada na ocenu 4,1, ove godine ostala na istom indeksu percepcije korupcije. Rumunija i Bugarska nekoliko godina tapkaju u mestu - Rumunija ove godine beleži pad od 0,1 i ima indeks 3,7, a Bugarska ima pad od 0,2 i indeks 3,6.
Od zemalja bivše Jugoslavije Slovenija je, kao i svih prethodnih godina, najbolje rangirana i sa indeksom 6,4 nalazi se na 27. mestu. To je ipak za 0,2 lošije nego 2009. godine i 0,3 lošije nego pre dve godine.
Slovenija je i sa dvogodišnjim padom i dalje ispred velikog broja članica EU, kao što su Kipar (6,3), Španija (6,1), Portugal (6,0), Malta (5,6), Poljska (5,3), Litvanija (5,0), Mađarska (4,7), Češka (4,6), Letonija i Slovačka (4,3) i Italija, koja nastavlja višegodišnje nazadovanje - sa 5,2 iz 2007, preko 4,8 (2008. godine) i 4,3 (2009. godine) ove godine pala je na skromnih 3,9.
Predsednica TI: Unaprediti javnu upravu
Predsednica Transparensi internešenel Iget Label (Huegette Labelle) pozvala je zemlje širom sveta da poboljšaju javnu upravu i da dosledno sprovedu Konvenciju Ujedinjenih nacija (UN) o korupciji. Povodom objavljivanja liste zemalja rangiranih po indeksu percepcije korupcije za 2010. godinu, Label je izrazila zabrinutost jer čak tri četvrtine zemalja ima najniže ocene: manje od pet poena na skali od jedan do 10.
Vlade širom sveta, kako tvrdi, investiraju milijarde da bi se izborile sa globalnim problemima, ali indeks pokazuje da je korupcija "ključna prepreka u borbi protiv siromaštva širom sveta i u borbi protiv krize".
"Mora da bude učinjeno znatno više da bi se širom sveta ojačala javna uprava. Pod znakom pitanje je osnova egzistencije mnogih ljudi. Vlade moraju da ispune obećanja o suzbijanju korupcije, o transparentnosti i obavezi polaganja računa. Kvalitetna javna uprava mora da postane integralni sastavni deo globalnih rešenja", rekla je Iget Label.
Prema njenim rečima, sa korupcijom ne možemo da se mirimo jer zbog njenih posledica pati isuviše siromašnih i slabih ljudi širom sveta. Label je ukazala i da "sprovođenje pravila i zakona mora da se poboljša, da bi se uništilo plodno tlo na kojem raste korupcija".
Predstavnici TI su povodom predstavljanja izveštaja ukazali da su na listi na niža mesta dospele one zemlje koje su bile posebno teško pogođene finansijskom krizom. Pri tome je, kako je navedeno, "do krize i došlo zbog nedovoljne transparentnosti i integriteta".
Posebno je istaknuto da se u odnosu na prošlu godinu nije popravila pozicija ni jedne jedine zemlje-članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
"Rezultati ovogodišnjeg indeksa percepcije korupcije iznova pokazuju da je korupcija svetski problem kojim moraju da se okrenu političke reforme. Za pohvalu je da je G20 još pre samita u novembru, u okviru reforme finansijskih tržišta, preuzela obaveze u pogledu transparentnosti i integriteta. Ali reforme se moraju ubrzati", ukazala je danas Iget Label.
Srbija nazaduje jer ne primenjuje zakone
Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać ocenila je danas da Srbija nazaduje u borbi protiv korupcije jer se zakoni ne primenjuju i nije omogućen rad nezavisnim institucijama.
"Očigledan dokaz nazadovanja u borbi protiv korupcije je sve veći uticaj izvršne vlasti na rad nezavisnih institucija i medija", rekla je Barać. Kao primere je navela urušavanje Komisije za zaštitu konkurencije izborom novih članova, kao i cenzuru informacija koje se odnose na prodaju Telekoma Srbija.
Prema njenim rečima, mediji ne objavljuju stručna mišljenja o lošim posledicama odluke da se proda Telekom već svakodnevno licitaraju na šta će biti potrošene pare od te prodaje. Vlast je, kako tvrdi, demontirala sve institucije koje nije mogla da kontroliše.
"Praksa vezana za rad nezavisnih institucija je u neskladu sa propisima, što znači da se zakoni, poput Zakona o državnoj revizorskoj instituciji, donose u propagandne svrhe, bez namere da se primenjuju", naglasila je predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Može se očekivati, kako je dodala, da u Srbiji zbog loše reforme pravosuđa ubuduće bude još veći stepen korupcije.
Barać je kazala da će "pogubne posledice partijske čistke u pravosuđu" u narednim godinama biti sve vidljivije, pogotovo u oblasti osnovnih ljudskih prava i sloboda i zaštite imovine.
Izvor: Beta i EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
