 Predstavljeni predlozi za rešavanje statusnih pitanja izbeglih |
| Objavljeno : 03.10.2012. | Ažurirano : 04.10.2012. |  |
 |
 |
Tweet |
|
||
 Regionalna krovna nevladina organizacija Igmanska inicijativa predstavila je 3. oktobra "Belu knjigu" u kojoj se navode predlozi vlastima u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Hrvatskoj za rešavanje statusnih i imovinskih pitanja nastalih raspadom bivše Jugoslavije za još oko 180.000 ljudi. Na projektu je radila mešovita ekspertska grupa, a finansijski ga je podržala Delegacija EU u Srbiji. Cilj je, kako su naveli autori projekta, lobiranje kod državnih organa kako bi njihove preporuke bile prihvaćene. U knjizi se navodi da od šest konvencija bitnih za usaglašavanje nacionalnog prava državljanstva sa evropskim i međunarodnim pravom, Hrvatska i Srbija nisu ratifikovale pet, Crna Gora četiri, a BiH tri konvencije.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice Srbije od 1. jula 2012, u Srbiji, uključujući teritoriju Kosova, postoji još 37 kolektivnih centara u kojima boravi 553 izbeglica i 2.376 interno raseljenih. Na teritoriji Srbije, van Kosova, ima još 24 kolektivna centra sa 2.405 ljudi. Oko 20% izbeglih rešilo je svoje stambeno pitanje, dok ostali žive u privatnom smeštaju, navodi se u "Beloj knjizi".
"Mešovita komisija snimila je regulativu i imala uvid u zakonodavnu praksu u svim državama i na osnovu toga je doneto oko 40 preporuka", rekao je na okruglom stolu u beogradskom Domu omladine kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov.
Popov je kazao da je cilj Igmanske inicijative, kao ekspertske i aktivističke organizacije, da njihovi predlozi budu i realizovani i naveo da je već počelo lobiranje kod državnih organa da se to i ostvari.
"Radićemo na tome da organizujemo i neku vrstu monitoringa. Cilj je da otvorimo širu raspravu i da vidimo šta se od ovoga može ostvariti", naveo je Popov i rekao da su preporuke iz "Bele knjige" 2. oktobra predstavljeni u Sarajevu.
Prema popisu izbeglica u Srbiji iz 1996. godine, u tom trenutku u Srbiji je bilo 537.937 izbbeglica, od čega 44% iz BiH, a 54% iz Hrvatske. Od tada pa do 2012. godine broj izbeglica smanjio se za više od 85%. Takođe je u međuvremenu promenjena i struktura jer se pojavio veći broj raseljenih sa Kosova.
Kako se navodi u "Beloj knjizi", od 550.000 izbeglih iz Hrvatske tokom rata 1991. i 1992. godine, od kojih je više od 400.000 bilo Srba, prema poslednjim podacima iz decembra prošle godine, formalno je registrovano 132.608 povratnika srpske nacionalnosti.
U "Beloj knjizi" se, pored ostalog navodi, da se još oko 400.000 raseljenih iz izbeglih iz BiH, koji su morali da odu zbog rata u toj zemlji od 1992. do 1995. godine, nije vratilo u svoje domove. Većina njih integrisana je u zemljama u koje su izbegli, ali za 65.000 njih i dalje nije pronađeno adekvatno rešenje.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer ocenio je da preporuke iz "Bele knjige" predstavljaju dobar način za uspostavljanje boljih odnosa u regionu. On je podsetio da je ostalo mnogo nerešenih pitanja koja se odnose na status raseljenih, povraćaj imovine i rešavanje sudbine nestalih lica.
"Dobro je što su države uključene u taj proces. Bez njihovog učešća, i to na najvišem državnom nivou, ova pitanja ne mogu biti rešena", rekao je Dežer i pozvao sve aktere u tom procesu da stvore konstruktivnu atmosferu.
Dežer je ocenio da države regionu u rešavanju preostalih pitanja nastalih raspadom bivše Jugoslavije i ratom idu u dobrom pravcu, ali da je to "i dalje sporo". On je obećao dalju pomoć EU u rešavanju preostalih problema.
"Cilj ovog skupa je da vidimo koja su još otvorena pitanja ostala i koja su moguća rešenja. Da li će se to i dogoditi - ne znam, ali videćemo", rekao je Dežer.
On je kao ključne prioritete naveo pitanje vlasništva imovine i posvećenost nalaženju održivog rešenja za ljude koji su najviše propatili u svemu onome što se događalo.
Poslanica u Skupštini Srbije Gordana Čomić navela je da je tema koju je pokrenula Igmanska inicijativa važna zato što se tu radi o uspostavljanju vladavine prava i pravne države.
"Jaz između pravde i pravne države može biti ogroman. Zadatak mnogih nevladinih organizacija, pa i Igmanske inicijative, je da na ovaj način pokuša da otkrije koliki je to jaz", rekla je Čomić.
Ona je obećala da će kroz nadležne skupštinske odbore staviti u proceduru predloge koji su izneti u "Beloj knjizi", ali nije želela da govori o vremenskim rokovima.
Koordinator projekta i kopredsednik Igmanske inicijative za BiH Vehid Šehić podsetio je da pitanje imovinskih prava i vraćanja imovine nije rešeno ni posle 17 godina, koliko je prošlo od okončanja rata.
"Mi ćemo pokušati da sprečimo manipulaciju sa imovinom raseljenih. U BiH radimo na tome kod vlasti da zaštitimo imovinska prava tako da ona ne zastarevaju, osim kad su u pitanju ratni zločini", rekao je Šehović.
On je naveo da je cilj predloga da budu pretočeni u zakonske odredbe i podsetio na praksu vlasti da se unedogled bave donošenjem zaključaka i njihovim prolongiranjem. Sehović je naglasio da po tom pitanju ne sme biti nacionalne diskriminacije.
Među preporukama koje se navode u "Beloj knjizi" su preispitivanje propisa o prijemu u državljanstvo, posebno u Crnoj Gori i Hrvatskoj, pojednostavljenje procedure za dobijanje dokumentacije, jeftinije takse, razvijanje mehanizma redovnog obaveštavanja i drugi.
"Belom knjigom" nisu obuhvaćeni raseljeni sa Kosova, kojih je oko 220.000, zbog toga što bi to podrazumevalo saradnju sa nevladinim sektorom na Kosovu i uvid u tačne podatke, koji sada nisu dostupni.
Autori "Bele knjige" procenjuju da su predlozi za rešavanje konkretnih problema usmereni prema ciljnoj grupi koja u ovom trenutku ima oko 180.000 ljudi. Oni navode da je stvarna cifra nekoliko puta veća jer postoji veliki broj ljudi koji nisu u statusu izbeglih, prognanih ili raseljenih, ali da ipak imaju nerešen status i probleme sa ostvarivanjem prava na penziju, imovinu i druga prava.
Okrugli sto posvećen rešavanju imovinskih pitanja nastalijh kao posledica raspada bivše Jugoslavije organizovan je uz finansijsku podršku Evropske unije u organizaciji EU info centra. Izvor: Euractiv.rs Foto: sxc.hu Linkovi
Nevladine organizacije Centar za regionalizam: Bela knjiga o statusnim i imovinskim pitanjima građana nastalima kao rezultat dezintegracije Jugoslavije u zemljama potpisnicama Dejtonskog sporazuma, s preporukama za njihovo rešenje
|
|||||||
Pošaljite komentar
|
||