Ivana Ilić, koja se u Niš doselila sa Kosova, uspela je zahaljujući pomoći EU da sa porodicom pokrene proizvodnju kora za pite i baklave i na taj način, kako kaže, obezbedi jedini siguran prihod. Iskustva nije nedostajalo, ali je tek oprema koju je dobila zahvaljujući donaciji EU omogućila da ova mlada žena počne da privređuje. Ekonomsko osamostaljivanje je jedan od najvećih izazova u integraciji izbeglica i interno raseljenih lica, s obzirom na vrlo visoku stopu nezaposlenosti od preko 30%. EU je u proteklih 10 godina donirala 71 milion evra za projekte namenjene izbeglicama i raseljenim licima u Srbiji, a Ivana je jedan od korisnika najnovijeg, dvogodišnjeg projekta u okviru koga su dodeljena 93 mala granta na jugu Srbije, s ciljem da im omogući prihode. Lokalne vlasti, međutim, pokazuju malo sluha za ovu vrstu preduzetništva.

Prilikom predstavljanja projekta malih grantova za integraciju izbeglica i raseljenih lica u Beogradu, Ivana Ilić je rekla da se u njenoj radionici dnevno proizvede oko 100 kilograma kora za pitu ili oko 2 tone mesečno, računajući jednu smenu. Te kore prodaje prodavnicama u Nišu i okolini i planira da proširi proizvodnju: od nedavno proizvodi i kore od integralnog brašna, a planira da pravi i podloge za picu, lepinje pa i kolače.

Proizvodnju je mogla da pokrene zahvaljujući opremi koju je dobila putem donacija EU u okviru projekta malih grantova. Korisnik tog programa je i Ranđel Stojanović iz Gnjilana, koji po dolasku u Niš počeo da se bavi povrtarstvom. Opremu za plastenik je takođe nabavio putem ovog projekta EU. Kaže da prodaja mladog luka, koji uzgaja u svom plasetniku, ovog proleća ide dobro i da svoje proizvode dostavlja prodavnicama, a od prihoda izdržava porodicu.

U okviru dovogodišnjeg projekta koji je pokrenut 1. februara 2011, dodeljena su 93 mala granata u opremi ili materijalu u visini od 2.000 era izbeglicama i raseljenim licima u Niškom, Pirotskom i Pčinjskom okrugu. Ukupan budžet projekta je 480.000 evra, a najvećim delom je finansiran iz pretpristupnih fondova EU, dok su 5% obezbedila organizacija Ker (CARE) iz Nemačke i Luskemburga. Pored nabavke opreme, korisnicima projekta je pružena pomoć u knjigovotstvu i makretingu, kao i stručna pomoć u izradi biznis planova sa kojima su konkurisali za grantove.

Koordinator projekta u Centru za razvoj građanskog društva Protekta (Protecta) Dejan Milošević je rekao da će podrška korisnicima projekta biti pružana dok se potpuno ne osamostale na tržištu a u planu je i formiranje pet klastera srodnih zanimanja kako bi im se omogućili zajednički nastup na tržištu i saradnja.

Korisnici programa su morali da registruju svoja preduzeća i gazdinstva, ali lokalna samouprava nije imala sluha u vidu poreskih olakšica za ovakvu vrstu preduzetništva, rečeno je na konferenciji za novinare.

Rukovodilac projekta CARE Srbija Vesna Jovanović je rekla da su u toku selekcije ljudi odustajali od učešća u projektu zato što nisu imali novca za poreze i doprinose, kao i da lokalne vlasti prilikom registracije preduzeća nemaju nikakvu sistematizaciju koja bi uzela u obzir ugroženost stanovništva. Ona je navela da je Protekta pokušala da lokalnu samoupravu zainteresuje za ovu vrstu humanitarnih projekata, ali da nije naišla na razumevanje.

"Nismo naišli na razumevanje. Situacija jeste takva da lokalne zajednice imaju i same probleme sa punjenjem budžeta. Međutim, trebalo bi da se svi malo više angažujemo i lobiramo za ove socijalne kategorije, da razmilšljamo o tome da ljudima treba pomoći", rekla je ona.

Milošević je naveo da postoje samo dva vida za registrovanje preduzeća i ocenio da će se mogućnosti otvoriti kroz razvoj socijalnih preduzeća. On je izrazio nadu da će država sistemski stvoriti uslove za to.

Podrška EU

Evropska unija je u proteklih 10 godina donirala 71 milion evra za projekte koji treba da poboljšaju položaj izbeglica i raseljenih lica u Srbiji, rekao je 16. maja zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins. On je rekao da su zahvaljujući donacijama EU obezbeđeni stanovi za 2.300 porodica, kao i da je 5.000 porodica dobilo dokumenta i ostvarilo pravo vlašništva ili povratka u mesta porekla.

Ta sredstva su omogućila i da oko 20.000 izbeglica i interno raseljenih lica koja su živela u kolektivnim centrima nađu bolje rešenje za smeštaj, rekao je on i dodao da je od 296 kolektivnih centra ostalo još samo 27 otvorenih centara. "EU je najveći donator kada je reč o podršrci izbeglicama i spremna je da nastavi da pomaže kako bi se u regionu zatvorilo ovo poglavlje kolektivnih centara - ljudi koji žive teško zbog rata", rekao je on.

Martins je naveo da je od projekata za izbeglice i raseljena lica koji treba da im omoguće bolje prihode koristi imalo 1.600 ljudi. Predstavljajući projekat malih grantova za integraciju izbeglica i interno raseljenih lica, Martins je rekao da je cilj da se omogući održiva integracija za one koji su odlučili da se ne vrate u mesta porekla.

Savetnica za odnose s medijima u Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije Jelena Marić je podsetila da u Srbiji živi 74.500 izbeglica i 210.000 interno raseljenih osoba. Marićeva je navela da je oko 17.000 izbegličkih porodica u vrlo teškom socijalnom položaju, kao i da stopa nezaposlenosti među izbeglicama iznosi 32,2%.

Prema njenim rečima, stopa nezaposlenosti kod interno raseljenih lica je 39%, a najteže su pogođeni Romi, dok je često jedini izvor prihoda za raseljena lica naknada, odnosno takozvani kosovski dodatak od oko 8.000 dinara.

Ona je naglasila da integracija ne podrazumeva samo rešavanje stambenog pitanja i obezbeđivanja prava već ekonomsko osnaživanje. U protekle četiri godine Komesarijat je zajedno sa EU, UNHCR i donatorima obezbedio ekonomsko osnaživanje oko 4.000 porodica u Srbiji, rekla je Marićeva i dodala da se radi na razvoju socijalnog preduzetništva, koopretiva i zadruga.

Autor: Maja Poznatov

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Donatori prikupili 261 milion evra za stanove izbeglica
  
• 

  Vesti

  : Sve manje donacija, sve više kredita
  
• 

  Vesti

  : Srbiji i dalje potrebni donatori