Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od EU polovina novca za rešavanje problema izbeglica
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice Evropske unije prikupiće polovinu sredstava za finansiranje programa za trajno rešavanje problema izbeglih u regionu Balkana, najavio je 7. novembra u Beogradu evropski komesar za proširenje Štefan File (Fuele) na međunarodnoj konferenciji posvećenoj izbeglim i raseljenim osobama u regionu. Srbija, BiH, Hrvatska i Crna Gora su se na konferenciji zajedničkom deklaracijom obavezale na pronalaženje rešenja za preostale raseljene i izbegle na prostoru Balkana. Deklaracija predstavlja okvir za rešavanje najhitnijih problema, a formulisan je i detaljan plan rada sa vremenskim rokovima i predviđenim troškovima od 584 miliona evra.
Ministri inostranih poslova Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore Vuk Jeremić, Sven Alkalaj, Goran Jandroković i Milan Roćen potpisali su zajedničku deklaraciju kojom je predviđeno da se obezbedi 584 miliona evra za rešavanje statusa 74.000 najugroženijih izbeglih i raseljenih lica u regionu. Novac će biti obezbeđen na donatorskoj konferenciji koja je planirana za 2012. godinu, a 335 miliona evra od tog novca biće namenjeno za rešavanje statusa 45.000 izbeglih i raseljenih u Srbiji.
Deklaracija predstavlja okvir za rešavanje najhitnijih problema uključujući obezbeđenje adekvatnih stambenih rešenja za sve izbeglice u kolektivnim centrima i druga ugrožena lica i olakšavanje pribavljanja ličnih dokumenata. Vlade četiri zemlje su takođe formulisale i detaljan plan rada sa preciznim vremenskim rokovima i troškovima. Za početak 2012. godine planirana je donatorska konferencija u Sarajevu na kojoj vlade četiri zemlje treba da predstave regionalni program donatorima i pozovu ih da ga podrže. U regionu Zapadnog Balkana ima oko 200.000 raseljenih i izbeglih što je posledica ratova 1991-1995. godine.
File je rekao na konferenciji u Beogradu da je ovaj skup od velikog značaja za konačno rešenje pitanja izbeglih na Balkanu. "Naša namera je da bar polovinu novca potrebnog za realizaciju ovog programa obezbede članice EU", rekao je File. Evropski komesar je ukazao na značaj regionalne saradnje posebno u kontekstu daljeg pridruživanja država regiona EU. "Današnja konferencija i zajednički regionalni program koji će biti usvojen, zaslužuju snažnu podršku svih članica EU i one treba da odigraju svoju ulogu u daljoj podršci nastavku procesa proširenja EU na samitu u decembru", rekao je File.
Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić rekao je na konferenciji, koja je održana u Palati Srbija u Beogradu, da će uz pomoć tog novca u narednih pet godina u Srbiji biti zatvoreni svi kolektivni centri za smeštaj izbeglica. "Pronalaženje rešenje za žrtve rata je naš primarni cilj i on mora biti iznad svih podela, razlika i granica", rekao je Jeremić i dodao da je za rešavanje problema izbeglih potrebna politička volja i razumevanje svih relevantnih faktora u regionu.
Ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj rekao je da se u tu zemlju posle rata vratilo milion i 50.000 ljudi i da je vraćeno 99,9 odsto imovine, odnosno 220.000 stanova i kuća. On je dodao da je renovirano 325.000 stanova. "Učinjen je značajn napredak ali je ostalo da se uradi još mnogo. Ljudski, moralni, politički zadatak je ispunjavanje obaveza prema izbeglicama i obezbeđenje održivog koraka ili intergrisanje u sredine u koje su izbegli", rekao je Alkalaj.
Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Jandroković ocenio je da je glavno dostignuće skupa postizanje zajedničkog konsenzusa o nepohodnosti rešavanja izbegličkog pitanja. On je podvukao značaj razmene statističkih podataka, kako bi se izbeglo dupliranje. Jandroković je podsetio na Sarajevsku deklaraciju iz 2005. godine i ocenio da je potpisivanje deklaracije nastavak tog procesa. Prema njegovim rečima, za Hrvatsku je veoma važano pitanje povratka imovine svima i stvaranja uslova za održivi povratak.
Ministar Crne Gore Milan Roćen rekao je da u toj zemlji ima 13.315 izbeglica, ili oko 3.000 manje nego prošle godine. Roćen je rekao da je Crna Gora usvojila izmene zakona kojima su smanjene ili ukinute administrativne takse i izrazio zadovoljstvo zbog dobre saradnje i sa Beogradom i sa Prištinom.
Balkan među prvih pet regiona u svetu po izbegličkim krizama
Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš naglasio je da je region Balkana jedan od pet prioritetnih regiona kada su u pitanju izbegličke krize u svetu. "Za nas je veoma važno da u potpunosti podržimo ovaj regionalni program i nađemo rešenje za 74.000 izbeglica u regionu", rekao je Gutereš i dodao da je takođe važno zbrinjavanje raseljenih sa Kosova.
Pomoćnik američkog državnog sekretara za izbeglice Dejvid Robinson rekao je da je važno prepoznati da su zemlje regiona sada usred procesa rešavanja problema izbeglih i izrazio spremnost SAD da nastave da pomažu kako bi taj problem bio konačno rešen. Skupu Beogradu prisustvovali su i predstavnici OEBS-a, Saveta Evrope i Razvojne banke Evropske unije koja će biti zadužena za nadzor i raspoređivanje novca prikupljenog od međunarodnih donatora.
Štefan File je uoči dolaska u Beograd izjavio da je pitanje izbeglica "najosetljivije i najteže pitanje koje neposredno pogađa većinu ljudi u regionu", navodi se u saopštenju Fileovog kabineta. Kako se navodi, evropski komesar za proširenje je takođe saopštio da su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora i Srbija, lativši se rešavanja potreba najugroženijih izbeglica i raseljenih lica, "učinile krupan korak ka trajnom pomirenju".
Pitanje trajnog rešavanja problema raseljenih i izbeglih lica pokrenuto je Sarajevskom deklaracijom 2005. navodi se u saopštenju Fileovog kabineta pred njegov dolazak u Beograd uz napomenu da ta inicijativa "ukazuje na to šta se može postići ako vlade sarađuju".
Sarajevska deklaracija ima za cilj, navodi se u saopštenju, "pronalaženje trajnih rešenja za izbegla i raseljena lica tokom sukoba 1991-1995 na prostoru bivše Jugoslavije i obuhvata BiH, Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju".Kako se podvlači, "pomirenje i regionalna saradnja su ključne stvari koje je Evropska komisija istakla za uspešan proces stabilizacije i pridruživanja na Zapadnom Balkanu".
Cvetković: Dijalog sa Kosovom će se nastaviti
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izrazio je u razgovoru sa komesarom za proširenje očekivanje da će dijalog sa Prištinom biti nastavljen u što skorije vreme, kada za to budu stvoreni uslovi. Srbija je potpuno otvorena za konstruktivan dijalog sa Prištinom u rešavanju praktičnih pitanja koja su od suštinskog značaja za građane, rekao je Cvetković u razgovoru sa Fileom.
Komesar za proširenje Evropske unije Štefan File pohvalio je Srbiju za dosadašnji napredak u evropskim integracijama istakavši da se od Srbije sada očekuje nastavak implementacije donetih zakona i postizanje napretka u dijalogu sa Prištinom, navodi se u saopštenju Cvetkovićevog kabineta.
Premijer Srbije je ocenio da je Srbija postigla značajan napredak u evropskim integracijama i izrazio očekivanje da će Srbiji u decembru biti dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Premijer Cvetković je upoznao evropskog komesara Filea sa nastavkom reformi i implementacijom usvojenih zakona i dogovora koje je Srbija sprovela nakon dobijanja pozitivnog mišljenja Evropske komisije o dodeli statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, piše u saopštenju iz kabineta premijera.
Izvor: Beta, Euractiv.rs
Stavovi
Koalicija udruženja izbeglica ukazala je da regionalna ministarska konferencija neće rešiti problem vraćanja imovine Srbima izbeglim iz bivših jugoslovenskih republika.
"Oštećeni građani traže da im se vrate njihova nezakonito oduzeta imovinska i stečena prava, a to nije cilj konferencije", navodi se u saopštenju tog udruženja izbeglica povodom skupa u Beogradu na kome su učestvovali ministri spoljnih poslova Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
