Iracionalni spor iz prošlosti sa Grčkom koči dalji proces evropskih integracija Makedonije, ocenio je 9. novembra u Gracu predsednik Makedonije Đorđe Ivanov. "Jedan sused traži da promenimo ime. Ali suština nije u promeni imena već nacionalnog identita jer on (sused) traži i da odustanemo od naše nacije i jezika", ocenio je Ivanov na otvaranju konferencije "Prevazilaženje krize proširenja na Zapadnom Balkanu" koja je održana na austrijskom Univerzitetu u Gracu. On je ocenio da je Makedonija "u nepovoljnom položaju" jer nekoliko godina ispunjava ekonomske i političke kriterijume EU, ali ne uspeva da pokrene proces pregovora što stvara frustraciju među građanima.

Ivanov je više puta ponovio da on kao predsednik ima obavezu da štiti interese svih građana. “Mi imamo državu i očekujemo od drugih da poštuju činjenicu da  imamo državu”, rekao je Ivanov.

Makedonija četiri godine za redom od Evropske komisije dobija pozitivno mišljenje za otpočinjanje pregovora budući da u oblasti ekonomije i poštovanja ljudskih prava ima bolje rezultate nego neke članice EU, kazao je Ivanov.

Kako je rekao, deficit makedonskog budžeta je 2,9 odsto BDP-a, inflacija je manja od tri odsto, a javni dug je oko 30 odsto  BDP-a.

Prema rečima Ivanova odnosi građana i biznismena Makedonije i Grčke su “odlični” što potvrđuju činjenice da Makedonci za pola godine potroše u Grčkoj oko 550 miliona evra, dok su  grčke firme najveći investitor u Makedoniji.

“Samo na univerzitetu Shefild u Solunu je poslednjih godina diplomiralo vise od 1.000 Makedonaca i nikada nije bilo nijednog incidenta”, istakao je Ivanov.

Na pitanje učesnika skupa zašto Makedonija neumereno koristi simbole antičke Grčke, on se složio da je upotreba simbola problematična.

On je u isto vreme upitao “zašto zvanična Atina nikad nije reagovala na spomenik Aleksandru Velikom u Plovdivu ili nekoj drugoj zemlji širom sveta”.

Komentrarišući nedavne najave da bi Bugarska mogla da stavi veto na dodeljivanje datuma za početak pregovora Makedoniji na predstojećem samitu evropskih lidera, on je izrazio očekivanje da će Bugarska podržati integracije Makedonije.

On je podsetio da je Bugarska prva zemlja koja je priznala nezavisnost  Makednije.

“Verujem da će vremenom Bugarska uraditi ono što je uradila na početku nase nezavisnosti i da će sada pomoći integracije Makeodnije u EU jer će i Bugarskoj koristiti da imati suseda koji poštuje evropske standarde”, kazao je predsednik Makedonije.

On je naglasio da je Makedonija tolerantno multietničko društvo u kome radikalni političari ne mogu da pobede na izborima.

“Pacifizam Makedonije cini je drugačijom u odnosu na druge zemlje, ali političari i analitičari u Evropi ne razumeju situaciju u Makedoniji”, ocenio je predsednik Makedonije.

On je predložio da Makedonija može biti primer mnogim članicama EU kako da reše problem integracije migranata u društvo.

Na pitanje zašto sajt predsednika Makedonije nema stranu na albanskom iako je prošlo 11 godina od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, on je odgovorio da je prema ustavu makedonski zvaničan jezik.

On je takođe dodao da manjine koje čine vise od 20 odsto populacije imaju pravo na korišćene svog jezika, ali da je predsednik institucija koja predstavlja jedintveni karakter zemlje.

Kad je reč o toleranciji gej prava u Makedoniji, Ivanov jeodgovorio da se ne mogu tolerisati oni koji nisu tolerantni.

Konferencija o krizi proširenja počinje 9. novembra, a završava se u nedelju. Konferenciju je organizovao Centar za Jugoistočne studije Univerziteta u Gracu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj