Evropski parlament u Strazburu je 12. septembra usvojio rezoluciju o uvođenju "zaštitnog mehanizma" koji Evropskoj komisiji daje pravo da režim EU bez viza za "šengenski prostor" ukine zapadnobalkanskim i drugim zemljama iz kojih bi naglo porastao broj lažnih azilanata ili bi došla u opasnost bezbednost država Evropske unije. Rezolucija Evropskoj komisiji daje mogućnost da na predlog nekih zemalja članica EU, a uz nalaze stručnjih tela i odobrenje većine članica u Savetu ministara Unije, samo u vanrednim situacijama privremeno ukine bezvizni režim nekoj zemlji.  Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem izjavila je da će Evropska unija mehanizam privremenog ukidanja bezviznog režima primeniti samo "u izuzetnim okolnostima i kao poslednju meru" i time se "ne cilja ni na jednu pojedinačnu zemlju ili region".

Ukidanje bezbiznog režima bi se, kako je predviđeno ovim mehanizmom, dogodilo kad bi, recimo, broj lažnih azilanata u razdoblju za šest meseci naglo porastao za preko 50%.Poslanici parlamenta Evropske unije su, sa 631 glasom "za" i 94 protiv, usvojili

Poslanica Tanja Fajon, koju je podržao i poslanik Zelenih Danijel Kon-Bendit, prethodno je zatražila da se usvajanje ove rezolucije odloži i da se rezolucija preispita jer u ovakvom vidu znači da se EP odriče svojih ovlašćenja i takođe nanosi se šteta odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana.

Predlagač rezolucije Eduardo Mera je to opovrgao, rekavši da mehanizam ne znači da se EP odriče svojih ovlašcenja po temeljnom aktu EU, Ugovoru iz Lisabona, pošto se predviđa mogućnost da Savet ministara samo privremeno uvodi ograničenja bezviznog rezima, jer bi za vraćanje neke zemlje na "crnu šengensku listu" bila nužna saglasnost EP.

Zaštitni mehanizam bi se primenio ako bi iz neke zemlje došlo do velikog priliva ilegalnih imigranata, odnosno ako bi bio ugrožen "javni red" ili, ako bi zbog terorističke pretnje bila dovedena u pitanje bezbednost u pojedinim državama, odnosno EU u celini.

Mehanizam bi pravno mogao biti usvojen na sledećem sastanku Saveta ministara EU za pravosuđe i unutrašnje poslove ovog ili idućeg meseca a stupa na snagu pošto bude objavljen u Službenom listu EU.

Primenom mehanizma, zbog zloupotreba bezviznog režima vize bi nekoj zemlji mogle biti privremeno ponovo uspostavljene na pola godine, s mogućnošću da se ta mera produži za još devet meseci.

Kao krajnju meru, ako ne bi bilo nikakve promene, Evopska komisija bi, uz saglasnost većine članica EU, ali tad i Evropskog parlamenta, mogla neku zemlju vratiti na "crnu šengensku listu".

Prema tvrdnjih nekih poslanika EP, u EU ima šest zemalja koje bi već bile sklone da se mehanizam primeni na neku od zapadnobalkanskih zemalja, a tu se izgleda uglavnom cilja na Bosnu i Hercegovinu.

Poverenje u imigracionu politiku

Međutim, evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem izjavila je da će Evropska unija mehanizam privremenog ukidanja bezviznog režima primeniti samo "u izuzetnim okolnostima i kao poslednju meru" i time se "ne cilja ni na jednu pojedinačnu zemlju ili region".

Takav zaštitni mehanizam "čuva celovitost vizne liberalizacije" i u pitanju je "nužnost da se zajamči da naša vizna politika i dalje bude element od poverenja za delotvornu imigracionu politiku EU", predočila je komesarka Malmstrem.

"Cilj je", kako je objasnila, "da se rešavaju hitne situacije izazvane zloupotrebama koje bi počinili građani zemalja za koje je ukinuta obaveza da poseduju vize prilikom ulaska u EU".

To u očima građana Evropske unije "jača ubedljivost" ukidanja viza prema trećim zemljama, ocenila je komesarka Malmstrem.

Ona je podvukla da će "zaštitni mehanizam omogućiti da se, uz stroge uslove i na temelju procena Evropske komisije, privremeno uvedu vize za državljane nekih zemalja".

"Jako se nadam da nećemo doći u situacije koje bi nas primorale da privremo ukinemo bezvizni režim. Ali sam ubeđena da će mogućnost da posegnemo za takvom 'zaštitnom kočnicom' pomoći da se poveća poverenje zemalja članica EU u primeni vizne politike i budućeg ukidanja viza", navela je Sesilija Malmstrem.

Trenutno bi, ipak, veoma teško moglo doći do primene ovog mehanizma zato što iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije, sačinjenog i na osnovu podataka zemalja članica EU, proizlazi da je u januaru ove godine broj lica iz zemalja Zapadnog Balkana koja zloupotrebljavaju bezvizni režim i potpuno neosnovano traže politički azil, opao za 44% u odnosu na januar prošle godine.

Lažni azilanti sa Zapadnog Balkana najčešće nastoje da bez ikakvog osnova dobiju materijalne povlastice, predviđene postupkom za odobravanje azila, u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Luksemburgu, kao i Švajcarskoj, koja nije članica EU, ali je uključena u “šsengenski prostor" bez granica Evropske unije.

Izvor: Beta

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj