Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) snizila je prognoze za privredni rast Srbije na 1,4% za ovu godinu i 1,7% za 2014. godinu. Srbija će sledeće godine imati najslabiji privredni rast u Jugoistočnoj Evropi. Prema izveštaju, Srbija se potpuno uklapa u sliku privreda zemalja regiona, koje u ovom trenutku odlikuju stagnacija ili veoma skroman rast od 2,2% u proseku za narednu godinu, izvestan oporavak izvoza, znatni makroekonomski problemi i visoka stopa nenaplativih kredita. Situacija u celom regionu u tranziciji, koji obuhvata i centralnu Evropu, Rusiju, centralnu Aziju i južni i istočni Mediteran, tek je nešto bolja sa prognozom rasta BDP od 2,8% za narednu godinu, uz strukturne probleme koji ometaju rast.

Jugoistočna Evropa suočava se sa slabom domaćom tražnjom i nižim prilivom investicija u odnosu na period pre krize. Finansijski sektor je i dalje stabilan, ali udeo nenaplativih bankarskih potraživanja rase u većini zemalja, i u nekima od njih, uključujući Srbiju, dostigao je 20%, dok je u nekima i prešao taj procenat.

Sve zemlje regiona moraju da se uhvate u koštac sa rešavanjem fiskalnih problema. Kako se ističe, usled slabih budžetskih priliva potrebna su ograničenja potrošnje, a u nekim slučajevima i bolni rezovi u domenu javnih usluga.

Optimizam uliva i bolji izvoz, ostvaren zahvaljujući nešto jačoj ekonomiji u evro zoni i sve većem nastupu na tržištima izvan EU. U takvim okolnostima inflacija je uopšte uzev niska, pa se i u zemljama u kojima je bila nešto viša od željene vratila u ciljane okvire centralnih banaka. Posebno se ističe da se u ceom regionu okleva sa sprovođenjem dubljih strukturnih reformi, delimično zbog teške ekonomske situacije.

Mnoge zemlje tek treba da dostignu bruto domaćhi proizvod koji su beležile pre krize, a među njima je Srbija, kao i Bosna i Hercegovina.

Ukoliko se posmatra ceo region u tranziciji, nivo privrede pre krize tek treba da dostignu i Estonija i Mađarska, kao i Hrvatska, Slovenija i Ukrajina u kojima se taj jaz povećaa. O dubini pada tokom krize najbolje govori činjenica da Letonija i Litvanija, uprkos privrednom rastu između tri i pet odsto koji beleže u poslednje vreme, još nisu vratile bruto domaći proizvod na nivo pre krize.

Srbija: Nenaplativi krediti i izvoz u porastu

EBRD ukazuje da je u srpskoj privredi ove godine bilo i pozitivnih i negativnih trendova.

Beleži se snažan rast izvoza, pre svega zahvaljujući automobilskoj industriji, dok je i u poljoprivredi žetva bila dobra. U prvom tromesečju zabeležen je privredni rast od 2,7% u poređenju sa istim periodom prošle godine, a drugom tromesečju 0,2%.

Inflacija je u prethodnim mesecima osetno opala i sada je u okviru ciljeva centralne banke.

Međutim, zemlja se suočava sa velikim fiskalnim problemima sa deficitom koji će prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda ove godine dostići između 7 i 8% bruto domaćeg proizvoda i javnim dugom koji je narastao na oko 60% i dalje je u porastu.

Nenaplativi krediti su takođe veliki problem, sa sadašnjim nivoom od oko 20% u ukupnim kreditima.

Posle prošlogodišnjeg pada privrede od 1,7%, Srbija će ove godine imati rast od 1,4%, što znači da je prognoza snižena za 0,8 procentnih poena u odnosu na maj, i 1,7% naredne godine, uz sniženje prognoze za 0,2 procentna poena.

Sa ovim skorom, Srbija je ispod proseka u regionu koji će naredne godine imati rast od 2,2%. Prognoza za Jugoistočnu Evropu kao celinu nije snižavana u odnosu na maj.

Najveći rast na Kosovu

Prema prognozi EBRD, najveći rast biće zabeležen na Kosovu, kako ove godine 2,5%, tako i naredne kada će se rast još ubrzati i dostići 3,5%.

U izveštaju se međutim ističe i da je Kosovo i dalje najsiromašnije u regionu, sa visokom nezaposlenošću od gotovo 31% i rasprostranjenim siromaštvom.

Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, Kosovo je 2011. godine imalo najniži BDP po stanovniku u regionu od 2.650 evra, iza Bosne sa 3.417, Albanije sa 3.229, Makedonije sa 3.630, Srbije 4.336 i Crne Gore 5.211 evra.

Za njom sledi Makedonija sa predviđenim rastom od 2,7% u 2014. i RUmunija sa 2,4%. Makedonija, kako se navodi, ima problem slabe domaće potrošnje, dok je pozitivna strana eliki naprodi koji se ulažu u poboljšanje poslovne klime i privlačenje direktnih stranih investicija, što bi moglo pozitivno da se odrazi na rast u narednim godinama.

Crna Gora, Bugarska i Albanija će zabeležiti rast od dva odsto, a Bosna i Hercegovina 1,8%.

Albanija ima izrazen makroekonomski problem, sa javnim dugom iznad 60% bturo domaćeg proizvoda, kao i ozbiljne probleme u finansijskom sektoru budući da je udeo nenaplativih dugova dostigao 25%.

Vlasti Bosne i Hercegovine se drže ciljeva zacrtanih aranžmanom sa MMF-om iz septembra 2012, ali složena politička struktura i loše poslovno okruženje i dalje smanjuju mogućnosti za rast.

Privreda Crne Gore ubrzala se u prvoj polovini godine, pre svega zahvaljujući oporavku izvoza. Problem, međutim, leži u visokom deficitu koji je blizu 20% bruto domaćeg proizvoda, janvnom dugu koji je u porastu, kao i visokom udelu nenaplativih kredita koji su blizu 20%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU očekuje postepeni privredni oporavak
  
• 

  Vesti

  : Evro zona izašla iz recesije uz privredni rast od 0,3%
  
• 

  Vesti

  : EK: Za Srbiju ključni pregovori s EU i izlazak iz recesije
  
• 

  Vesti

  : Krhki ekonomski oporavak u Srbiji i na Zapadnom Balkanu