Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Ðelić založio se juče (6. decembra) u Briselu da se zemljama Zapadnog Balkana odobre nepovratna sredstva Evropske unije i jemstvo za budžete i pre nego što se one priključe EU. To bi, kako tvrdi, značilo da bi Srbija, pod uslovom da ima zdrav finansijsko-budžetski sistem, mogla uz podršku EU da se osigura da će izbeći "grčko-irski scenario" udara špekulanata na nacionalne finansije i valutu.

Raspoloženje unutar Evropske komisije je povoljno i ako se prihvate izneseni predlozi, Srbija bi u idućim godinama mogla računati na veću pomoć, pa da možda dobija i celu milijardu evra godišnje negde 2018, kad bi bilo realno očekivati da postane članica EU, istakao je Đelić.

Potpredsednik vlade je to izjavio na konferenciji koju je Evropska komisija uz učešće predstavnika vlada Zapadnog Balkana organizovala s ciljem da se u sledećem razdoblju sagledaju potrebna, svrshishodna međunarodna finansijska podrška i podrška EU, kao i dosadašnja iskustva u korišćenju fondova IPA za podršku reformama u procesu pridruživanju Uniji.

Prema njegovim rečima od velike koristi bi bilo da se zemljama koje se spremaju za članstvo u EU i pre nego što uđu u redove evropske dvadesetsedmorice, omogući da koriste osetno veća sredstva da mogu da se temeljito pripreme i "na jedan prirodniji način uđu članstvo EU".

Đelić je naveo da bi se tako izbeglo ponavljanje situacije da neka zemlja ulaskom u EU dobije odjednom nekoliko puta veću finansijsku pomoć za reforme i restrukturiranje, koju nije spremna odmah iskoristi.

Ministrima i drugim vladinim funkcionerima iz zemalja Zapadnog Balkana, kao i zvaničnicima Evropske komisije se video-porukom obratio i evropski komesar za proširienje Štefan File (Fule). Na konferenciji su učestvovali i predstavnici Evropske investicione banke, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i finansijske organizacije KfW.

Ðelić je u delu konferencije "Ključni izazovi i kako ih najbolje usmeriti", izneo predlog koji je, po njegovim rečima, naišao na veoma dobar prijem i kod zvaničnika Evropske komisije, a to je da EU pruži jemstva za dobijanje pozajmica uz garantovanje uslova unutar same Unije.

Takođe je rekao da Srbija, kao i ostali u regionu, da bi dobila jemstva za više bespovratne pomoći i stabilno finansiranje budžeta, mora ispuniti uslov "da ima finansijski sistem koji je transparentan, nekorumpiran, tako da evropski poreski obveznici znaju da taj novac ide u prave namene".

Na pitanje da li bi to značilo da se i zemljama Zapadnog Balkana jamči bezbednost budžetskih potreba i finansijski sistem kakav je EU već na putu da izgradi (Evropski monetarni fond), Đelić je odgovorio da takav fond EU još ne postoji. Međutim, dodao je da jeste zamisao da i one zemlje koje još nemaju program podrške Međunarodnog monetarnog fonda imaju umesto toga dijalog s EU.

Prema njegovim tvrdnjama, predlog je i da one zemlje Zapadnog Balkana koje pokažu da imaju budžetske deficite koji su razumni, koje imaju penzijske i druge sisteme kojima ne ulaze u rizik i ne predstavljaju pretnju ni drugim finansijskim i budžetskim mehanizmima EU, što je bio slučaj s Grčkom ili Irskom, od EU dobiju program jemstava za to da njihove javne finansije prođu bolje, nego kad bi ostale same, rekao je Đelić.

Potpredsednik vlade je potvrdio da bi to značilo da bi se Srbija tad mogla obezbediti i od udara međunarodnih finansijskih špekulanata, jer su veoma važni vidovi podrške EU Grčkoj i Irskoj to da je Evropa te dve zemlje zaštitila od međunarodne špekulacije.

"Za Srbiju bi to značilo da bismo mi, ako imamo program za EU koji omogućava stabilno predvidivo finansiranje onog dela javnih finansija kojima je to potrebno, bili zemlja koja ne bi bila predmet finansijske špekulacije, a to bi mnogo doprinelo stabilnosti naše monete, dinara", ukazao je Đelić.

Dodao je da bi to značilo da Srbija učvršćuje stubove finansijske stabilnosti za ulaganja i finansiranje izgradnje infrastrukture, poljoprivrede i ekonomije znanja koji su potrebni da bi ova decenija bila dobra za Srbiju i region.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj