Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Propao sastanak Filea sa političkim predstavnicima BiH
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.02.2014. |
|
|
|
|
|
|
Sastanak evropskog komesara za proširenje Štefana Filea i čelnika sedam najvećih parlamentarnih stranaka u BiH o presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci" nije doneo rezultate. File je 18. februara u Sarajevu izrazio žaljenje zbog neuspeha sastanka i rekao da se više neće angažovati na rešavanju tog pitanja, koje koči put BiH ka EU. Prema izvorima sa sastanka, problem je i dalje definisanje izbornih područja u Federaciji BiH, o čemu ne može da se postigne politički kompromis.
File je 17. februara duže od osam sati razgovarao sa čelnicima sedam najvećih parlamentarnih stranaka u BiH o sprovođenju presude Evropskog suda za ljudska pava u slučaju "Sejdić - Finci". Stranački lideri nisu, međutim, približili stavove na ovu temu, ni pet godina nakon što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo odluku u korist Roma i Jevreja Derve Sejdića i Jakoba Fincija.
File je izrazio žaljenje što "političari iz BiH nisu iskoristili kapacitete EU koji su im bili na raspolaganju". Naime, on je rekao da se više neće angažovati na rešavanju ovog pitanja i da se razgovori o ustavnim promenama vraćaju u institucije BiH.
Dodao je da to ne znači da je EU odustala od BiH i ostavio mogućnost da Brisel sa BiH pokuša u budućnosti da reši ovo pitanje.
Posle višesatnih razgovora sa predstavnicima političkih partija u BiH koji su trajali duboko u noć, evropski komesar za proširenje EU ocenio da je sastanak sa predstavnicima političkih partija u BiH "razočaravajuć".
"BiH u ovom trenutku krši svoje međunarodne obaveze. Sramota je za političare što je ova država u ovakvoj situaciji, što nisu dovoljno preduzeli, iako su ih građani pozvali na odgovornost", rekao je novinarima evropski komesar i istakao da je EU svesna da BiH ima brojne druge probleme koji se tiču života njenih građana.
Sprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava, prema Fileovim rečima, "nije nikakvo virtuelno pitanje, već međunarodna obaveza BiH, bez čijeg ispunjenja ta zemlja ne može podneti kredibilnu prijavu za članstvo u EU".
Background Sejdić i Finci su tužili BiH tražeći da se kandidovanje na izborima za državne funkcije u BiH omogući i pripadnicima drugih naroda, a ne samo Bošnjacima, Srbima i Hrvatima. Evropski sud za ljudska prava je pre pet godina zatražio od vlasti u BiH da usvoje izmene Ustava BiH kako bi manjinskim narodima omogućili da se kandiduju na visoke državne pozicije, što do sada nije učinjeno.
Nemogućnost da se postigne dogovor ilustracija je neefikasnosti institucija vlasti u BiH, koju sačinjava veliki broj etnički obojenih instanci. Povećanje efikasnosti uprave jedan je od zahteva građana BiH, koji i dalje protestuju u više gradova.
Kako su naveli lokalni mediji, File je rekao da je deo učesnika bio otvoren za dogovor i posvećen temi, dok je deo njih nametao druga pitanja. Međutim, ni na insistiranje novinara nije želeo da kaže ko nije bio za dogovor, rekavši da će javnost to ubrzo i saznati.
Nedostatak političke volje
Prema rečima predsednika Socijaldemokratske partije BiH (SDP) Zlatka Lagumdžije, problem je i dalje ostao definisanje izbornih područja u Federaciji BiH, o čemu se ne može pronaći politički kompromis.
Lagumdžija je rekao da je komesar File ponudio dobru polaznu osnovu sa 14 tačaka, što, kako je naveo, nije, međutim, bilo prihvatljivo za jedan broj učesnika u razgovoru.
Jedan od predloga bio je i da se deset kantona u Federaciji BiH razdvoji na dve izborne grupe za izbor člana Predsedništva BiH. Tim predlogom, u Federaciji BiH bi se birao jedan bošnjački član Predsedništva BiH iz pet kantona, a drugi hrvatski član Predsedništva BiH iz ostalih pet.
Oko ovog predloga se nisu se dogovorili predstavnici bošnjačkih i hrvatskih partija.
Predsednik HDZ 1990 Martin Raguž rekao je da je ključni uzrok neuspeha sastanka nedostatak političke volje svih lidera političkih partija da se nađe rešenje koje će otvoriti novu perspektivu.
Osim Lagumdžije i Raguža, sastanku su prisustovali predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, lider SDS-a Mladen Bosić, zamenik predsednik SDA Bakir Izetbegović, predsednik HDZ BiH Dragan Čović i lider SBB-a Fahrudin Radončić.
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik ocenio je sastanak kao još jednu "iluziju koja treba stalno da se hrani neuspelim sastancima", a BiH je nazvao neozbiljnom državom koja ne može da funkcioniše.
Sastanku je prisustvovao i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Aziju Brajan Hojt Ji (Brian Yee Hoyt).
Autor: Merima Spahić, dopisnica agencije Beta, i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|