Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Siromašni rođaci ne mogu u članstvo EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.11.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U nekim zemljama Evropske unije postoji vidljiva uzdržanost prema članstvu zemalja Zapadnog Balkana, jer vlada uverenje da u situaciji unutrašnje krize Unija nije spremna da prima u članstvo i sprema novac za nove "siromašne rođake", koji se ujedno još bore i za učvršćenje vladavine zakona. Problemi s "preuranjenim ulaskom" Rumunije i Bugarske su još u svesti, a velike ekonomske nevolje Hrvatske, najnovije članice, samo pothranuju takvo uverenje. Evropski zvaničnici, analitičari i diplomate potvrđuju ocenu da je otud i predočeno da u idućih pet godina neće biti prijema novih članica, dok, recimo, britanski politički krugovi misle da bi proces ulaska novih zemalja u redove Unije jednostavno trebalo zaustaviti.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta iz Brisela
U Evropskoj komisiji je zato preovladalo uverenje da se mora naći novi pristup i vrlo jasan ciljani dogovor sa kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo na Zapadnom Balkanu kako bi se postiglo to da na kraju pregovora, recimo Srbija i Crna Gora, ne dođu na prag članstva kao "siromašni rođaci".
Te zemllje trebalo bi da se po postojanom privrednom razvoju i uređenju političkih institucija tada već bar opipljivije približe proseku u EU i time uvere svoje buduće partnere da će ekonomski i kao političke demokratije i društva biti bar mali doprinos jačanju, a ne slabljenju Unije.
Komisija je za to dobila podršku Saveta ministara EU i s vladama Zapadnog Balkana je postignut dogovor da se put ka članstvu ubuduće prevashodno temelji na osetnom poboljšanju ekonomije, a vrata Unije će se otvoriti samo ako se ostvare nacionalni planovi država regiona čiji su glavni stub ekonomske reforme da bi se podstakao privredni rasta i zapošljavanje.
Druga dva stuba su tu upravo da bi se omogućio ekonomski boljitak, osetno poboljšanje rada državne uprave i uvreženje vladavine prava, bez čega neće doći vapijuće potrebne strane investicije, stavili su do znanja zvaničnici u Evropskoj komisiji u Briselu.
Evropska unija će ciljanom podrškom iz svojih fondova za pripremu kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo pomoći ove za stanovništvo teške reforme, u očekivanju da to pomognu i Evropska investiciona banka i druge svetske finansijske organizacije, tako da se ekonomije tih zemalja ojačaju i pripreme za buduće obaveze i zahtevnu konkurenciju unutar EU.
Zapadni Balkan čekaju "krv, znoj i suze", napisao je tim povodom ugledni švajcarski dnevnik "Noje cirher cajtung", parafrazirajući poruku britanskog premijera Vinstona Čerčila svojim sunarodnicima na početku Drugog svetskog rata.
Ovaj prelomni trenutak za evropsku budućnost Zapadnog Balkana je bio i tema rasprave u briselskom Centru za evropsku politiku i novinari su prisutne zvaničnike Evropske komisije zapitali da li će ljudima na Zapadnom Balkanu jasno biti predočeno da ih na putu ka Uniji čeka isto to što je svojevremeno Britancima poručio Čerčil.
Odgovor je bio isti kao i onaj koji su nedavno, posle razgovora s visokim funkcionerima Evropske komisije u Briselu, dali novinarima čelnici Saveta stranih investitora u Srbiji - ako se temeljite reforme budu odlagale, vrlo brzo će ekonomska, socijalna, a onda i politička situacija biti još mnogo gora.
Evropska unija je sad naložila zemljama Zapadnog Balkana da do januara 2015. izrade ubedljive planove ekonomskog oporavka i reformi, što će biti sprovođeno pod nadzorom Komisije i usaglašavano s ciljevima ekonomskog rasta, otvaranja novih radnih mesta i pospešenja ekonomske konkurentnosti u samoj Uniji.
Direktor za proširivanje u Evropskoj komisiji Kristijan Danijelson je u raspravi u Centru za evropsku politiku objasnio da će takav ozbiljan program reformi dati čvrstu osnovu za ekonomski dijalog s EU, nacionalne specifičnosti će biti uvažene.
Međutim, regionalni dijalog, posebno o ekonomskim pitanjima, bitan je jer se sve zemlje regiona sučeljavaju sa sličnim problemima i EU smatra da će u tome značajnu ulogu morati da odigra Savet za regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu.
"Ekonomski izazovi u tim zemljama su ogromni", ukazao je visoki zvaničnik EU, iako je strategija EU za ekonomski rast i zapošljavanje do 2020. dala jasne podstreke i regionu, ali je rast u zemljama Zapadnog Balkana, utemeljen na izvozu, i dalje krhak.
Analitičari, bankari i stručnjaci su u raspravi podržali ocenu Evropske komisije da to pokazuje usporavanje privrednog rasta u većini zemalja regiona, što su još dodatno pogoršale teške posledice velikih poplava u Srbiji i Bosni, tako da samo strukturne reforme mogu podstaći privredni rast i oporavak.
Danijelson je predočio da ukljanjanje prepreka i krutosti u institucionalnim i privrednim mehanizmima može osloboditi velike mogućnosti na tržištu radne snage, što bi značilo lakše zapošljavanje, mada i otpuštanje s posla.
Smanjivanje velikog nivoa uplitanja države i jačanje vladavine prava, omogućilo bi tim zemljama da osetno dalje razviju privatni sektor. Takođe se smatra da su bitni reorganizacija penzionog sistema, utvrđivanje "zdravih sredstava" za zdravstveno osiguranje, jačanje delotvornosti državne uprave i posebno spobnosti poreskih službi.
Ekonomije Zapadnog Balkana su i dalje ranjive na spoljne udare i gubitak poverenja investitora, upozorio je visoki funkcioner EK, naglasivši da preokreta ne može biti bez stukturnih reformi, uključujući velike iz budžeta subvencionisane gubitaše, kao što su javna preduzeća, posebno u Srbiji.
Presudno je važno, opšti je zaključak, da se stvore povoljni makroekonomski i zakonski uslov za biznis, jer bez uređenog otvorenog tržišta, koje bi moralo biti regionalno, teško će doći strani kapital i investicije bez kojih oporavka nema, jer u regionu tih sredstava nema, a domaći kapitalisti čak i ako imaju nešto sredstava, mahom su usredsređeni na spekulaciju.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
