U 2010. godini zemlje Zapadnog Balkana ostvarile su različit napredak u integracijama u EU, a najdalje je odmakla Hrvatska koja je ušla u završnu fazu pregovora o članstvu u EU. Važan napredak je ostvarila i Crna Gora dobijanjem statusa kandidata, a Srbija je ušla u novu fazu ostvarivanja uslova za sticanje statusa kandidata. U pridruživanju BiH, Albanije i Makedonije nije bilo većih pomaka, ali važan signal iz Brisela za BiH i Albaniju bilo je ukidanje viza za građane tih zemalja koji putuju u zemlje članice EU. Time je vizna liberalizacija proširena na ceo Zapadni Balkan, osim Kosova.

Proces integracije Srbije u 2010. godini dobio je novi podstrek iz Brisela odlukama da se rafitikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom i da se zatraži mišljenje od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije. Srbija je 22. decembra 2009. podnela zahtev za članstvo u EU.

Savet ministara EU je 14. juna 2010. godine doneo odluku o ratifikaciji SSP sa Srbijom, a od tada je taj sporazum ratifikovalo 11 članica EU i Srbija. Evropski parlament bi trebalo da u januaru 2011. godine ratifikuje SSP, kao i rezoluciju o napretku Srbije u evropskim integracijama.

Savet ministara EU je 25. oktobra ove godine zatražio od Evropske komisije da izradi mišljenje o kandidaturi Srbije. Tada je naglašeno da će, pored neophodnih reformi, saradnja sa Haškim tribunalom ostati preduslov za dalji napredak Srbije u evropskim integracijama.

Srbiji je 24. novembra 2010. uručen Upitnik na osnovu kojeg Evropska komisija treba da oceni spremnost Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU. Komisija bi mogla mišljenje o Srbiji da objavi u novembru 2011. godine, kada će objaviti i godišnji izvšetaj o napretku Srbije u procesu evropske integracije. Komisija će zatim to mišljenje proslediti Savetu ministara EU koji će na osnovu tog mišljenja odlučivati da li će odobriti Srbiji status kandidata za clanstvo.

Kosovo je, po oceni Evropske komisije, ostvarilo "politički napredak", ali velika zabrinutost postoji po pitanju vladavine zakona. U izveštaju se ukazuje da je sposobnost kosovske javne administracije i dalje slaba, a da pravosuđe nije delotvorno.

Evropska komisija smatra da bi uskoro trebalo pokrenuti dijalog o viznoj liberalizaciji s Kosovom. Ujedno, Komisija pomaže Kosovu da stvori uslove za eventualno sklapanje sporazuma o trgovini sa EU. Komisija će predložiti i da se razmotri mogućnosti za učešće Kosova u nekim programima EU, poput Evropa za građane i kulturu.

Lideri Evropske unije 17. decembra su Crnoj Gori odobrili status kandidata za članstvo u EU. Crna Gora je 15. decembra 2008. godine podnela zahtev za članstvo u EU, a Evropska komisija je pozitivno mišljenje o kandidaturi Crne Gore dala u novembru 2010.

O datumu početka pregovora o članstvu sa Crnom Gorom trebalo bi da se odlučuje u novembru 2011. pošto Evropska komisija utvrdi da li su vlasti u Podgorici ispunile ključne uslove jačanja vladavine prava, reforme pravosuđa, kao i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ne postoji predviđen rok za otpočinjanje pregovora o članstvu i njihov završetak.

Hrvatska je u 2010. godini uspela da zatvori 11 poglavlja i tako došla do ukupno 28 zatvorenih poglavlja od 33 poglavlja o kojima se pregovara. Očekuje se da Hrvatska do juna 2011. okonča celokupan tehnički deo pregovora, a prognoze su da bi, ukoliko to učini, mogla da postane članica EU u prvoj polovini 2013. godine.

Da bi zaključila pregovore, Hrvatska mora da ostvari preostale kriterijume u oblasti pravosuđa i fundamentalnih prava uključujući borbu protiv korupcije, i time otkloni potrebu za uvođenjem verifikacionog mehanizma posle pristupanja. Evropska komisija će proučiti ostvareni napredak u tim poglavljima u prvom tromesečju 2011. godine. Hrvatska ima status kandidata od juna 2004. godine, a odluka o pokretanju pregovora doneta je u oktoru 2005. godine.

Bez većih pomaka u integraciji BiH, Makedonije i Albanije

Evropska komisija je u izveštaju za 2010. ocenila da je BiH ostvarila mali, ograničen, a u nekim segmentima nikakav napredak u reformskim procesima. U izveštaju se navodi da je BiH vrlo malo napredovala i u ispunjavanju uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika.

Zabeležen je i nizak konsenzus domaćih vlasti o glavnim reformskim prioritetima, kao što je usklađivanje Ustava s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i uspostavljanje jedinstvenog ekonomskog prostora. Ograničeni napredak je postignut i u području reforme pravosuđa a složenost proizlazi iz činjenice da postoje četiri zasebna pravosudna sistema (na državnom nivou, na nivou Republike Srpske, Federacije BiH i Brčko Distrikta).

BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u junu 2008. godine a proces ratifikacije tog sporazuma u zemljama članicama EU još nije završen.

Komisija je još u oktobru 2009. preporučila pokretanje pregovora o članstvu sa Makedonijom koja ima status kandidata od 2005. godine. U izveštaju za 2010. godinu Evropska komisija je ponovila tu preporuku, ali je za pokretanje pregovora potrebna jednoglasna odluka članica EU.

Grčka blokira početka pregovora s Makedonija dok se ne reši pitanje imena te bivše jugoslovenske republike koju Atina ne priznaje pod njenim ustavnim imenom Makedonija. Za rešenjem se traga u pregovorima Atine i Skoplja pod okriljem Ujedinjenih nacija.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Makedonije, objavljenom u novembru 2010. godine, ocenjuje se da je Makedonija nastavlja da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume.

Albanija je aplicirala za članstvo u aprilu 2009, a u novembru te godine je Savet EU tražio od Evropske komisije mišljenje o kandidaturi. Albanija je 15. aprila 2010. dostavila odgovore na Upitnik EK, ali je u novembru 2010. izostala preporuka Evropske komisije da joj se dodeli status kandidata. Zahtev za članstvo Albanija je podnela u aprilu 2009. godine.

Status kandidata još imaju Turska i Island. Turska je počela pregovore u oktobru 2005. godine, a Islandom u julu 2010. godine.

Izvor: EurActiv

Povezani sadržaj