Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U BiH ne postoji jedinstven stav o pitanju Sutorine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.02.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Javna rasprava o prevlaci Sutorina u organizaciji Parlamentarne skupštine BiH pokazala je 24. februara da u BiH ne postoji jedinstven stav o tom pitanju koje se pojavilo kao sporno u odnosima BiH i Crne Gore. Ovo pitanje je pokrenuto posle primedbi nekolicine članova akademske zajednice u BiH koji tvrde da Sutorina pripada BiH, a ne Crnoj Gori, kako je predviđeno međudržavnim ugovorom o granicama između dve zemlje. Crna Gora je zbog takvih inicijativa iz Sarajeva izrazila "ozbiljnu zabrinutost" i odložila slanje ambasadora u BiH.
Predstavnici akademske zajednice tvrde da je BiH ustupila primorsku prevlaku Sutorina Crnoj Gori 1947. godine u zamenu za lovište u BiH u dolini Sutjeske kod Foče, ali da ta razmena teritorija nikada nije verifikovana u parlamentima nekadašnjih jugoslovenskih republika.
Zastupnik iz SDP-a Denis Bećirović je 24. decembra 2014. zvanično uputio u parlamentarnu proceduru rezoluciju o vraćanju Sutorine BiH, a Ustavno-pravna komisija BiH pri Parlamentu BiH, organizovala je tim povodom javnu raspravu.
Željko Obradović, predsedavajući državne komisije BiH za granice, rekao je da su u ovom slučaju merodavna dva dokumenta - Dejtonski mirovni sporazum, kao i mišljenje Badinterove komisije, u kojima se navodi da je Sutorina deo Crne Gore.
"Što se tiče istorijskih granica, one nisu relevantne. Mi smo priložili kartu u odnosu 1:600.000 gde je jasno da Sutorina nije sastavni deo BiH. Mislim da nam ovo nije potrebno i da je ovo nepotrebni avanturizam", kazao je Obradović.
S druge strane, predstavnici akademske zajednice u BiH smatraju da Sutorina ne pripada Crnoj Gori, već Bosni i Hercegovini.
Background Crna Gora i BiH su tokom 2014. završile posao oko razgraničenja, a ekspertski timovi dve vlade parafirali usaglašena dokumenta. Nadležni državni organi dve države takođe su ranije prihvatili usaglašene ugovore o državnoj granici kojim Sutorina ostaje u sastavu Crne Gore.
Prema predlogu ugovora o državnoj granici između BiH i Crne Gore koje je utvrdilo Veće ministara BiH u novembru 2014. godine, Sutorina treba da ostane u sastavu Crne Gore.
Sutorina je prostor od 83.700 metara kvadratnih, a obuhvata sedam naseljenih mesta - Njivice, Kruševice, Prijevor, Ščepoševiće, Solila, Vrbanje i Sitnica - gđe trenutno živi oko 1.600 građana.
"Ako Crna Gora ne bude imala sluha i prijateljsku sklonost da razume argumente BiH nakon ozbilje elaboracije, onda će se stvar najverovatnije morati rešiti pred Međunarodnim sudom pravde", kazao je Suad Kurtčehajic, profesor na Pravnom fakultetu u Sarajevu.
Inicijator rezolucije o Sutorini Denis Bećirović rekao je da o tom pitanju treba da se razgovara na argumentovani način, kako bi se došlo do najboljeg rešenja".
"Želimo graditi iskrene i prijateljske veze sa Crnom Gorom. Da bismo to tako nastavili u budućnosti važno je da imamo čiste račune - ugovore... Ovu raspravu i inicijativu oko Sutorine treba posmatrati i sa aspekta otvaranja nove, bolje stranice u odnosima BiH i Crne Gore", ocenio je Bećirović.
Skupu se odazvao manji broj eksperata međunarodnog prava, a politički zvaničnici nisu davali izjave navodeći da se njihov stav najprije mora utvrditi na nivou stranaka.
Dokument o Sutorini je na javnoj raspravi u BiH do kraja februara, kada se očekuje zvanični, konačni stav parlamenta, kao i da se Predsedništvo BiH izjasni o tom pitanju.
Za Podgoricu pitanje granice rešeno
Vlasti u Podgorici izrazile su ozbiljnu zabrinutost povodom te rezolucije kojom se od parlamenta BiH traži da odbaci predlog ugovora o državnoj granici s Crnom Gorom i otvara pitanje granice na primorskoj prevlaci Sutorina.
Crna Gora je zbog toga odlučila da odloži slanje svog ambasadora u Sarajevo dok je BiH kao odgovor na to odlučila da svog ambasadora u Crnoj Gori do daljnjeg zadrži u Sarajevu na konsultacijama.
Crnogorski ministar spoljnih poslova Igor Lukšić ocenio je 30. januara da problematizovanje granice s BiH na Sutorini može "ugroziti" evropski put BiH.
On je rekao da otvaranje pitanja Sutorine ne može ugroziti evropske integracije Crne Gore, jer su "valjani pravni argumenti" na njenoj strani.
Pored toga, dodao je ministar spoljnih posova, Crna Gora je "konstruktivna" u rešavanju bilateralnih pitanja i "sve to upućuje da je pozicija Crne Gore u svakom smislu superiorna".
Izvor: Beta
Foto: Sutorina
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
