Hapšenje hrvatskog veterana Tihomira Purde prošle nedelje u Bosni i Hercegovni po poternici Srbije ponovo je u žižu odnosa Srbije i Hrvatske dovelo pitanje ratnih zločina i njihovog procesuiranja, a predstavnici dve zemlje su intenzivirali kontakte kako bi razjasnili hapšenje Purde koje je izazvalo burne reakcije u Hrvatskoj. Ministri pravde Srbije i Hrvatske će u sredu (12. januara) razgovarati o broju hrvatskih državljana osumnjičenih za ratne zločine za kojima traga srpsko pravosuđe.

Hrvatsku javnost je posebno uskomešalo objavljivanje navodnog spiska 340 hrvatskih veterana, učesnika rata 1991-1995, za kojima je navodno pravosuđe Srbije raspisalo međunarodne poternice zbog ratnih zločina. Spisak se pojavio krajem prošle sedmice pošto je uhapšen Purda, a objavljen je na hrvatskom portalu http://pollitika.com/. Postojanje takvog popisa demantovao je pored hrvatskih zvaničnika i zamenik srpskog specijalnog tužioca Bruno Vekarić.

Tihomir Purda (42), hrvatski državljanin, iz Vukovara, uhapšen 5. januara u BiH, na graničnom prelazu Županja-Orašje. On je uhapšen na osnovu poternice iz Srbije zbog ratnog zločina. U Sarajevu mu je određen pritvor do 18 dana, a u tom roku pravosuđe Srbije treba da dostavi BIH eventualni zahtev za izručenje.

U Zagrebu će se 12. januara održati sastanak Mešovite komisije Srbije i Hrvatske za pripremu i razmenu popisa lica optuženih ili osuđenih za ratne zločine, kojim će presedavati ministri pravde Srbije i Hrvatske Snežana Malović i Dražen Bošnjaković. Na sastanku će biti razmotrena sva otvorena pitanja, a tema će biti i slučaj Tihomira Purde, saopšteno je iz Ministarstva pravde Srbije.

Bošnjaković je rekao u nedelju (9. januara) da je o nejasnoćama oko broja hrvatskih državljana protiv kojih se u Srbiji vode postupci za ratne zločne razgovarao sa Snežanom Malović, ponovivši da je na spisku koji je Hrvatska prošle godine dobila iz Srbije oko 40 osoba.

Ministarstva pravde Srbije i Hrvatske su sredinom 2010. godine razmenila spiskove osoba protiv kojih se vode postupci. Bošnjaković je kazao da se ti spiskovi ažuriraju i da ga zabrinjava što na spisku nije bilo Tihomira Purde koji je uhapšen u sredu na graničnom prelazu Orašje u BiH.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije saopštilo je 10. januara da u slučaju Tihomira Purde, hrvatskog državljanina koji je uhapšen 5. januara u BiH, postoji dovoljan stepen osnovane sumnje o postojanju elmenata krivičnog dela ratnog zločina.

Njegov slučaj pripada grupi predmeta ratnih zločina koje je tužilaštvo za ratne zločine preuzelo 2004. od Vojnog suda u Beogradu i prošao je prvu fazu revizije. Tužilaštvo ističe da je predviđena još jedna revizija te grupe predmeta koju će uskoro sprovesti komisija koju su letos zajednički formirali nadležni državni organi Srbije i Hrvatske, kako bi se izvršila precizna analiza i rešili nesporazumi.

Od umerenih do oštrih reakcija iz Zagreba

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je u ponedeljak uveče (10. januara) s predsednicom vlade Hrvatske Jadrankom Kosor o slučaju Tihomira Purde. Tadić je u razgovoru istakao da "taj i druge slične slučajeve treba da razmatraju nadležna ministarstva i tužilaštva Srbije i Hrvatske, poštujući pravne sisteme obe zemlje", saopšteno je iz kancelarije srpskog predsednika.

Razgovor dvoje zvaničnika o slučaju Tihomira Purde inicirala je hrvatska premijerka, navodi se u saopštenju. Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor najavila je u ponedeljak (10. januara) da che razgovarati sa Tadićem u vezi sa Purdinim hapšenjem kako se više "ne bi događale incidentne situacije". "Želimo da pravna država funkcioniše, ali ne želimo da hrvatski branitelji koji su se časno izborili za slobodnu, demokratsku, evropsku Hrvatsku i njihove porodice trpe na bilo koji način", rekla je Kosorova novinarima prilikom posete Klinici za dečje bolesti u Zagrebu.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović je rekao da je Purda uhapšen na osnovu međunarodne poternice iz 2007. godine i da će mu Hrvatska, kao svom državljanu, pružiti svu konzularnu pomoć u skladu s domaćim i međunarodnim propisima.

Josipović je pozvao državna tela da u okviru svojih nadležnosti i međunarodne saradnje s BiH i Srbijom učine sve da se slučaj "reši što pre, zakonito i pravedno, uz poštovanje normi domaćeg i međunarodnog prava". Ocenio je da bi bilo dobro da se, u skladu s mogućnostima koje pruža međunarodno pravo, ako za to ima osnove, postupak protiv Purde sprovede u Hrvatskoj.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je 10. januara da je od nadležnih službi tražio objašnjenje kako je nastao i kako je dospeo u javnost spisak s imenima hrvatskih učesnika rata, za kojima navodno traga pravosuđe u Srbiji. "Mislim da će tu biti vrlo zanimljivih iznenađenja", rekao je Josipović novinarima u Zagrebu. On je potvrdio da spisak koji se pojavio na interentu nije verodostajan.

Hapšenje Purde je izazvalo posebno oštre reakcije hrvatskih veterana i desničarskih stranaka.

Više od 1.000 građana Vukovara okupilo se u ponedeljak uveče (10. januara) kod Vodotornja, jednog od simbola odbrane tog grada, tražeći puštanje na slobodu veterana Tihomira Purde. Polusatni protestni skup organizovali su mladi Vukovara, u saradnji s udruženjima veterana i sveštenstvom.

Predsednik Hrvatskog društva logoraša srpskih koncentracionih logora Danijel Rehak rekao je novinarima da je reč o skupu podrške Tihomiru Purdi, ali i Veljku Mariću koji je pre devet meseci uhapšen na granici Srbije i Bugarske takođe pod sumnjom u ratni zločin. "Ružna je slika ako se tako nastavi blatiti svetinja Vukovara koja je u Domovinskom ratu stvorena. Ljude hvata panika, strah ih je da napuste Hrvatsku, pa Ministarstvo pravosuđa mora da zna ko je na popisu", izjavio je Rehak.

Povodom hapšenja Purde reagovala je i Hrvatska socijalno-liberalna stranka koja je u saopštenju osudila hapšenje.

Počasni predsednik desničarske Hrvatske stranke prava (HSP) Anto Đapić zatražio je 10. januara povlačenje ambasadora Hrvatske iz Beograda na konsultacije u Zagreb zbog hapšenja Purde. Đapić je na konferenciji za novinare zatražio i ostavke ministra pravosuđa Dražena Bošnjakovića i glavog državnog tužioca Mladena Bajića zbog tog hapšenja.

Đapić je odbacio optužbe da ta stranka stoji iza nedavnog objavljivanja na internetu navodnog spiska sa 340 imena hrvatskih učesnika rata za kojima navodno traga pravosuđe u Srbiji i za kojima su raspisane međunarodne poternice.

Izvor: Beta

Sledeći koraci

12. januar 2011: Sastanak Mešovite komisije Srbije i Hrvatske za pripremu i razmenu popisa lica optuženih ili osuđenih za ratne zločine, kojim će presedavati ministari pravde Srbije i Hrvatske Snežana Malović i Dražen Bošnjaković.

Povezani sadržaj