Ministri unutrašnjih poslova i transporta Makedonije Gordana Jankulovska i Mile Jankievski, kao i direktor Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu Sašo Mijalkov podneli su ostavku, javili su 12. maja uveče makedonski mediji. Ostavka je usledila nakon okršaja policije sa teroristima u kojem je poginulo osam policajaca. U medijima se ovakav razvoj situacije povezuje sa protestima opozicije i ozbiljnim optužbama na račun vlasti, ali i sa navodnim pokušajem makedonske vlade da tokom sukoba pregovara sa ovom naoružanom grupom. Napadi su uneli nelagodu među makedonske Albance, koji su deo vlada u Makedoniji od 2002. godine, ali su i dalje nezadovoljni nivoom prava koje imaju.

U sukobu policije sa teroristima u Kumanovu 9. maja poginulo je osam, a ranjeno vise od 30 policajaca, a poginulo je i 14 pripadnika naoružane grupe

Mediji su ostavku, međutim, povezali i sa protestima opozicije i optužbama da je  makedonska vlada u dužem periodu prisluškivala građane, kao i da je pokušala da zataška umešanost policije u ubistvo mladića Martina Neškovskog, koji je na smrt pretučen 2011. godine u centru Skoplja na proslavi izborne pobede VMRO-DPMNE, premijera Nikole Gruevskog.  Majka Neškovskog je tada posvedočila da je on pokušao da se popne na binu da bi zagrlio premijera, ali da su ga pripadnici specijalne policije brutalno pretukli.

Ostavku je za sada zvanično obrazložio dosadašnji šef ovaceštajne službe Sašo Mijalkov, koji je u pismu naveo da odluku o ostavci donosi „u interesu Makedonije, da bi pomogao rešavanju političke krize (...) koju je izazvala opozicija”.

Makedoniju potresa višemesečna politička kriza. Levičarska opozicija optužuje konzervativce na vlati za korupciju i špijuniranje 20.000 osoba, među kojima su političari, novinari i verski zvaničnici. Jedan od zahteva je smena cele vlade, budući da su imena ministara koji su podneli ostavku i šefa obaveštajne službe eksplicigno pomenuti u skandalu sa prisluškivanjem. Veliko okupljanje opozicije zakazano je za 17. maj.

Na ostavku je premijera Nikolu Gruevskog pozvao i potpredsednik Evropskog parlamenta Aleksandar Graf Lambsdorf, a grupa ambasadora pozvala je lidera opozicione SDSM Zorana Zaeva da se vrati u parlament.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han još 11. maja je rekao da je vladu i opoziciju pozvao da „počnu da rešavaju” političku krizu, i dodao da nedavni događaju „ne smeju da se koriste za stvaranje još složenije situacije mešajući i etničke tenzije”. U Makedoniji četvrtinu stanovništva čine Albanci, koji imaju dugogodišnje pretenzije u pogledu .....

Premijer Gruevski je za novog ministra unutrašnjih poslova predložio sadašnjeg šefa javne bezbednosti Mitka Čavkova, a za ministra za transport Vladu Misajlovskog i parlament se o ovim nominacijama izjašnjava 13. maja popodne.

Vlada Makedonije odlučila je da isplati finansijsku nadoknadu porodicama ranjenih i poginulih policajaca u sukobu s terorističkom grupom u Kumanovu, i ona se kreće od 15.000 do 70.000 evra. Najavljeno je i da će i građani biti poptuno obeštećeni za imovinu uništenu u borbama, dok je porodicama čiji su domovi toliko oštećeni da je u njima nemoguć boravak, određena isplata sredstava za plaćanje iznajmljivanja stana u periodu koji je potreban da se završi popravka objekta.

Pregovarali sa teroristima?

Makedonska i kosovska štampa pišu  13. maja da su visoki bezbednosni zvaničnici Makedonije podneli ostavke jer im je u ambasadi SAD predočeno da su presretnuti njihovi telefonski razgovori sa članovima terorističke grupe koja je izvršila napad u Kumanovu, pre svega sa jednim od vođa terorističke grupe „Komandantnom NATO”.

"Albanci zaposleni u (makedonskoj) Agenciji su telefonom kontaktirali oružanu grupu. Rekli su da su to uradili po direktnom naređenju direktora Mijalkova, koji je tražio od oružane grupe da kaže koju nadoknadu traži da se povuče. Praktično, MUP Makedonije je počeo pregovore s njima", prenosi prištinski portal gazetaexpres.com,  pozivajući se na podatke makedonske agencije INA.

"Komandant NATO" je Mirsad Ndrecaj, jedan od osumnjičenih da je organizovao terorističku grupu u Kumanovu 9. maja, koja je kasnije uništena u sukobu s makedonskim bezbednosnim službama.

S druge strane, i makedonski portal plusinfo.mk naveo je da su ostavke podnete nakon razgovora u jednoj stranoj ambasadi, ali ne navodi o kojoj je državi reč.

Dodaje se da su prema podacima jedne strane obaveštajne službe, "osobe iz Pete uprave makedonske policije kontaktirale neke članove terorističke grupe zbog pregovora o prekidu borbe s policijom, ali su teroristi to prepoznali kao znak slabosti i nastavili sukobe još većom žestinom".

Nelagoda među makedonskim Albancima

Policija je povodom sukoba u Kumanovu rekla da je „neutralizovala terorističku grupu” koja je došla sa Kosova, a makedonska štampa premnela je izhave političkih zvaničnika prema kojima je cilj te rupe bio da napadnu državne institucije. Makedonska štampa na albanskom jeziku prenela je da je napad izvršila Oslovodilacka vojska makedonskih Albanaca, koja je zvanično raspuštena.

Policija je pokrenula istragu zbog terorizma protiv 30 osoba albanskog porekla, od kojih je 18 sa Kosova. Oni su uhapšeni tokom napada.

EU i NATO su izrazili zabrinutost zbog ovih napada koji su pobudili strahove da bi se moglo ponoviti nasilje iz 2001. godine, kada su se makedonske oružane snage šest meseci sukobljavale sa albanaskim pobunjenicima tražeći više prava u društvu.

Sukobi u Kumanovu izneli su na površinu trajne zahteve albanske manjne, koja msmatra a prava koja su joj odobrena poz avršetku sukoba iz 2001. nisu ostvarena u potpunosti.

Međutim, kako prenosi AFP, među Albance u Makedoniji ova zbivanja unela su nelagodu. U Tetovu, u kojem od 50.000 stanovnika 90% čine Albanci, mnogi ne kriju nelogodu, dok su albansi zvaničnici u vladi bili rezervisani u izjavama.

Najjača albanska partija DUI, članica vladajuće koalicije, ocenila je da sukobi „ne služe interesima albanskog naroda” i istakla je da nastavlja napore da bi se ohridski sporazumi (iz 2001.) primenili i Albanci i Makedonci u potpunosti izjednačili.

Sukobi kao ogledalo etničkih tenzija

Albanske partije su od 2002. neprestano u vladi, ali se čini da ne uspevaju da zadovolje albansku zajednicu.

Profesor političkih nauka u Prištini Belul Bećaj ocenio je da ohridski model nije doprineo normalizaciji odnosa između Albanaca i Makedonaca, kao i da zbog narastajućih tenzija potrebno menjati status Makedonije.

Sporazumi su se pres vega odnosili na status albanskog, koji je postao zvanični jezik u zonama gde najmanje 20% stanovništva čine Albanci, kao i na reformu policije i amandmane Ustava. Upotreba albanskog odobrena je i u Parlamentu, a zakoni se pišu i na makedonskom i na albanskom. Makedonske vlasti tada su odbile zahtev federalizacije zemlje.

Danas je u vladi od 25 članova osam albanskih ministara, koji su zaduženi između ostalog za ekonomiju u pravosuđe.

Politički analitičar Ćani Mehmeti, koji sarađuje sa kosovskim medijima, rekao je da su napadi delo "radikalnih albanskih grupaĆ koje žele da privuku pažnju međunarodne zajednice na Makedoniju čije vlasti, kako je rekao, nisu uspele u istinskoj integraciji Albanaca.

Mnogi makedonski Albanci smatraju, međutim, da je rel o manipulaciji makedonske konzervativnne vlasti, sa ciljem da se odvrati pažnja od teške političke krize u zemlji, poput optužbi za korupciju.

Izvor: Beta i AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj