Presuda bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću u regionu je uglavnom dočekana sa zadovoljstvom kao dokaz da je pravda ipak dostižna. Ovo je stavljeno u kontekst sadašnjih kriza u svetu, kao opomena sadašnjim promoterima ratova da neće proći nekažnjeno. Vlada Srbije zvanično je reagovala dan nakon presude, 25. marta, a glavna poruka je da presuda ne sme da utiče na percepciju Srbije i Republike Srpske, ali i da u Hagu nije bilo dovoljno presuda za zločine protiv Srba. Kopredsednik Igmanske inicijative Aleksandar Popov ocenio je da ne treba dozvoliti da presuda Radovanu Karadžiću bude politizovana i da utiče odnose u regionu koji su ionako uzdrmani. Iz Moskve je stigla mnogo oštrija reakcija - da je reč o političkoj odluci, a list Komersant ocenjuje da bi Rusija više trebalo da se bavi svojim problemima.

"Kako da se vrtimo u krug i nikako da se konačno suočimo sa prošlošću", kazao je Aleksandar Popov za agenciju Beta povodom presude od od 40 godina izrečene Karadžiću  24. marta pred Tribunalom u Hagu.

Popov je ukazao i da presuda dolazi u trenutku kada na Balkanu, kao i u čitavoj Evropi jačaju desnica i njene ideje.

"Svedoci smo i revizije istorije, od ideje NDH do rehabilitacije Draže Mihailovića i Milana Nedića", kazao je Popov i dodao da od ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka pa do sada nije bilo osetljivijeg perioda po region.

Presudu je ocenio kao očekivanu i istakao da su sudije morale mnogo da većaju i pažljivo odlučuju zbog osetljivosti čitavog procesa i posledica koje on može da ima. Dodao je i da su različita tumačenja i nezadovoljstva i očekivana.

"Treba imati u vidu da je ovu presudu doneo međunarodni sud, a ne sud bilo koje zemlje u regionu. Presudu prosto treba prihvatiti i nastaviti dalje", smatra Popov.

Presuda važna za trajni mir i sprečavanje revizionizma

Poziv da se izbegne politizacija uputio je Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (OHR) Valentin Incko. On je pozvao je vlasti u toj zemlji da se suzdrže od politizovanja i krivljenja važnosti presude Karadžiću.

Incko je, kako je saopšteno iz OHR-a, ocenio da 20 godina posle rata političari treba da gledaju napred i da budu fokusirani na evroatlantsku budućnost BiH. Podsetio je na reči bivšeg nemačkog predsednika Riharda fon Vajczekera da ne postoji krivica ili nevinost celog naroda, da krivica, kao i nevinost, nije kolektivna nego lična.

Šef Misije OEBS-a u BiH Džonatan Mur rekao je da potraga za pravdom nikoga ne ostavlja ravnodušnim i da to može biti dug, komplikovan i kontroverzan proces.

"Više od 20 godina kasnije izuzetno je važno da svi ratni zločinci budu izvedeni pred lice pravde. To je neophodno kako bi bio izgrađen trajni mir u BiH", naveo je Mur.

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ukazala je u izjavama medijima da je presuda dobra jer predstavlja najveću prepreku za svaki pokusaj revizije, nove interpretacije onoga šta se dogodilo u Zvorniku, Sanskom mostu, Prijedoru. Navela je i da je definitivno utvrđen genocid i da je u svim delima utvrđena diskriminatorska namera - da se stvori homogena sredina bez muslimana i Hrvata.

Kandić smatra da nijedan domaći sud ne bi utvrdio sve činjenice koje je utvrdio Haški tribunal, i za televiziju N1 ukazuje da se uvek vodilo računa da se ne optuže ljudi na visokim pozicijama, što pokazuje da ni dve decenije kasnije vlade nisu spremne da prihvate da su institucije zloupotrebljene.

Za sarajevsko Oslobođenje je na pitanje o tome kako će na presudu reagovati žrtve i njihova udruženja rekla da one nisu zadovoljne ali da će vremenom žrtava shvatiti da postoji još jedna dimenzija, a to je ta, ne samo istorijska, već postoji budućnost, nešto što treba ostaviti budućim generacijama".

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muiježnijeks na svom tviter nalogu je ocenio da je presuda Karadžiću bitan korak ka pomirenju i pravdi za sve žrtve i preživele u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije.

U Srbiji bez jasne reakcije

U Srbiji, gde se na dan izricanja presude obeležavala i godišnjica početka NATO bombardovanja 1999. godine, na dan presude je izostala jasna reakcija. To je doneklei bilo i očekivano, s obzirom na to da su u sadašnjoj vladi i nekadašnji visoki funkcioneri Srpske radikalne stranke i predstavnici SPS-a koji je bio na vlasti 90-ih, a koji su u međuvremenu promenili ideologiju i postali proevropske partije.

Pre izjašnjavanja Vlade Srbije o presudi premijer Aleksandar Vučić se sastao sa patrijarhom Irininejem i održao sednicu Vlade. U saopštenju vlade, koje je pročitao ministar pravde Nikola Selaković, navodi se da vlada neće dozvoliti da zbog te presude neko prstom upire u Srbiju i srpski narod u Republici Srpskoj.

"Upozoravamo da ova presuda ne može biti iskorišćena za ugrožavanje prava i slobode našeg naroda u Republici Srpskoj. Želimo da gledamo u budućnost, ozbiljna Srbija ostaje posvećena politici života, mira i stabilnosti", naveo je Selaković.

Vlada u Beogradu ostala je i pri stavovima da Haški tribunal gotovo ni na koji način nije kaznio odgovorne za zločine nad Srbima, kao i da je krivica za zločine individualna a ne kolektivna.

"Vlada Srbije izražava žaljenje za svim žrtvama i jednako osudjuje zločine koje su počinili Srbi, kao i zločine počinjene nad Srbima. Zločini su činjeni na svakoj strani, ali pravda kažnjavanja pripadnika samo jednog naroda za zločine koje su činili svi, selektivna je", rekao je Selaković na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je pre svega doveo presudu u vezu sa sudbinom Republike Srpske, s obzirom na to da je ona nastala kao deo dogovora po prestanku rata u BiH. On je rekao da će Srbija u potpunosti izvršavati svoje obaveze i koristiti svoja prava konstituisana Dejtonskim sporazumom, posebno pravo da podržava Republiku Srpsku i pomogne joj da opstane.

"Ova presuda ne može i ne sme da utiče na sudbinu RS i zato pozivam sve političke predstavnike srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, posebno u RS, da se zajedničkim stavom bore za svoju Republiku i svoj narod, čija sudbina, ovom presudom može da bude dovedena u pitanje", naveo je Nikolić u saopštenju na dan presude 24. marta.

Oštro su reagovali SRS, čiji lider Vojislav Šešelj i sam čeka presudu Tribunala u Hagu. Pristalice SRS tako su na mitingu povodom godišnjice NATO bombardovanja skandirali  imena haških optuženika i osuđenika,  i poruke protiv sadašnjeg premijera i njihovog bivšeg člana Aleksandra Vučića da je „izdao“ Srbiju.

Sam Šešelj je na tom skupu 24. marta rekao i da je Karadžić osuđen nevin samo zato što je Srbin.

"Ovo je presuda celom srpskom narodu, srpskoj istoriji i naciji. Haški tribunal nam kroji novu istoriju", kazao je Šešelj i dodao da Tribunal za sva dešavanja na Balkanu krivi samo Srbe.

Predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović ocenio je da je presuda drakonska i da pokazuje da Haški tribunal za ratne zločine nije nepristrasan međunarodni sud, već sud "protiv srpskog naroda". Popovićev stav je da je Haški tribunal instrument NATO-a, "čiji je cilj da destabilizuje prilike na Balkanu". Popović je bivši funkcioner Demokratske stranke Srbije, takođe nacionalističke.

Zašto je ovo važno za Ruse?

Mnogo je oštrija bila reakcija Rusije, koja je presudu okarakterisala kao "politički motivisanu". Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Genadi Gatilov rekao je Interfaksu da Rusija "već dugo tvrdi da su aktivnosti Haškog tribunala politički motivisane".

"Nažalost, slučajevi koji su se tamo razmatrali tiču se samo jednog dela (sukoba u bivšoj Jugoslaviji). Zločini koje su počinili kosovske vođe i vojnici nisu ispitivani", rekao je Gatilov. Udovica Sobodana Milošeića koju traži srpsko pravosuđe živi u Rusiji od 2003.

I stranke koje nisu vladajuće reagovale su oštro, pa je prvi potpredsednik Državne Dume, komunista Ivan Meljnikov, ocenio je da je proces  Karadžiću bio "politički angažovano proameričko takozvano suđenje". Lider Liberalno demokratske partije Vladimir Žirinovski Karadžića je nazvao "herojem" i "prekrasnim čovekom", i optužio Zapad za sprovođenje "antisrpske, antipravoslavne pozicije".

Ruski list Komersant osvrnuo se na oštre reakcije nekih poslanika ruske Dume, uz ocenu da su "neumesne", pogotovo s obzirom na mlaku reakciju Beograda.

U komentaru se ocenjuje da poslanici Dume žele da u očima glasača izgledaju jako, ratoborno i nesalomljivo. Žele da izgledaju kao "borci za pravoslavlje i slovenstvo. Većim patriotima Srbije nego sami Srbi. Samo sa strane to svejedno izgleda čudno", zaključuje Komersant.

List podseća na nacionalističku prošlost predsednika Srbije Nikolića uz napomenu da je on „sada šef države i život ga je naterao da promeni stavove, ili makar da ih ne iznosi javno". Navodi se i da je cilj sadašnjeg srpskog rukovodstva zbližavanje sa EU i da je realizacija tog cilja nemoguća ako vlasti budu smatrale nacionalnim herojem čoveka koga većina lidera EU doživljavaju kao ratnog zločinca.

Zadovoljstvo u regionu

Vlade u regionu uglavnom su presudu shvatile kao pozitivnu, u smislu konačnog utvrđivanja istine, ali i poruke protiv zločina bilo gde u svetu.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović rekla je da je presudom međunarodna zajednica priznala zločine u sedam opština i Sarajevu, kao i genocid.

"Verujem da je ova presuda jasna poruka svima koji se i danas upuštaju u zločinačke poduhvate protiv čovečnosti i međunarodni terorizam utemeljen na rasnoj i verskoj netrpeljivosti, da neće proći nekažnjeno", navela je hrvatska predsednica.

Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova iznelo je stav da je reč o opmeni i prilici da se ukaže da se takvi sukobi ne smeju ponoviti. Pored toga, ukazano je id a je to jedan o duslova za pomirenje.

Minarstvo je navelo da "zaključak sudskih procesa protiv pojedinaca optuženih za zločine na prostorima bivše Jugoslavije predstavlja jedan od temeljnih uslova za proces pomirenja u regionu, a ujedno i pomoć svim nastojanjima za razvoj i stabilnost u regionu i sigurnu budućnost mladih generacija".

Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da je tom odlukom Hškog tribunala izrečena i presuda "jednoj užasnoj politici i ideologiji".

"Neki tvrde da na tlu BiH postoje tri istine. Može postojati više poluistina, ali samo jedna istina. Verujemo i nadamo se da će ovu nepravdu ispraviti Žalbeno veće", kazao je on.

Upitan da li će presuda Karadžiću imati uticaja na politička dešavanja u BiH, on je ocenio da bi srpski politički lideri trebalo da prihvate tu presudu i suoče se s njom, kako bi se u BiH proizveli drugačiji odnosi.

Izetbegović je ocenio da će u početku biti "kaprica i inata", ali bi dugoročno presuda Karadžiću trebalo da dovede do izgradnje boljih odnosa među narodima u BiH.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Foto:

Povezani sadržaj