Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Šešelj oslobođen u Hagu - rok za najavu žalbe 30 dana
|
|
|
|
|
Objavljeno : 31.03.2016. |
|
|
|
|
|
|
Odluka haškog tribunala da oslobodi lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja donela je nove varnice u region, a postavlja se i pitanje mogućeg uticaja ovakve odluke na položaj ekstremne desnice na predstojećim izborima u Srbiji. Nenamirena pravda, razočaravajuća odluka i vetar u leđa SRS-u na izborima neke su od ključnih reči koje su se mogle čuti od aktivista i analitičara. Premijer Hrvatske kazao je da očekuje reakciju Srbije, a predsednik Vlade Srbije izjašnjavanje je odložio za 1. april, nakon sednice vlade, kako je učinio i nakon presude lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću 24. marta. Odluka za sada nije pravosnažna, Tužilaštvo ima 30 dana da najavi žalbu, a osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da je presuda u žalbenom postupku neodrživa.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavio je da oslobađajuća presuda ostavlja "gorak ukus u ustima nenamirene pravde" za žrtve progona na nacionalnoj osnovi i etničkog čišćenja kroz delovanje paravojnih formacija kojima je Šešelj komandovao.
Kako je naveo, delovanje formacija ostavilo je trajne posledice u Vojvodini i posebno Hrtkovcima, gde je celo selo ispražnjeno delovanjem 'šešeljevaca'.
Popov je ocenio i da će oslobađajuća presuda će pokrenuti i "likovanje radikala", omogućiti im bolji rezultat na izborima u aprilu, ali i uticati na odnose u regionu.
"Samo će se nastaviti trend loših odnosa, varničenja koja su i ranije postojala u vezi sa Šešeljem, a situacija će se dalje komplikovati umesto da idemo napred", kazao je Popov.
Background Haški tribunal oslobodio je 31. marta lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je slao na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.
Veće predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija (Jean-Claude Antonetti) utvrdilo je većinom glasova, uz protivljenje sudije Flavije Latanci (Flavia Latanzzi), da Šešelj (61) "nije kriv" ni po jednoj tački optužnice. Šešelj je oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje. Po presudi, vođa radikala nije kriv ni za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine. Ti zločini, po optužnici, bili su počinjeni u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.
Veće je, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije, u kojem je, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Miloćević i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.
Presudom je utvrđeno da je stvaranje Velike Srbije bio Šešeljev politički cilj, ali da nije podrazumevao činjenje zločina. Ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada na na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.
Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1992, veće je zaključilo je da "Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona". Po presudi, nije dokazano da je Šešelj "govorom mržnje" počinio zločine u Vukovaru i Hrtkovcima, niti da ih je podsticao i pomagao na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.
Posle presude sudija Antoneti je rekao da je "Šešelj slobodan čovek". Presuda je, međutim, nepravosnažna, a Tužilaštvo ima pravo da se žali.
Potvrde njegove procene odmah su stigle u vidu oštrih reakcija pre svega iz Hrvatske i BiH.
Očekuje se reakcija vlasti u Beogradu
Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić rekao je novinarima u Sarajevu da je zatečen odlukom Haškog tribunala i dodao da ne može da razume "da neko ko je dokazano učestvovao u planiranju svega što se desilo u BiH bude oslobođen".
Fikret Grabovica, predsednik Udruženja roditelja ubijene dece Sarajeva, rekao je da je Haški tribunal izrekao "klasičnu političku presudu", da je Šešelj bio u značajnoj meri uključen u ratna dešavanja, da "postoje snimci na kojima se vidi da je posećivao vojne položaje i hvalio se da je pucao na određene položaje" i da je presuda "neverovatna".
Kako je prenela N1, on je ocenio da je "nedostajalo samo da kažu da su paravojne formacije, tzv. Šešeljevci, bile u mirovnoj misiji u sastavu UNPROFOR-a i da su znali ponekada pogrešiti, kao što je pogrešio holandski bataljon u Srebrenici".
U prvim izveštajima hrvatski mediji koji su uživo prenosili izricanje presude ocenjuju da je haška presuda šokantna. Jutarnji list donosi tekst pod naslovom "Sramota u Hagu, notorni ratni huškač je slobodan", a Večernji list "Šok iz haške sudnice:Vojislav Šešelj oslobođen po svim tačkama optužnice".
Premijer Hrvatske Tihomir Orešković ocenio je oslobađajuću prvostepenu Šešelju kao "sramotnu" i "poraz haškog tužilaštva".
"Nadam se da će tu i Srbija reagovati, jer je put prema EU pravi put, i nadamo se da ćemo videti prave odluke i ponašanje od strane naših suseda", naglasio je Orešković.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je reakciju odložio za dan kasnije, 1. aprila, nakon sednice vlade, što je isti scenario kao reakcija nakon presude lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću. U
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je ravnodušan prema presudi Šešelju. U vreme zločina sa kojima Haški tribunal u postupku nije uspeo da direktno poveže Šešelja, Nikolić je bio član SRS, a sada su politički protivnici.
Likovanje Šešelja i uticaj sudije Antonetija
Sam Šešelj je ocenio da je Haški tribunal protiv njega doneo "jedinu moguću presudu sa pravnog apekta" i da je znao da u Hagu ne mogu da dokažu zločine iz optužnice.
Šešelj je odmah istakao da i dalje smatra da je to „antisrpski sud“, a oslobađajuću presudu doveo je u vezu sa pojavom "časnih i poštenih sudija".
"Posle tolikih procesa nevino optuženim Srbima, pojavilo se dvoje sudija časnih i poštenih ljudi Žan-Klod Antoneti iz Francuske i Madijaje Jang iz Senegala koji su pokazali da su profesionalizam, čast i obraz iznad svakog političkog pritiska. Doneli su sa pravnog aspekta jedinu moguću presudu", kazao Šešelj na konferenciji za novinare.
"Izražavam ogromno žaljenje što moji bliski prijatelji Milan Martić, Zdravko Tolimir, Radovan Karadžić i mnogi drugi nisu imali u sudskom veću časne i poštene sudije", kazao je Šešelj.
Deo analitičara i aktivista takođe je oslobađajuću presudu pripisao sudiji Antonetiju i njegovom blagonaklonom stavu prema Šešelju. O ovome se uz kritike izrazila osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić dok je politički analitičar rekao da je stav Antonetija prema Šešelju bio "najblaže rečeno objektivan"
Vukadinović je inače rekao da je Tribunal i ranije imao i neke presude u kojima su neki optuženi nelogično oslobođeni a neki nerealno i teško kažnjeni, ocenvši da su Srbi najčešće bivali u grupi nelogično teško kažnjeni.
Prema njegovim rečima, oslobađajuća presuda posebno je jak "vetar u leđa Šešelju pred izbore, mada bi kako je naveo Šešelj i da je osuđen to predstavio „kao svoju pobedu“.
Radovanje i kritika Haškog tribunala očekivano je došla i iz Republike Srpske čiji predsednik Milorad Dodik je rekao da je izricanje presude "potvrdilo sav besmisao međunarodne pravde koja se pokušala promovisati putem ovog Tribunala2.
Kandić: Neodrživa presuda
Haško tužilaštvo saopštilo je da će razmotriti da li postoje osnove za žalbu na presudu i navvelo da razume da će "mnoge žrtve biti razočarane presudom Raspravnog veća".
Haško tužilaštvo je navelo su na snazi optužnica i nalog za privođenje za tri Šešeljeva saradnika, uključujući dva člana njegovog tima obrane, za navode o pretnjama, zastrašivanju, nuđenju mita ili na drugi način vršenju uticaja na dva svedoka Tužilaštva. Pored toga, Šešelj je tri puta osuđen za nepoštovanje suda zato što je otkrio identitet zaštićenih svedoka Tužitalaštva i za ta dela je osuđen na ukupnu kaznu od četiri godine i 9 meseci zatvora, navelo je Haško tužilaštvo.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da oslobađajuća presuda teško može da se održi u žalbenom postupku.
"Obrazloženje te sudske odluke zadire u neke druge presude i protivreči nekim sudski utvrđenim činjenicama... Presuda teško da može da se održi jer je izrečeno toliko novih zaključaka koji su suprotstavljeni mnogih zaključcima o zločinima i u BiH i u Hrvatskoj", rekla je Nataša Kandić agenciji Beta.
Ona je rekla da se očekivalo da Šešelj bude oslobođen po osnovu optužbe za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, što je sudija Žan Klod Antoneti predlagao još 2011. godine, u svrhu celishodnosti daljeg vođenja postupka.
"Neka obrazloženja (oslobađajuće presude) protiveče zdravom razumu, poput onog da je govor Šešelja u Skupštini Srbije da neće ubijati Hrvate već da će ih spakovati na kamione pa neka oni vide šta će, samo političko mišljenje", rekla je ona.
Da li Šešelj može dobiti odštetu
U svojoj reakciji na presudu lider radikala rekao je tražio da mu se isplati nadoknada od 12 miliona evra za patnje koje je pretrpeo u pritvoru.
Advokat Novak Lukić, koji je pred Tribunalom zastupao Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina i bio član srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u sporu Hrvatske i Srbije po uzajamnim tužbama za genocid, rekao je agenciji Beta da Šešelj ima pravo da traži odštetu za godine provedene i pritvoru, ali da odštetu još niko nije dobio zbog određenih pravila UN. Kako je rekao, po pravilima UN ne postoji mogućnost da iko snosi naknadu štete za propuste organa UN.
"Svi koji su do sada oslobođeni pred Haškim tribunalom, a koji su želeli da ostvare svoja prava pred holandskim sudom ili nekim drugim, nisu uspeli. On može da podnese tužbu kao i svako, ali pravila su takva da do sada niko nije dobio odštetu", rekao je Lukić
On je naveo da tužilaštvo ima pravo žalbe koju mora da najavi u roku od 30 dana. Predmet zatim ulazi u ingerenciju žalbenog veća i posle toga se daju rokovi za pisanje žalbe i odgovor, što može da traje najmanje godinu i po dana, dodao je Lukić.
Prema njegovim rečima, nakon toga ništa nije nemoguće, pa može doći i do preinačenja presude, što se pred tim Tribunalom već dešavalo.
Lukić je kazao i da je Tužilaštvo zbog ovog slučaja dosta kritikovano i da veruje da će biti pod pritiskom Hrvatske da se žali na presudu.
Stavovi
Nevladina organizacija Centar za suočavanje s prošlošću Dokumenta iz Zagreba poručila je da je šokirana oslobađajućom presudom Vojislavu Šešelju u Hagu, jer je on, kako smatraju, "simbol širenja etničke mržnje i ratnohuškačke politike koja je za posledicu imala proterivanje desetina hiljada ljudi i ubistvo više od 900".
"Šešeljev doprinos regrutovanju dobrovoljačkih paravojnih četničkih formacija, planiranju prisilnog osvajanja teritorija u Istočnoj i Zapadnoj Slavoniji i BiH, prisilnom zatvaranju nesrba u logore gde su mučeni i ubistvima, za sudsko veće sudije Antonetija tek je odraz Šešeljeve političke strasti", ocenili su iz Dokumente.
Analitičar Jovo Bakić ocenio je danas da će oslobađajuća presuda Haškog tribunala lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju zaoštriti odnose u regionu i da može biti dodatni vetar u leđa radikalima, koji je mogu iskoristiti za poboljšanje uspeha na predstojećim parlamentarnim izborima..
"Presuda će dodatno zaoštriti već zaoštrene odnose. U Hrvatskoj i BiH se Muslimani i Hrvati ne mogu pomiriti sa takvom presudom, jer su ga (Šešelja) videli kao oličenje svega onoga protiv čega su oni", rekao je Bakić agenciji Beta.
Bakić je naveo da je presuda doneta bez nekog političkog uticaja ali da je najveća blamaža međunarodnog pravosuđa.
"Čovek koji se dobrovoljno predao, bio u pritvoru 12 godina, kome je proces trajao 13 godina i sam se branio, nije otišao ni da čuje presudu, a tokom suđenja se obraćao sudijama ružnim rečima, naposletku je dobio oslobađajuću presudu", kazao je Bakić.
Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović ocenio je da oslobađajuća presuda Haškog tribunala predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju nije razlog za zaboravljanje politike zločina iz '90-ih godina.
"Presuda Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom oslobodila ga je po tačkama optužnice ovog suda, ali nikad ne može biti, kao nijedna druga presuda ovog suda koja je izazvala kontroverze, razlog za aboliranje politike zločina i svega drugog što je ratna politika devedesetih uradila od našeg društva i celog regiona", naveo je Jovanović u pisanoj izjavi.
Predsednica Udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić izjavila je da je ogorčena oslobađajućom presudom Haškog tribunala lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju i da „politika polako ulazi i na vrata” tog tribunala.
"Čula sam davno da je Šešelj njihova noćna mora i oni su njega pustili samo da ga se reše. Nije ovo slučajno, već se radi o nekoj igri", rekla je Subašićeva za sarajevski Dnevni avaz.
Po njenim rečima, za ovakvu odluku Haškog tribunala kriv je "veliki lobi Srba, Srbije i Rusije".
Srpski pokret Dveri i Demokratska stanka Srbije (DSS) ocenili su da oslobađajuća presuda Haškog tribunala lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju "ne sme zamagliti činjenicu da Hag jeste politički i antisrpski sud".
U zajedničkom saopštenju, Dveri i DSS su naveli da je "od samog početka bilo jasno da je optužnica protiv Šešelja politička, a ne pravna".
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta, Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|